Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeTreba mi pomoć oko postupka izvršenja deložacije. Naime, decenijama bespravno borave dve sestre Sejdilar u nelegalnom objektu koji je izgrađen na parceli koja je u vlasništvu opštine Sremski Karlovci. Broj parcele je 2013/13 K.O. Sremski Karlovci, ulica Ešikovačka br. 26. Parcela se nalazi u zoni stanovanja i opština želi da je privede nameni, međutim osobe koje se tu nalaze ne žele da napuste prostorije. Moram da napomenem da dobijamo pritužbe od suseda kako im prave problem, a sestre Sejdilar same zauzimaju stav iz kog se nedvosmisleno vidi da ne žele da se ovaj problem reši. Koja je zakonska procedura kojom se to rešava i da li to spada pod komunalne delatnosti? Molim za pomoć oko pokretanja mehanizama kako bismo u zakonskim okvirima brzo došli do rešenja.
Postupak iseljenja bespravno useljenih lica, koji se sprovodi upravnim izvršenjem, na osnovu akta donetog u upravnom postupku, regulisan je odredbama člana 77. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 – dr. zakon), kojim je propisano da, ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.
Organizaciona jedinica, u okviru organa uprave jedinice lokalne samouprave, kojoj se podnosi ovaj zahtev i koja je nadležna za sprovođenje upravnog postupka čiji je predmet iseljenje bespravno useljenih lica, na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, jeste organizaciona jedinica koja se bavi imovinsko-pravnim i stambenim poslovima.
Odredbama istog člana Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je postupak za iseljenje hitan.
U svim drugim slučajevima, postupak iseljenja bespravno useljenih lica vodi se sudskim putem, podnošenjem tužbe za iseljenje nadležnom sudu.
Postovani, Da li za uslugu izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone, se može zakljuciti ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture bez sprovođenja javne nabavke i koji je pravni osnov za zakljucenje ugovora?
Javna nabavka izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone se može sprovesti u otvorenom postupku, gde ponudu svakako može podneti i Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U konkretnoj situaciji, ne postoji osnov za sprovođenje postupka bez primene Zakona o javnim nabavkama, jer bi to podrazumevalo postojanje nekog od opštih izuzetaka iz člana 12. ZJN (pogotovo tačke 11. iz tog člana) ili nabavku čija je procenjena vrednost ispod pragova propisanih članom 27. ZJN.
Poštovani, u kojim slučajevima gradjevinski inspektor primenjuje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na član 176 stav 1. tačka 1), a kada odredbe člana 176 stav 1. tačka 2) ? Unapred zahvalna.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 176. stav 1. tačka 1. propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Odredbama člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru - za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Zakonodavac je ovim odredbama zakona dao različita ovrašćenja građevinskom inspektoru, u zavisnosti od toga da li je tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrđeno da se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona ili se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, zakonodovac je dao različita ovlašćenja građevinskom inspektoru.
Razlika između termina „suprotno“ i „ne gradi prema“ deluje vrlo suptilno, ali je u pravnom smislu ova razlika vrlo važna, jer se odnosi na različite oblike nepravilnosti u izgradnji objekta, pa samim tim i na različita ovlašćenja građevinskog inspektora.
Ukoliko se objekat gradi suprotno izdatog građevinskoj dozvoli, znači da građevinska dozvola postoji ali se objekat gradi na način koji nije u skladu sa njenim sadržajem, odnosno u suprotnosti je sa tehničkim rešenjima iz glavnog projekta, jer investitor na primer odstupa od dozvoljene površine, gabarita, spratnosti, pozicije objekta na parceli, materijala ili drugih bitnih elemenata projekta. Dakle, u ovoj situaciji krši se sadržaj dozvole, tako što je izgrađeno nešto drugo od onoga što je dozvoljeno.
U situaciji kada se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje znači da radovi na izgradnji objekta nisu u skladu sa zakonom propisanim procedurama i uslovima za građenje koji su definisani zakonom i dozvolom, jer možda nije započeta izgradnja objekta ili je započeta ali građenje objekta nije u skladu sa fazom gradnje, sa projektom za izvođenje. Dakle, u ovoj situaciji se krše način i uslovi gradnje, tako što građenje nije usklađeno sa pravilima gradnje.
Na osnovu svega iznetog u prethodnim stavovima, može se zaključiti da primenom člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo nepravilnosti i nedostatke u gradnji objekta zbog odstupanja od zakona i propisa donetih na osnovu njega koji propisuju proceduru i uslove građenja, kao i odstupanja od građevinske dozvole (sastavni deo PGD) i projekta za izvođenje, dok primenom člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona. Građevinski inspektor samostalno bira na koju će se tačku ili tačke navedenog člana zakona pozvati, u zavisnosti od konkretnog predmeta u kome postupa.
Preporuka je da se inspektor u postupanju uvek pozove i na član 176. stav 1. tačka 10. Zakona o planiranju i izgradnji, u kome stoji da je građevinski inspektor ovlašćen da „naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom“.
Poštovani molimo vas za pravno tumačenje o mogućnosti ozakonjenja objekta koji se sastoji od temeljne ploče i zidova , nema krovnu konstrukciju. Da li se takav objekat može ozakoniti, uz ispunjavanje svih ostali uslova za ozakonjenje?
Članom 3. Zakona o ozakonjenju objekata precizno je navedeno da je predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu. U stavu dva istog člana je dodatno precizirano šta se podrazumeva pod time, kada su u pitanju zgrade, to jest: predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade. Dakle, objekat (zgrada) koji nema armirano betonsku tavanicu odnosu krovnu konstrukciju ne može biti predmet ozakonjenja.
Pojam zgrade je takođe definisan i Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2): zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.
Dakle, ukoliko se objekat koji je predmet ozakonjenja smatra zgradom bilo koje namene, ukoliko isti nije završen u konstruktivnom smislu, tj. ukoliko nema krovnu konstrukciju, taj objekat nije predmet ozakonjenja.
Da li objekat koji je upisan u katastar nepokretnosti kao objekat izgrađen sa prekoračenjem građevinske dozvole može biti predmet ozakonjenja? Za predmetni objekat je moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Ukoliko je nadležni organ u smislu člana 4. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata izvršio proveru u pogledu prava podobnog za izdavanje akta kojima se odobrava izgradnja u postupku objedinjene procedure i namene predmetnog zemljišta a potom pribavio ranije izdato rešenje o građevinskoj dozvoli i projekat i od organa nadležnog za spovođenje objedinjene procedure pribavio pisano mišljenje da su ispunjeni uslovi za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli ukoliko se prethodno izvrši izmena ranije donete građevinske dozvole, tada može obavestiti stranku da pravni status objekta može rešiti u redovnom postupku pred organom nadležnim za sprovođenje objedinjene procedure.