Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOdredbama člana 64. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se u radno iskustvo može računati radno iskustvo koje je kandidat ostvario sa završenim specijalističkim strukovnim studijama u obimu od 240 ESPB bodova (180+60 ESPB bodova), s obzirom da je prethodno završio osnovne strukovne studije u obimu od od 180 ESPB bodova, a konkuriše za rad na radnom mestu zvanju saradnika?
Članom 64. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju saradnika obavljaju manje složeni stručni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Članom 68a istog Zakona propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se iz dokaza o radnom iskustvu kandidata zaključuje da je lice radilo isključivo na poslovima za koje se zahteva stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu onda se to radno iskustvo ne može prihvatiti za rad na radnom mestu u zvanju saradnik.
Imam dva pitanja. Prvo je, ukoliko u trenutku glasanja za izvestaj javne ustanove ima 14 odbornika od ukupno 27, svih 14 glasa za usvajanje a jedan od tih 14 odbornika je supruga direktora koji podnosi fin.izvestaj i izvestaj o radu, da li je to sukob interesa jer ona svojim glasom direktno odlučuje da li će se usvojiti ili ne? Drugo je, ako se usvoji izvestaj nekog preduzeća a smatram da ima dosta nepravilnosti u radu same ustanove kome se podnose dokazi da se obori odluka o usvajanju izvestaja?
Članom 40. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) propisano je da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Shodno članu 2. ovog zakona, “javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, dok je „organ javne vlasti“ organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Članom 42. istog zakona propisano je da je javni funkcioner dužan da tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Ove odredbe ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, odbornica supruga direktora ustanove čiji izveštaj o radu usvaja skupština opštine tj. ona učestvuje u potpupku odlučivanja, a shodno gore navedenim odredbama o postojanju sukoba interesa kod javnih funkcionera, Stručna služba SKGO smatra da u konkretnom slučaju postoji sukob ineteresa i da konkretna odbornica treba da se izuzme iz postupka odlučivanja tj. glasanja. Svakako, predlažemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečevanje korupcije.
U pogledu odgovora na drugo pitanje, ukazujemo na odredbe člana 78. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.
Članom 82. ovog zakona propisano je da nadležno ministarstvo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, organ koji je određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu (član 96.).
Članom 11. Zakona o javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) propisano je da se nad obavljanjem delatnosti, odnosno poslova u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja vrši upravni i stručni nadzor, u skladu sa zakonom, dok je članom 24. istog zakona utvrđeno nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave. Kad organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača. Ukoliko ustanova ne ispuni propisane uslove u određenom roku, nadležni organ može ds da donese rešenje o zabrani ustanove. Organ koji je doneo rešenje o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove (član 25.).
Da li se podnosiocu zahteva može otuđiti ili dati u zakup, neposrednom pogodbom, radi ispravke granica susednih parcela, u smislu odredbi člana 100. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište – kat. parcela br. ……, označeno kao javno građevinsko zemljište u javnoj svojini opštine, površine 36 m², na kome je podnosilac zahteva izgradio pomoćni objekat od čvrstog materijala (garažu), koji nije upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a izdato mu je odobrenje za gradnju garaže na susednoj kat. parceli, površine 388 m², čiji je on vlasnik i na kojoj parceli je izgradio drugi objekat (porodičnu stambenu zgradu) koji je upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima i ima odobrenje za gradnju, a nema upotrebnu dozvolu? Ukoliko ima mesta primeni člana 100. stav 1. tačka 2. ZPI, postavlja se pitanje: 2) Da li u konkretnom slučaju treba doneti odluku o otuđenju ili odluku o davanju u zakup predmetnog građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine, odnosno da li odluka zavisi samo od volje podnosioca zahteva – imaoca prava privatne svojine, samo od volje imaoca prava javne svojine ili od njihove saglasne volje? Ukoliko nadležni organ donese odluku o davanju u zakup predmetnog zemljišta, nameću se sledeća pitanja: a) Na koji period se zaključuje ugovor o zakupu? b) Da li zakupac može da postane vlasnik parcele u javnoj svojini, odnosno da li se pravo zakupa može pretvoriti u pravo svojine i kada? v) Da li nakon sticanja prava svojine na parceli u javnoj svojini, sticalac ima obavezu da podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti zahtev za ispravku granica susednih parcela? g) Ko podnosi i kada se podnosi zahtev nadležnom pravobraniocu za davanje saglasnosti za ispravku granica susednih parcela (pre ili posle izrade elaborata geodetskih radova)?
Na osnovu iznetih informacija, mišljenja smo da bi trebalo ispitati mogućnost primene odredbi člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da je na predmetnoj parceli u svojini JLS izgrađen bespravni objekat. Da bi se pokrenuo postupak određivanja/utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, potrebno je proveriti da li je za predmetni pomoćni objekat koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju podnet zahtev za ozakonjenje, odnosno proveriti kada je predmetni objekat izgrađen (pre ili nakon 2015. godine). Ukoliko je objekat izgrađen pre 2015. godine i ukoliko za isti postoji zahtev za ozakonjenje, nadležni organ za ozakonjenje može prekinuti postupak ozakonjenja i odrediti zemljište za redovnu upotrebu objekta (zemljište pod objektom). Podnosilac zahteva se može obratiti i sa zahtevom za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, kada će najpre služba za poslove urbanizma izdati mišljenje o tome da li predmetna parcela prestavlja građevinsku parcelu, ili je potrebno izraditi projekat preparcelacije. Projekat parcelacije izrađuje podnosilac zahteva o svom trošku. U svakom slučaju, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta će se utvrditi zemljište koje je moguće otuđiti neposrednom pogodbom vlasniku bespravno izgrađenog objekta. Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta biće dostavljeno opštinskom pravobraniocu.
Ukoliko je objekat izgrađen nakon 2015. godine, ne postoje zakonski uslovi za ozakonjenje istog, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka otuđenja zemljišta iz javne svojine.
Da li službenik zaposlen u gradskoj upravi može biti upućen na rad u javno komunalno preduzeće u smislu člana 174. Zakon o radu?
Članom 174. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) se u članu 6. između ostalog kaže da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, da bi se službenik iz organa jedinice lokalne samouprave bio upućen na rad kod drugog poslodavca potrebno je da se pre upućivanja rukovodioci sporazumeju o tome – načelnik uprave, kao rukovodilac organa uprave, i direktor javnog preduzeća, tj. da sačine pismeni sporazum o upućivanju zaposlenog sa navođenjem razloga za upućivanje.
Da li službenik pisarnice moze da primi nepoypune predmete, npr prijavu za ugostiteljski objekat koju predaje neovlasceno lice
Upustvo o kancelarijskom poslovanju organa držane uprave („Sl. glasnik RS“ br. 20/2022) propisuje u delu „Neposredan prijem dokumentarnog materijala“ da ukoliko podnesak prilikom neposredne predaje sadrži formalni nedostatak (nije navedena identifikaciona oznaka stranke, njena adresa i slično), pisar ukazuje stranci na te nedostatke i poučava je kako da ih otkloni. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da preda podnesak, pisar u Pisarnici označava da je u pitanju NN lice (ako nije identifikovao stranku) ili sastavlja drugu belešku koja će biti vidljiva u predmetu i kreira Obaveštenje o neurednom podnesku i način kako da se uredi, kao i rok koji ne može biti kraći od osam dana, koje neposredno uručuje stranci.
Nakon upisa obaveznih podataka, u Pisarnici se formira predmet kojem se dodeljuje status „Formiran predmet”.