Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako oporezovati obveznika za sportski objekat, obzirom na to da se radi o objektu zatvorenog tipa, koji je izgrađen od lima i koji je vezan za podlogu tj. ima temelj, da li kao pomoćni ili kao poslovni objekat?
U skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju:
Prema članu 6b Zakona o porezima na imovinu:
-„poslovni objekat“ je zgrada ili drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekat, odnosno posebni deo objekta (lokal, kancelarija i sl.), koji je namenjen za obavljanje delatnosti;
- „pomoćni objekti“ su samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:
- “pomoćni objekti” koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);
- “pomoćne zgrade” (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.).
U konkretnom slučaju, treba proveriti da li je za predmetni objekat dobijena građevinska dozvola, da li je podnet zahtev za ozakonjenje, kao i da li postoji priložena dokumentacija uz taj zahtev. Takođe, treba proveriti da li je na toj adresi registrovana delatnost (i koja), ko i po kom osnovu plaća struju, komunalne usluge i sl.
Određivanje vrste nepokretnosti, zavisi i od toga da li se na tom zemljištu, pored predmetnog sportskog objekta nalazi još neki objekat, koji se može smatrati glavnim objektom, kao i koja je vrsta glavnog objekta.
Ukoliko na zemljištu pored sportskog postoji i kuća za stanovanje, tada se ovaj objekat može razvrstati u pomoćni objekat i smatrati se objektom koji je u funkciji glavnog (stambenog) objekta isključivo ako se ne koristi za obavljanje delatnosti, što se mora utvrditi u poreskom postupku.
Ukoliko na zemljištu pored sportskog objekta, postoji i drugi poslovni objekat tako da su oba namenjena za obavljanje delatnosti, tada se ovaj sportski objekat razvrstava u poslovni objekat jer je namenjen za obavljanje delatnosti (bez obzira što je zatvorenog tipa).
Ukoliko je ovaj objekat izgrađen kao samostalni objekat, tada se isti ne može razvrstati u pomoćni objekat, već se jedino može razvrstati u poslovni prostor, s obzirom da se može smatrati da je namenjen za obavljanje delatnosti (bez obzira da li je otvorenog ili zatvorenog tipa).
Da li Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta treba predvideti radno mesto budžetski inspektor, imajući u vidu da do sada nije popunjeno, a da su od 1. januara 2023. godine navedeni poslovi u nadležnosti Ministarstva finansija?
Članom 36. Zakona o budzetskoj inspekciji predviđeno je sledeće:
“Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2023. godine.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija će od autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave preuzeti zaposlena lica koja su raspoređena na radnim mestima budžetskih inspektora i ispunjavaju uslove iz člana 8. ovog zakona, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su u vezi sa obavljanjem poslova budžetske inspekcije, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Lica iz stava 2. ovog člana raspoređuju se na radna mesta budžetskih inspektora u skladu sa dotadašnjim vrednovanjem, vremenu provedenom na radu i iskustvu na poslovima budžetskog inspektora.
Na položaj lica iz stava 2. ovog člana koja odbiju preuzimanje ili ne ispunjavaju uslove za preuzimanje iz člana 8. ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija uskladiće pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave dužne su da usklade svoje pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.”
S obzirom da rok iz stava 2. navedenog člana ističe u decembru 2022. godine, te imajući u vidu da do sada nije pokrenut postupak za popunu upražnjenog radnog mesta budžetskog inspektora, smatramo necelishodnim u ovom trenutku pokretati postupak za popunu tog radnog mesta.
Zakonom su propisana određena prava zaposlenih, za koje se kaže da se ista detaljnije regulišu aktom poslodavca. Zakon nije prava precizirao, ostavljajući mogućnost da se to učini opštim aktom. Opšti akt poslodavca predvideo je manje prava od propisanih zakonom. Zakonom je propisano da se opštim aktom ne mogu utvrditi nepovoljnija prava. Kako postupati u navedenim situacijama.
U skladu sa članom 8. Zakona o radu kolektivni ugovor i pravilnik o radu, tj. opšti akt i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Dalje se u članu 9. Istog zakona predviđa da ukoliko opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su.
U svakom slučaju nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada, u skladu sa članom 268. tog zakona.
Da li raniji korisnik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik može da traži poništaj pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu iz napred navedenog razloga (čl. 36. st. 3. Zakona o eksproprijaciji), obzirom da je odredbom člana 71a. istog zakona propisano da "ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe koje se odnose na eksproprijaciju nepokretnosti shodno se primenjuju i na administrativni prenos nepokretnosti?
Prilikom poništaja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji nepokretnost se vraća u stanje, svojinski režim koji je bio u momentu eksproprijacije. Svaki učesnik postupka eksproprijacije (korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti) su u obavezi da vrate dato, odnosno raniji sopstvenik je u obavezi da vrati naknadu koju je primio po osnovu eksproprijacije, a korisnik je u obavezi da vrati nepokretnost oslobođenu svih tereta.
Odredbe člana 71a Zakona o eksproprijaciji odnose se na shodnu primenu ovog Zakona i na postupke administrativnog prenosa, tako da sve što važi za eksproprijaciju, primenjuje se i u slučaju administrativnog prenosa nepokretnosti.
Napominjemo da je administrativni prenos nepokretnosti u nekom ranijem periodu išao i bez naknade, tako da tu treba obratiti pažnju da li je ranijem sopstveniku administrativno prenete nepokretnosti isplaćena naknada za nepokretnost ili nije. Ukoliko postoji dokaz (sporazum o naknadi, presuda suda i sl.) u tom slučaju su naslednici ranijeg sopstvenika u obavezi da vrate naknadu u celosti.
Koji organ Opštinske uprave, građevinski inspektor ili Odeljenje za građevinarstvo je nadležan za donošenje rešenja o uklanjanju objekta kada je u pitanju dotrajalost objekta, a zahtev je podnela stranka?
Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pritom, u stavu 2. istog člana propisano je da se rešenje može izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, dok je u stavu 3. propisano da se rešenje može izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi).
Članom 169. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti. Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Što se tiče izvršenja rešenja građevinskih inspektora, podsećamo da je Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje – član 193. stav 1.) propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju. Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.