Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se na informaciju o lokaciji koju je u skladu sa članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji izdao rukovodilac odeljenja može podneti prigovor.
Prigovor, kao pravno sredstvo, regulisan je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), kojim je propisano da stranka ima pravo na prigovor u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Članom 28. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se prigovor može izjaviti protiv upravne radnje ili ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu dužan da preduzme.
Pojam upravne radnje, takođe, definisan je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, tako što je odredbama člana 27. propisano da su upravne radnje materijalni akti organa koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencija, izdavanje uverenja, pružanje informacija, primanje izjava i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti, sve pod uslovom da upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) članom 53. definisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.
Kako je članom 27. Zakona o opštem upravnom postupku definisano da je upravna radnja i pružanje informacija, kao materijalni akt organa koji utiče na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, to se informacija o lokaciji može smatrati upravnom radnjom, u smislu odredaba člana 27. Zakona o opštem upravnom postupku, na koju je moguće izjaviti prigovor, na osnovu odredaba člana 28. Zakona o opštem upravnom postupku.
Da li nelegalan objekat evidentiran objekat u katastru nepokretnosti za koji je pokrenut postupak ozakonjenja ulazi u stepen izgrađenosti prilikom dobijanja lokalcijskih uslova za novi objekat?
Svi objekti koji su evidentirani kod RGZ na jednoj katastarskoj parceli i izgrađeni u skladu sa zakonom, kao i oni koji su evidentirani kod RGZ bez odobrenja za izgradnju za koje nadležni organ utvrdi da su predmet ozakonjenja i da ispunjavaju uslove iz važećeg planskog dokumenta za ozakonjenje, ulaze u urbanistički parametar – stepen izgrađenosti građevinske parcele.
U obrazloženju akta nadležnog organa kojim se daju negativni lokacijski uslovi potrebno je navesti ove okolnosti koje je nadležni organ utvrdio.
Stranka je još 2010. godine podnela zahtev za legalizaciju pomoćnog objekta i do danas postupak nije sproveden zbog nerešenog prethodnog pitanja koje je stranka imala. Sada dolazi i traži da se zahtev sprovede do kraja, ali se u listu nepokretnosti ta parcela sada vodi na dva nova lica, što je stranka potvrdila svojim dolaskom kod nas, navodeći da je ista data njima na poklon. Da li sada ta dva lica treba da podnesu zahtev za ozakonjenje, s obzirom na to da se zemljište, kao i objekti na njemu, nalaze u njihovom vlasništvu, i da li se izveštaji o zatečenom stanju, kao i elaborat geodetskih radova, treba da menjaju u skladu sa ovim izmenama (mislim na imena vlasnika i na to da elaborat sada sadrži manual).
Postupak ozakonjenja sprovodi se na osnovu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), kao zakona koji se primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima i Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023), kao posebnog zakona.
Zakonom o opštem upravnom postupku definisan je pojam stranke, tako što je odredbama člana 44. propisano da je stranka u upravnom postupku fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka.
Predmet postupka ozakonjenja definisan je Zakonom o ozakonjenju objekata, tako što je odredbama člana 3. propisano da je predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je stranka u postupku ozakonjenja vlasnik objekta, tako što je članom 10. propisano da je vlasnik objekta taj koji dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.
Ukoliko je u toku postupka ozakonjenja došlo do promene vlasnika nad objektom koji je predmet postupka ozakonjenja, znači da je došlo do promene stranke u postupku u kome je predmet postupka ostao isti.
Novi vlasnik mora organu nadležnom za sprovođenje postupka ozakonjenja podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okončanja drugostepenog postupka, a da se o zahtevu odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile. Novi vlasnik objekta mora nadležnom organu, uz zahtev, dostaviti dokaz o nastaloj promeni. Činjenicu promene stranke u postupku organ, koji nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, ne može konstatovati sam.
Dokazi i dokumentacija, na osnovu koje se donosi odluka u postupku ozakonjenja, moraju se odnositi na predmet postupka ozakonjenja, kao i na stranku u postupku, vlasnika objekta.
Kako resiti pravo drzavine na parceli na kojoj postoji objekat koji treba da se ozakoni, sudskom presudom je prebaceno pravo državine, kako dokazati pravo svojine
U vezi sa određivanjem mesta za privremeno skladištenje otpada od građenja i rušenja na mestu njegovog nastanka, odnosno na gradilištu, kako je propisano Uredbom o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (član 5), obaveze proizvođača otpada detaljno su definisane u članu 6. iste Uredbe. Pored toga, član 14 Uredbe predviđa da se opasan otpad od građenja i rušenja može trajno skladištiti isključivo na lokaciji za koju je pribavljena odgovarajuća saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Član 15 omogućava jedinicama lokalne samouprave da odrede lokaciju za rad mobilnog postrojenja za tretman otpada, na koju građani mogu dopremiti do jedne tone građevinskog otpada iz domaćinstava. Takve lokacije se najčešće nalaze u okviru regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Da li je potrebno donositi Rešenje o prestanku važenja Rešenja o građevinskoj dozvoli ukoliko je ona istekla ? S obzirom da je investitor opet zainteresovan za izdavanje građevinske dozvole za isti objekat na istoj parceli . Da li je potrebno obavezno izdavati potvrdu pravnosnažnosti svakog Rešenja ili se smatra da je Rešenje samo po sebi pranosnažno istekom roka za žalbu ?
U vezi prvog pitanja, ukazujemo da je shodno članu 140. stav 3. Zakona o planiranju i izradnji potrebno doneti rešenje kojim se utvrđuje prestanak važnosti građevinske dozvole u slućajevima koji su utvrđeni u članu 140. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovo je naročito bitno u situaciji kada investitor planira pokretanje novog postupka za izdavanje građevinske dozvole zato što u pravnom prometu ne mogu egzistirati dva razlićita akta koja imaju isto dejstvo.
U vezi drugog pitanja, za svaki upravni akt kojim se usvaja zahtev a koji se donosi u toku redovnog postupka izdavanja građevinske dozvole/odobrenja za izvođenje radova, osim za lokacijske uslove, prijavu radova, prijavu temelja I prijavu konstrukcije, mora se izdati klauzula pravnosnažnosti.
Dakle, klauzula pravnosnažnsoti se izdaje na rešenje o odobrenju izvođenja radova i na rešenje o upotrebnoj dozvoli za te izvedene radove, kao i na rešenje o građevinskoj dozvoli i rešenje o upotrebnoj dozvoli. Stavljanjem klauzule potvrđuje se da je taj akt pravnosnažan i izvršan, i da taj akt proizvodi svoje odgovarajuće dejstvo.
Ukoliko investitor propusti u elektronskom sistemu CEOP da podnese npr. zahtev za klauzulu, na rešenje o građevisnkoj dozvoli/rešenje o odobrenju izvođenja radova nema nikakvih smetnji da sve do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu to i učini.
Ukazujemo da se bez izdate klauzule pravnosnažnosti na rešenje o građevinskoj dozvoli ne može izvršiti predbeležba izdate građevinske dozvole i objekta u izgradnji niti se bez izdate klauzule pravnosnažnosti na rešenje o upotrebnoj dozvoli može izvršiti upis objekta na ime investitora niti bilo koja druga promena kod RGZ.