Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta po zakonu škola može da preduzme ako roditelj ne želi da potpiše saglasnost za izradu specifičnog tranzicionog plana za učenika (odnosi se na učenika koji nema izrađen IOP)?
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 64. stav 5, škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.
Na osnovu ovog propisa, u Pravilniku o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), uveden je novi član 12. koji se odnosi na podršku tranziciji učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu i koji glasi:
“Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.
Horizontalna i vertikalna prohodnost podrazumeva nesmetano kretanje deteta, učenika i odraslog kroz sistem:
U cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške koju dobija dete, učenik i odrasli, Tim ustanove koju pohađa dete, učenik, odnosno odrasli je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska deteta, učenika, odnosno odraslog uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj dete, učenik, odnosno odrasli nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanove traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu.
Plan tranzicije (Obrazac 7) je sastavni deo IOP-a. Za sprovođenje plana tranzicije potrebna je pisana saglasnost roditelja.”
Pošto se ne radi o učeniku koji se obrazuje po IOP-u, škola može da organizuje sastanak sa roditeljima kako bi objasnila šta je plan tranzicije, koja je njegova svrha, na koji način će njihovo dete biti podržano kroz ovaj plan tranzicije, kakva je uloga roditelja u tom procesu i kakva je dobit za samog učenika i nastavak njegovog obrazovanja.
Poslovnik o radu nadzornog odbora, kao interni opšti akt donosi sam Nadzorni odbor. Koja je formalna procedura za njegovo donošenje, da li je dovoljno da nadzorni odbor, napravi predlog Poslovnika, usvoji ga na sednici, nakon toga ga postavi na oglasnoj tabli ustanove, ili je potrebno pre toga da pribavi mišljenja/saglasnost drugih organa?
Nadzorni odbor ustanove donosi poslovnik o radu u skladu sa odlukom o osnivanju ustanove i statutom. Sama procedura bi trebala da bude propisana Statutom ustanove. U osnovi za donošenje konkretnog akta nije potrebna saglasnost organa-osnivača. U skladu sa tim, naše tumačenje je da za akt, koji je interni, procesnog tipa, nema potrebe da dobija saglasnost osnivača ili organa ustanove.
Da li logoped u predškolskoj ustanovi sme da radi individualno sa detetom kome je Interresorna komisija preporučila logopedski tretman naravno uz saglasnost roditelja?
Novi Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/2021) utvrđuje program svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi, među kojima je logoped.
Pored zajedničkih oblasti rada, za različite profile stručnih saradnika navedeni su i specifični poslovi koje obavljaju u predškolskoj ustanovi. Tako je za stručnog saradnika logopeda navedeno i:
U listi specifičnih poslova logopeda nije naveden individualni rad sa decom, u smislu pružanja logopedskih tretmana, već se podrška deci sa govorno-jezičkim smetnjama planira, organizuje i pruža kroz situacino učenje u vršnjačkoj grupi.
Ovakav pristup je u skladu sa novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovnja, kao i sa principima inkluzivnog obrazovanja. U odnosu na raniju praksu, ovakav pristup je delotvorniji jer detetu pruža više prilika da u različitim kontekstima i različitim interakcijama razvija govor, da se individualizovane vežbe logomotorike sprovode kontinuiranu, u prirodnom vršnjačkom okruženju, a da se vaspitači i roditelji osnaže da na pravi način podrže dete u razvoju govora i prevazilaženju govorno-jezičke smetnje.
Iz perspektive interresorne komisije, ukoliko članovi smatraju da je za dete važno da dobije logopedski tretman, onda u okviru individualnog plana podrške mogu da navedu ustanovu iz zdravstvenog sistema koja će pružati takvu uslugu. Ako navedu da dete treba da dobije podršku logopeda u predškolskoj ustanovi, onda se ta podrška organizuje u skladu sa propisima i procedurama koje važe u toj ustanovi. U tom smislu, IRK ne može imati uticaj na koji način će se organizovati podrške za dete od strane logopeda u predškolskoj ustanovi.
Da li predstavnik sistema zdravstva koji je penzionisan, a zatim angažovan od strane zdravstvene ustanove kao zaposleni po ugovoru (lekar pedijatar, inače predsednik IRK), može i dalje da bude stalni član IRK?
Može, dokle god je angažovan od strane zdravstvene ustanove.
Da li IOP2 može da se da i za pojedinačni predmet?
Da, može. Član 7. stav 1. tačka 2. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovo praćenje i vrednovanje (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2018) definiše pojam IOP2, kao vrste IOP-a koji može planirati prilagođavanje ishoda obrazovanja iz jednog, više ili svih predmeta.