Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je prilikom ozakonjenja objekta na suvlasničkoj parceli potrebno pribavljati saglasnost suvlasnika na parceli ukoliko postoji rešenje Osnovnog suda kojim se provodi fizička deoba suvlasničke nepokretnosti sa skicom veštačenja?
U konkretnom slučaju potrebno pribaviti saglasnost suvlasnika, jer su oni bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba i dalje suvlasnici sve dok se ta promena ne upiše u katastar nepokretnosti, nakon sprovedenog postupka i donetog rešenja.
Pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti propisana su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), kojim je članom 3. stav 1. tačka 1, kroz jedno od osnovnih načela propisan trenutak sticanja prava, tako što je propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.
Dakle, bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba, stranke nisu postale nosioci tih prava sve dok ih ne upišu u katastar nepokretnosti, po sprovedenom posebnom postupku koji je propisan Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Sa druge strane, Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US“) članom 10. stav 6. propisuje da se, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnost svih suvlasnika, što stranke u vašem postupku jesu, sve do trenutka upisa promene u katastar nepokretnosti.
Da li fizičko lice može da proda svoju parcelu koja je u njegovom vlasništvu, drugom privatnom licu koji bi gradio privatni dom za stare, a parcela se nalazi u industrijskom delu grada? Da li je potrebna neka posebna dozvola ili odobrenje s obzirom da se radi o usluzi socijalne zaštite?
Prvi korak u realizaciji bilo kakvog projekta izgradnje treba da bude pribavljanje informacije o lokaciji. Investitor objekta treba da se obrati nadležnoj službi urbanizma u vašoj opštini koja će mu izdati informaciju da li je moguća izgradnja objekta namene pružanja usluga socijalne zaštite na navedenoj parceli, a sve u skladu sa pravilima uređenja i građenja navedenim u važećem planskom dokumentu.
Ukoliko je planirana izgradnja kompatibilna sa planiranom namenom zemljišta, može se pristupiti izradi idejnog rešenja.
Pretpostavljamo da će investitior objekta angažovati stručno lice/arhitektu koji će prilikom izrade idejnog rešenja konsultovati sve posebne propise i pravilnike koji se tiču izgradnje ovakve vrste objekata (propisi, standardi i normativi u oblasti socijalne zaštite, sanitarne zaštite, protivpožarne i drugi).
Prema čl. 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), u pogledu lokacije, objekat u kome se pružaju usluge korisnicima treba da se nalazi se u naseljenom mestu, da bude na mestu dostupnom javnom prevozu radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici i treba da ima priključak na električnu i telefonsku mrežu, priključak i instalacije za dovod vode za piće i odvod otpadnih voda, kao i prilaz objektu koji je pristupačan za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala. Pružalac usluge obezbeđuje bezbedno okruženje za boravak korisnika, zaposlenih i trećih lica.
Prema čl. 46 pomenutog Pravilnika, koji se odnosi na posebne minimalne strukturalne standarde za domski smeštaj odraslih i starijih lica, u pogledu lokacije, pružalac usluge obezbeđuje pristup zelenoj površini u okviru samog doma ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Na koji način se vrši odabir profesionalnog upravnika? Ukoliko je potrebno da službeno lice odabere upravnika sa liste profesionalnih upravnika, naravno vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, ako na teritoriji JLS nema registrovanih profesionalnih upravnika, da li je potrebno prethodno pribaviti saglasnost profesionalnog upravnika koga smo odabrali ili je dovoljno doneti rešenje koje se dostavlja odabranom profesionalnom upravniku?
Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.
Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.
Koji od objavljenih podataka jedinica lokalne samouprave treba da koristi prilikom obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta? Kada su u pitanju presečni datumi objavljivanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, koji momenat će biti određujući faktor da se primeni nova ili stara prosečna cena stanova novogradnje? Da li to može biti momenat podnošenja zahteva investitora za izdavanje građevinske/upotrebne dozvole ili je to neki drugi momenat?
Član 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđuje detaljno način utvrđivanja visine doprinosa i istovremeno određuje da jedinica lokalne samouprave sva pitanja u vezi doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (utvrđivanje zone i vrste namena objekta, koeficijenata namene, kriterijuma, iznosa i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i uslove i način obračuna predviđenih umanjenja i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta), uređuje posebnim opštim aktom.
Zakonodavac je u stavu 2. člana 97. Zakona koristio odrednicu „ prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike“ i time, po našem mišljenju, nije ograničio mogućnost JLS da svojim opštim aktom utvrdi da li će kao jedan od elemenata za obračun visine doprinosa koristiti godišnju ili polugodišnju prosečnu cenu novogradnje.
Iz tog razloga smatramo da svojim opštim aktom JLS treba, u zavisnosti od opredeljenja, da utvrdi da li će se koristiti podaci o godišnjoj ili polugodišnjoj ceni novogradnje za ove potrebe.
Ukoliko se JLS opredeli da kao jedan od elemenata za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koristi podatke o polugodišnjoj prosečnoj ceni novogradnje, u tom slučaju kao kriterijum koja će se prosečna cena novogradnje koristiti, treba da bude trenutak podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno trenutak podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole zbog potrebe vršenja konačnog obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Ukoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.