Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta se formalno podrazumeva pod radnom grupom za rodno odgovorno budžetiranje?
Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.
Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost. Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.
Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.
Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.
Da li treba poslati zahtev Ministarstvu finanasija da se novi ciljevi i indikatori uvedu u Aneks 5 po propisanoj proceduri, kako bi postali uniformni?
Ciljevi i indikatori u programskom budžetu JLS nisu predmet odobravanja od strane Ministarstva finansija niti ih treba posmatrati kao uniformne.
Propisana procedura proširenja programske strukture po Aneksu 5 prema Uputstvu za izradu programskog budžeta odnosi se na mogućnost da usled novih nadležnosti ili specifičnih okolnosti JLS mogu podneti zahtev za proširenje uniformne programske strukture – uvođenjem novih programskih aktivnosti. Do sada, neke programske aktivnosti su u skladu sa ovom procedurom postale uniformne (sastavni seo Aneksa 5) i koriste ih JLS koje imaju takve potrebe. Dakle, uniformna programska struktura budžeta JLS sadržana je u listi (Aneks 5 Uputstva MFIN) i odnosi se samo na programe i programske aktivnosti (uključujući i njihove: šifre, nazive, sektor kome pripadaju i svrhu).
Za uniformne programe i programske aktivnosti koje sprovode, JLS utvrđuju ciljeve na osnovu svojih planova razvoja i drugih dokumenata javne politike. Svaka JLS utvrđuje i pokazatelje kojima meri postizanje specifičnih ciljeva programa, programske aktivnosti ili projekta koji sprovodi. Shodno napred navedenom, predlog liste uniformnih ciljeva i indikatora za programsku strukturu budžeta JLS se ne menja, niti se oni podnošenjem zahteva postaju uniformni.
U slučaju programskih informacija, a posebno pri formulisanju ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima.
Da li budžetski korisnici koji su Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja obuhvaćeni kroz program/programske aktivnosti za 2023. godinu mogu sami osmisliti ciljeve i indikatore?
Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.
Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.
Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.
Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.
Solidarna pomoć za zamenika načelnika Opštinske uprave planira se na razdelu Predsednika opštine jer on donosi rešenje o postavljenju zamenika i rešenje za solidarnu pomoć. Plata za zamenika načelnika isplaćuje se sa uprave. Da li bi onda i solidarna pomoć trebalo da se planira na razdelu uprave?
Radna mesta načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se sistematizuju kao službenici na položaju u okviru pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi (ili objedinjenom pravilniku). Bez obzira na nadležnost donošenja akta o postavljenju službenika na položaju (u konkretnom slučaju zamenika načelnika Opštinske uprave), svi rashodi koji se vezuju za radni odnos načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se planiraju, evidentiraju i izvršavaju na teret razdela direktnog korisnika Opštinske uprave na grupi konta 41.
Koji su to pravni osnovi za formiranje privremene ili stalne radne grupe za praćenje i izveštavanje o participativnom budžetiranju?
Participativno budžetiranje je proces koji uključuje građane i ostale zainteresovane strane u proces određivanja prioriteta i proces planiranja rashoda budžeta lokalne samouprave kroz niz različitih aktivnosti i faza. Konsultovanje građana, privrede, OCD i druge zainteresovane javnosti, pre izrade finalnog Nacrta odluke o budžetu JLS nije zakonom obavezujuće, ali predstavlja primer dobre prakse koji primenjuju mnoge JLS. Ukoliko JLS odluči da sprovede participativni proces izrade budžeta JLS, onda se postupak konsultacija realizuje ranije, u prvoj polovini kalendarske godine. Za potrebe sprovođenja tog procesa, moguće je, ali ne i obavezno, da opredelite radnu grupu/telo na nivou LS.
U pogledu pravnog osnova, za sprovođenje konsultativnih procesa od značaja je Zakon o planskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 30/2018), posebno u smislu uporedive primene čl. 34. koji obrađuje konsultacije u pogledu dokumenata javnih politika - ne nacrta budžeta kao propisa/lokalnog akta - ali definiše postavku konsultativnog procesa u načelu. Od značaja je takođe i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Sl. glasnik RS", broj 8 od 8.02.2019.) – koja obrađuje konsultativni proces u članovima 40.-44. (pogledati posebno čl. 43. u vezi sa radnim grupama). Sa druge strane, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/2007-41, 83/2014-22 (dr. zakon), 101/2016-9 (dr. zakon), 47/2018-3, 111/2021-3 (dr. zakon)) sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave za planiranje investicija u odluci o budžetu primenjuje se počev od pripreme odluke o budžetu za 2019. godinu. Ukoliko se JLS odluči i za neke dodatne oblike učešća građana u procesu budžetiranja za koje je potrebno formiranje privremene ili stalne grupe, ona to treba da uradi u skladu sa odredbama svog Statuta koji definiše formiranje ovakvih grupa.
Timovi/radne grupe za programsko budžetiranje (i/ili za kapitalne investicije, ali i za rodno odgovorno budžetiranje i sl.) - ukoliko su već formirani i dobro funkcionišu u LS sa svim svojim zaduženjima, najčešće čine odličnu osnovu i za radnu grupu/telo za participativno budžetiranje. U tom smislu je preporuka da se ne uspostavljaju nužno zasebni/različiti timovi/tela za svaki od aspekata budžetskog procesa, već da se isti organizacioni okvir (radno telo, grupa) iskoristi u što većoj meri za ove različite procese imajući u vidu njihovu srodnost.