Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako je članom 197. stav 1. tačka 3) Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije, a članom 117. stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 i 94/2024), propisano da se korisniku porodične penzije ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa, molimo za mišljenje da li se može zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom prevremene penzije i korisnikom porodične penzije?
Shodno članu 197. stav 1. tačka 3) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
Dakle, Zakon o radu nije predvideo mogućnost da se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje sa korisnikom porodične penzije. Što se prevremene penzije tiče, smatramo da se radi o vrsti starosne penzije i da se sa ovim korisnicima može zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Da li se rešenje o postavljenju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku, pa čak i onim kandidatima koji su isključeni iz izbornog postupka, zato što se nisu odazvali pozivu za proveru prve kompetencije, tj. OFK i PFK. Da li u tom slučaju, protiv rešenja o postavljenju imaju pravo žalbe ili da direktno pokrenu upravni spor? Hvala unapred!
Članom 104. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji na osnovu podataka iz prijave na konkurs ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.
Članom 54. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 107/2023) propisano je da se u prvoj fazi izbornog postupka za lica na položaju vrši provera opštih i posebnih funkcionalnih kompetencija, kao i da komisija sačinjava izveštaj o rezultatima provere navedenih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri i dostavlja ga Službi, radi objedinjavanja i obaveštavanja kandidata o narednoj fazi izbornog postupka.
Članom 30. stav 6 iste uredbe predviđeno je da kandidat koji ne ispuni unapred određeno merilo u skladu sa odredbama ove uredbe za proveru jedne ili više kompetencija, odnosno za jednu fazu izbornog postupka ili se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije isključuje se iz daljeg toka izbornog postupka o čemu će biti obavešten u skladu sa članom 28. stav 2. ove uredbe.
Članom 108. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku.
Shodno navedenom, kandidatima koji se nisu odazvali pozivu za proveru kompetencija u prvoj fazi izbornog postupka (OFK i PFK) se smatraju učesnicima izbornog postupka i dostaviće im se rešenje o postavljenju te s tim imaju i pravo na žalbu.
Da li radnik Opštinske uprave, koji ne ispunjava uslove za napredovanje u više zvanje za premeštaj na rukovodeće radno mesto, zbog ocenjivanja, pa iz tog razloga ne može da se javi ni na interni konkurs za popunjavanje tog rukovodećeg radnog mesta, ima pravo da učestvuje za to radno mesto na javnom konkursu ili se na taj način izigrava Zakon o zaposlenima u jedinicama autonomne pokrajne i lokalne samouprave?
Članom 19. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da su pri zapošljavanju svim kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno proveri kompetencija. Pri zapošljavanju vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odražava, među zaposlenima, u najvećoj mogućoj meri, strukturu stanovništva.
Dakle, na javnom konkursu pod jednakim uslovima mogu učestvovati i službenici koji su već zaposleni u organu JLS i koji ispunjavaju uslove iz javnog konkursa.
Zaposlena je podnela pismeni zahtev za raskid radnog odnosa -davanjem otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju. Zaključili smo da ne ispunjava uslov za starosnu i prevremenu penziju. Da li smo dužni da zaposlenoj usled otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju isplatimo otpremninu i i koji su nam dokazi za to potrebni. Srdačan pozdrav!
Članom 119. Zakona o („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) između ostalog propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim Aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.
Pravo na otpremninu priodlasku u penziju ostvaruje zaposleni kojem prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.
O tome se izjasnilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Mišljenju br. 011-00-717/2017-02 od 27.10.2017.
Da li je opština kao osnivač JP dužna prihvatiti radni staž za jubilarnu nagradu ukoliko je preuzela radnika?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) između ostalog je propisano i da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodvac kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računajus e i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Zaposleni ima pravo na lubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom orgau, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Dakle, u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca (ovi uslovi treba da budu ispunjeni kumulativno), kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.