Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeStranka je još 2010. godine podnela zahtev za legalizaciju pomoćnog objekta i do danas postupak nije sproveden zbog nerešenog prethodnog pitanja koje je stranka imala. Sada dolazi i traži da se zahtev sprovede do kraja, ali se u listu nepokretnosti ta parcela sada vodi na dva nova lica, što je stranka potvrdila svojim dolaskom kod nas, navodeći da je ista data njima na poklon. Da li sada ta dva lica treba da podnesu zahtev za ozakonjenje, s obzirom na to da se zemljište, kao i objekti na njemu, nalaze u njihovom vlasništvu, i da li se izveštaji o zatečenom stanju, kao i elaborat geodetskih radova, treba da menjaju u skladu sa ovim izmenama (mislim na imena vlasnika i na to da elaborat sada sadrži manual).
Postupak ozakonjenja sprovodi se na osnovu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), kao zakona koji se primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima i Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023), kao posebnog zakona.
Zakonom o opštem upravnom postupku definisan je pojam stranke, tako što je odredbama člana 44. propisano da je stranka u upravnom postupku fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka.
Predmet postupka ozakonjenja definisan je Zakonom o ozakonjenju objekata, tako što je odredbama člana 3. propisano da je predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je stranka u postupku ozakonjenja vlasnik objekta, tako što je članom 10. propisano da je vlasnik objekta taj koji dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.
Ukoliko je u toku postupka ozakonjenja došlo do promene vlasnika nad objektom koji je predmet postupka ozakonjenja, znači da je došlo do promene stranke u postupku u kome je predmet postupka ostao isti.
Novi vlasnik mora organu nadležnom za sprovođenje postupka ozakonjenja podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okončanja drugostepenog postupka, a da se o zahtevu odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile. Novi vlasnik objekta mora nadležnom organu, uz zahtev, dostaviti dokaz o nastaloj promeni. Činjenicu promene stranke u postupku organ, koji nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, ne može konstatovati sam.
Dokazi i dokumentacija, na osnovu koje se donosi odluka u postupku ozakonjenja, moraju se odnositi na predmet postupka ozakonjenja, kao i na stranku u postupku, vlasnika objekta.
Kako resiti pravo drzavine na parceli na kojoj postoji objekat koji treba da se ozakoni, sudskom presudom je prebaceno pravo državine, kako dokazati pravo svojine
U vezi sa određivanjem mesta za privremeno skladištenje otpada od građenja i rušenja na mestu njegovog nastanka, odnosno na gradilištu, kako je propisano Uredbom o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (član 5), obaveze proizvođača otpada detaljno su definisane u članu 6. iste Uredbe. Pored toga, član 14 Uredbe predviđa da se opasan otpad od građenja i rušenja može trajno skladištiti isključivo na lokaciji za koju je pribavljena odgovarajuća saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Član 15 omogućava jedinicama lokalne samouprave da odrede lokaciju za rad mobilnog postrojenja za tretman otpada, na koju građani mogu dopremiti do jedne tone građevinskog otpada iz domaćinstava. Takve lokacije se najčešće nalaze u okviru regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Da li je potrebno donositi Rešenje o prestanku važenja Rešenja o građevinskoj dozvoli ukoliko je ona istekla ? S obzirom da je investitor opet zainteresovan za izdavanje građevinske dozvole za isti objekat na istoj parceli . Da li je potrebno obavezno izdavati potvrdu pravnosnažnosti svakog Rešenja ili se smatra da je Rešenje samo po sebi pranosnažno istekom roka za žalbu ?
U vezi prvog pitanja, ukazujemo da je shodno članu 140. stav 3. Zakona o planiranju i izradnji potrebno doneti rešenje kojim se utvrđuje prestanak važnosti građevinske dozvole u slućajevima koji su utvrđeni u članu 140. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovo je naročito bitno u situaciji kada investitor planira pokretanje novog postupka za izdavanje građevinske dozvole zato što u pravnom prometu ne mogu egzistirati dva razlićita akta koja imaju isto dejstvo.
U vezi drugog pitanja, za svaki upravni akt kojim se usvaja zahtev a koji se donosi u toku redovnog postupka izdavanja građevinske dozvole/odobrenja za izvođenje radova, osim za lokacijske uslove, prijavu radova, prijavu temelja I prijavu konstrukcije, mora se izdati klauzula pravnosnažnosti.
Dakle, klauzula pravnosnažnsoti se izdaje na rešenje o odobrenju izvođenja radova i na rešenje o upotrebnoj dozvoli za te izvedene radove, kao i na rešenje o građevinskoj dozvoli i rešenje o upotrebnoj dozvoli. Stavljanjem klauzule potvrđuje se da je taj akt pravnosnažan i izvršan, i da taj akt proizvodi svoje odgovarajuće dejstvo.
Ukoliko investitor propusti u elektronskom sistemu CEOP da podnese npr. zahtev za klauzulu, na rešenje o građevisnkoj dozvoli/rešenje o odobrenju izvođenja radova nema nikakvih smetnji da sve do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu to i učini.
Ukazujemo da se bez izdate klauzule pravnosnažnosti na rešenje o građevinskoj dozvoli ne može izvršiti predbeležba izdate građevinske dozvole i objekta u izgradnji niti se bez izdate klauzule pravnosnažnosti na rešenje o upotrebnoj dozvoli može izvršiti upis objekta na ime investitora niti bilo koja druga promena kod RGZ.
Poštovani, molimo za tumačenje člana 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, koji glasi: „Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.“ Da li ovo konkretno znači da se parcela za koju ne mogu da se izdaju lokacijski uslovi, odnosno za koju ne bi mogla da se izda građevinska dozvola, ne može otuđiti iz javne svojine opštine? U pitanju je parcela koja ne izlazi na javnu površinu, a u javnoj je svojini opštine. Da li i na koji način ona može da se otuđi?
Članom 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Saglasno pomenutom članu Zakona, građevinsko zemljište u javnoj svojini se ne može otuđiti iz javne svojine ukoliko nije donet planski dokument na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Samo postojanje planskog dokumenta na osnovu kojeg se mogu izdati lokacijski uslovi je dato kao uslov iz razloga jer samo takva vrsta plana (provedbenog) jasno definiše i razdvaja planirano javno od ostalog zemljišta što je pak dalje uslov da se neka parcela uopšte može otuđiti iz javne svojine.
Preporuka je da ukoliko nemate planski dokument, isti najpre usvojite, pa tek nakon izdavanja lokacijskih uslova opredelite neko zemljište za otuđenje iz javne svojine, poštujući i primenjujući ostale odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje ovakav vid otuđenja regulišu.
Da li se izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova na postavljanju video nadzora ili postavljanje instalacija kablovskog operatora u stambenim zgradama može smatrati radovima na investicionom održavanju u smislu odredbi čl. 2 Zakona o planiranju i izgradnji i da li bi za ove radove trebalo pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje ovakvih radova. I da li je inspekcijski nadzor u nadležnosti građevinske inspekcije?
Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1. tačka 31) navedeno je da je „investiciono održavanje izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.“.
Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2023 i 16/24), propisuje da za posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa su i „sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju, osim za objekte iz člana 133. stav 2. tačka 16) Zakona.“.
Šta su sredstva elektronskih komunikacija propisuje Zakon o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“, br. 35/23) i to član 4. stav 1.
Iz svega navedenog, mišljenja smo da navedeni radovi nisu u nadležnosti nadzora građevinske inspekcije. U svakom slučaju, za potpuno tumačenje propisa možete se obratiti resornom ministarstvu.