Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Izveštaj o radu za prethodnu godinu, može da usvoji upravni odbor ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava, ako je predsednik upravnog odbora podneo ostavku?
U skladu sa čl. 42 st. 8. Zakona o kulturi propisano je da „u slučaju sprečenosti predsednika upravnog odbora, sednicu upravnog odbora može zakazati i njoj predsedavati, najstariji član upravnog odbora“, tako da upravni odbor ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava može, po pravilima o većinskom donošenju odluka, na sednici da usvoji izveštaj i u periodu od kada je predsednik upravnog odbora podneo ostavku dok skupština lokalne samouprave ne izglasa razrešenje sa funkcije predsednika na lični zahtev.
Zaposleno lice izabrano na funkciju člana opštinskog veća.Lice bi htelo da i dalje ostane u radnom odnosu u preduzeću, prima zaradu u 100% iznosu, a funkciju člana opštinskog veća da obavlja volonterski uz volontersku naknadu.Kako regulisati odsustvo iz preduzeća u vreme prisustvovanja sednicama opštinskog veća i obavljanja poslova koji su vezani za tu funkciju?
Pitanje odsustva zaposlenih kod zposlodavca moglo bi se urediti kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, odnosno pravilnikom o radu kada je to dozvoljeno odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Na ovaj način će se obezbediti da svi zaposleni na isti način i pod istim uslovima koriste ovo pravo.
Konkretno rešenje za navedenu situaciju može se naći u članu 29. tačka 11. Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019, 60/2020 i 88/2023), u kome se kaže da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučaju prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa komore, organa upravljanja u ustanovi, organa sindikata u svojstvu člana i susretima radnika socijalne delatnosti.
U Statutu je navedena šifra delatnosti 88.1., koja se odnosi na socijalnu zaštitu i u opisu delatnosti se koristi termin ''lica sa posebnim potrebama'', a prema Uredbi Vlade o klasifikaciji delatnosti ( Sl. glasnik, broj 54/2010). Nesporno je da izmenu Uredbe donosi organ koji ju je i doneo. Ko može da inicira promenu uredbe zbog terminilogije koja nije adekvatna? Ako je to resorno ministarstvo ko može da predlog o izmeni podnese ministarstvu?
Postupak inicijative jedinice lokalne samouprave za promenu akta koji donosi Vlada Republike Srbije nije detaljno uređen.
S tim u vezi, imajući i vidu da je jedinica lokale samouprave odgovorna za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti (čl. 6. Zakona o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) kao i da Zakon o državnoj upravi definiše da pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave (čl. 51. u vezi sa čl. 4. Zakona o državnoj upravi, „Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 i 47/2018) smatramo da nema smetnji da inicijativu ove vrste može podneti bilo koji organ lokalne samouprave. Članom 79. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju svojih nadležnosti daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa od značaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprava”.
Takođe, Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da skupština opštine u skladu sa zakonom daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu (čl. 32 st. 1. tač. 18), dok predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu i usmerava i usklađuje rad opštinske uprave (čl. 44 tač. 1. i 4.), a veće se stara o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i družnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine (čl. 46 tač. 6). Opštinska uprava izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini (čl. 52. st 5).
S tim u vezi smatramo da organ u čijoj je nadležnosti bila priprema propisa ne može odbaciti inicijativu za njegovu izmenu iz razloga nenadležnosti organa koji je podnosi, kao i da svi organi i službe, u skladu sa statutom JLS, mogu pokrenuti inicijative za izmene ili dopune propisa koji su od značaja za funkcionisanje lokalne samouprave.
Da li su priznate godine za minuli rad i jubilarnu nagradu izjednačene, uvek i u svim slučajevima u JLS?
Ukoliko se u konkretnoj opštinskoj upravi na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih direktno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), godine rada koje se priznaju za pravo na dodatak na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i jubilarnu nagradu su izjednačene, tj. u obzir se uzimaju iste godine rada u radnom odnosu.
Poštovani, S obzirom da je članom 69. stavom 1. Zakona o lokalnim izborima predviđeno da Skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, molim Vas za pojašnjenje da li je nakon podnošenja usmene ostavke odbornika potrebno glasanje, odnosno na koji način skupština konstatuje da je odborniku prestao mandat, a ukoliko je glasanje o ostavci, odnosno o prestanku mandata neophodno, da li i odbornik koji je podneo usmenu ostavku može učestvovati u glasanju?
Članom 69. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici (stav 1) i da se odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (stav 2).
Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je:
da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (stav 1),
da se odluke donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno (stav 2),
da se o donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika (stav 3).
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, nesporno je da skupština opštine, odnosno grada, prestanak mandata konstatuje donošenjem odluke glasanjem odbornika na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Ovo pravilo važi i za slučaj iz člana 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano da odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici skupštine.
Imajući u vidu da je odredbom člana 68. stav 6. Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, to znači da taj odbornik ne može da učestvuje u glasanju, odnosno donošenju odluke o prestanku svog mandata, s obzirom na to da mu je, prema citiranoj zakonskoj odredbi, mandat prestao samim saopštavanjem usmene ostavke na sednici skupštine opštine/grada, što znači da je odluka o konstatovanju prestanka mandata deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera.
Ukazujemo i na to da je članom 71. Zakona o lokalnim izborima predviđeno pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat. Tako je stavovima 1. i 2. ovog člana propisano da ako skupština odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat ne donese u roku koji je predviđen ovim zakonom, podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik mogu zahtevati da skupština donese odluku kojom konstatuje da je tom odborniku prestao mandat u roku od tri dana od dana kada primi njihov zahtev (stav 1), te ako skupština ni po zahtevu ne donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat, podnosilac zahteva da se takva odluka donese može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana kada je istekao rok za donošenje te odluke po zahtevu (stav 2).