Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa teritoriji JLS posluje pravno lice koje se bavi prometom nafte i naftnih derivata (benzinska pumpa), a registrovano je u APR pod šifrom delatnosti - Proizvodnja obuće - C1520. Da bi se utvrdila naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja delatnost se uzima pretežna za potrebe utvrđivanja, da li je to delatnost koju on faktički obavlja ili koja je registrovana u APR – u?
U skladu sa članom 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, pod pretežnom delatnošću smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema mišljenju Ministarstva zaštite životne sredine, kao prioritetna, odnosno opredeljujuća, uzima se delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihoda, ako se ona razlikuje od pretežne registrovane delatnosti, bez obzira da li ima veći ili manji negativan uticaj na životnu sredinu.
Obveznik mora sam u poreskoj prijavi da opredeli delatnost od koje ostvaruje najviše prihoda.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva životne sredine.pdf (odgovor pod brojem 1)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li notar/javni beležnik ima pravo da od stranke koja prodaje nekretninu traži uverenje o izmirenom porezu na nepokretnost, odnosno da li je izmirenje poreza na imovinu uslov za prodaju nepokretnosti regulisano nekom zakonskom odredbom?
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Kupoprodaja nepokretnosti je pravni posao koji je regulisan ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti čija forma i sadržina su propisani Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti.
Ugovorom se mogu utvrditi i obaveze prodavca da, prilikom izlaska iz poseda nekretnine, mora isplatiti sve troškove koji su do tog momenta išli na teret predmetne nepokretnosti – struja, voda, grejanje i drugo. Može se zahtevati i da prodavac kupcu o ovome pruži jasan dokaz, a iz razloga da novi vlasnik i korisnik usluga ne bi došao u nezavidan položaj.
Nastanak poreske obaveze kod kupoprodaje nepokretnosti propisan je članom 10. stav 7. Zakona o porezima na imovinu. Obveznik poreza na imovinu uređen je Zakonom i nema osnova da se menja voljom ugovornih strana, pa je do momenta prodaje nepokretnosti poreski obveznik prodavac i obaveza se do dana prenosa prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom utvrđivala, a tako će se i naplaćivati od prodavca - poreskog obveznika.
Shodno navedenom, smatramo da javni beležnik može zahtevati uverenje o izmirenom porezu ukoliko je to element ugovora o zaključenju pravnog posla, samo u smislu da novi vlasnik (kupac) raspolaže dokazima da su obaveze koje terete predmetnu nepokretnost izmirene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi šablon obaveštenja/podsetnika poreskom obvezniku o stanju dugovanog poreza?
Prema članu 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podsetnik se može poslati poreskom obvezniku pre dospelosti poreske obaveze, da poresku obavezu plati o dospelosti, odnosno da dospelu, a neplaćenu obavezu sa kamatom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja podsetnika za dospelu poresku obavezu.
Podsetnik se može poslati pisanim ili elektronskim putem, SMS porukom ili na drugi način o čemu se u zavisnosti od načina podsećanja poreskog obveznika sastavlja i službena beleška.
S obzirom da nije propisana forma podsetnika, kao ni način podsećanja, smatramo da svaka lokalna poreska administracija ima mogućnost da na najoptimalniji način podseti poreske obveznike na plaćanje poreskih obaveza.
Pogledaj/preuzmi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik plaća komunalnu taksu za svaku halu posebno ili ne, ukoliko on u sklopu kompleksa ima više hala gde obavlja delatnost, a i ogranci su registrovani na istoj adresi?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
Znači, zakon ograničava isticanje firme na jednom poslovnom objektu, odnosno da se plaća jedna firmarina ako je na jednom objektu istaknuto više naziva firmi.
Za utvrđivanje firmarine prvi uslov je da je firma zaista i istaknuta, što obveznik sam prijavljuje ili se utvrđuje uviđajem na licu mesta, o čemu službeno lice sačinjava zapisnik.
Pored ispunjenja zakonom propisanih uslova za plaćanje firmarine (visina godišnjeg prihoda, razvrstavanje i delatnost), vodi se računa i o napred navedenom, da se za jedan poslovni objekat može utvrditi samo jedna firmarina. Ako obveznik delatnost obavlja u više poslovnih objekata (bez obzira da li oni čine kompleks ili ne), tada se može utvrditi firmarina za svaki objekat posebno, ali samo pod uslovom da je na svakom objektu zaista i izvršeno isticanje firme, o čemu mora postojati ili podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Ogranak, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima nema svojstvo pravnog lica, i shodno tome, prema odredbama člana 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, ne može biti obveznik takse za isticanje firme u poslovnom prostoru. S obzirom da je u Zakonu o privrednim društvima, u članu 567. propisano da je ogranak izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom i da ogranak u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, kao i da je članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da je firma, u smislu tog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, obveznik takse na isticanje firme na poslovnom prostoru ogranka je privredno društvo osnivač ogranka.
Shodno navedenom, obveznik takse za isticanje firme na poslovnom prostoru može biti samo domaće privredno društvo - osnivač ogranka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik - pravno lice XX d.o.o je dostavilo zahtev za preknjižavanje uplata sa računa prihod od zakupa - 742152 na račun - boravišna taksa 714552. Vođenje analitike oba računa nije u nadležnosti lokalne poreske administracije. Obveznik je na zahtevu upisao pozive na broj svog preduzeća, ali uvidom u izvod Uprave za trezor stoji pogrešan PIB. Da li lokalna poreska administracija može da izvrši preknjižavanje sredstava tom preduzeću, ako je dao izjavu da je u nalogu za uplatu greškom upisao pogrešan PIB?
Članom 28. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/16 … 19/2021), propisano je:
„Povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon i 103/15).
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.“
Shodno navedenom, poreski obveznik, pravno lice XX d.o.o, uz zahtev za preknjižavanje mora u svemu da postupi po navedenom članu Pravilnika, dakle da uz zahtev za preknjižavanje podnese potrebnu dokumentaciju. Za postupanje po zahtevu poreski organ mora da poseduje kompletnu dokumentaciju, a ključan dokument za postupanje LPA je potvrda da sredstva nisu i neće biti iskorišćena po svojoj nameni i da se sredstva mogu vratiti odnosno preknjižiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.