Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDoneto je rešenje o uklanjanju ekonomskog objeka. Na rešenje nije uložena žalba. U međuvremenu je tadašnji investitor prodao nekretninu, Sada novi investitor ima nelegalan objekat. Građevinski inspektor je upoznao sadašnjeg investitora da postoji rešenje o uklanjanju objekta, sada u njegovom vlasništvu. Kakav pravni akt treba doneti za novonastalu situaciju?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 175. stav 1. tačka 2. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Istim odredbama propisano je i da građevinski inspektor, ako to nije slučaj, protiv izvođača radova, odnosno investitora, odnosno vlasnika katastarske parcele na kojoj se izvode radovi, osim u slučaju uzurpacije katastarske parcele, podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole.
Članom 176. stav 1. tačkom 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Dalje, članom 183. stav 1. i 2. istog zakona propisano je da rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor donosi u slučajevima propisanim ovim zakonom, a da rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje rok u kome je investitor dužan da ukloni objekat ili njegov deo.
Dakle, citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor, ukoliko u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, nalaže obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela rešenjem investitoru.
Osim toga, građevinski inspektor je, u skladu sa citiranim odredbama zakona, u obavezi da protiv investitora podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole.
Kasnija promena vlasnika bespravno izgrađenog objekta nije od uticaja na već doneto rešenje građevinskog inspektora i podnetu krivičnu prijavu.
Napominjemo i da je, u slučaju da je bespravno izgrađen objekat u postupku ozakonjenja, odredbama člana 28. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US, 1/2023 – odluka US i 62/2023) propisano da je nadležni organ za ozakonjenje dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe.
Poštovani imam pitanje u vezi rešenja o ozakonjenju koje sam napisala za jedan stambeni objekat koji je dupleks i kako nije bilo u izveštaju o zatečenom stanju podeljen na posebne delove po etažama na etažu prizemlje poseban deo i etaža sprat, a u elaboratu o geodetskim radovima jeste ja sam to zbog neiskustva jer mi je to bilo jedno od prvih rešenja o ozakonjenju koje sam uradila previdela da je potrebno napisati u rešenju i te posebne delove i sada ga u rgz nisu upisali sprat kao da je ozakonjen nego su napisali da je i dalje bez vlasnika. Molim vas recite mi kako sada da dopunim to tj.da upišem i te posebne delove da bi ga upisali. Da li da radim rešenje o ispravci tehničke greške u rešenju ili koju drugu formu da iskoristim da bi se zadovoljio zakon?
U slučaju da ste, postupajući po zahtevu stranke, doneli rešenje kojim ste odlučili samo o delu zahteva stranke, možete doneti dopunsko rešenje na osnovu odredaba člana 139. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), kojim je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje). Ovo rešenje smatra se samostalnim rešenjem, prema odredbama člana 139. stav 6.
Ako je predmet već dovoljno raspravljen, dopunsko rešenje se može doneti bez sprovođenja posebnog ispitnog postupka.
U primeru koji ste naveli nema osnova za donošenje rešenja kojim se ispravlja tehnička greška u rešenju, jer je odredbama člana 144. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti, što u vašem rešenju nije slučaj.
Краћа верзија: 1. Инвеститор (физичко лице) је, сходно члану 92. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) поднео ЈЛС иницијативу ради комплетног финансирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта - сервисне саобраћајнице у радној зони, у односу на које Општина нема интереса за уређивање. Да ли се Инвеститор, у наведеном случају, сходно члану 97. став 4. Закона о планирању и изградњи може ослободити обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, имајући у виду да општинском одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта није предвиђена могућност ослобађања инвеститора обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, односно да ли се у овом случају ЗПИ може директно применити? 2. Да ли је у горе наведеном случају, сходно члану 92. став 3. тачка 10. ЗПИ, потребно средство обезбеђења испуњења обавеза уговорних страна, имајући у виду да се ради о комплетном финансирању те да је износ доприноса 12 пута мањи од трошкова пројектовања и изградње? 3. Да ли и који орган ЈЛС треба да сагласност у вези прихватања иницијативе горе наведеног инвеститора? Иста питања само детаљније описано : Члан 92. Закона о планирању и изградњи предвића да грађевинско земљиште које није уређено у смислу овог закона, а налази се у обухвату планског документа на основу кога се могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола, може се припремити, односно опремити и средствима физичких или правних лица. Лице из става 1. предметног члана ЗПИ подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно лицу из члана 94. овог закона, предлог о финансирању припремања, односно опремања грађевинског земљишта, по коме је надлежни орган дужан да поступи у року од 15 дана од дана пријема предлога. Лице А - инвеститор унутар радне зоне је поднео иницијативу у вези комплетног финаснирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта- сервисне саобраћајнице у радној зони. Надлежни орган, односно лице из члана 94. ЗПИ може са лицем закључити уговор о заједничком припремању, односно опремању грађевинског земљишта. Чланом 97. став 4. Закона о планирању и изградњи је предвиђена могућност да се износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта умањи за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона. Допринос за уређивање грађевинског земљишта за објекат који би лице A изградило на сопственој парцели би се умањио за износ инфраструтктурног припремања, односно опремања грађевинског земљишта тј. изградње сервисне саобраћајнице на јавној површини. Kалкулације показују да би допринос за уређивање грађевинског земљишта износио 459,635.00 динара док је износ за израду техничке документације и изградњу сервисног пута вишеструко већи у односу на накнаду за уређивање грађевинског земљишта и износи цца. 5,420,000.00 дин. Скупштина општине је године 2015-те донела Одлуку о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у којој горе неведена могућност није предвиђена тј. Одлука не предвиђа могућност ослобађања инвеститора за предметни допринос. Имајући у виду чињеницу да Закон има вишу правну снагу у односу на Одлуку ЈЛС (Одлука није подлегла изменама и допунама те у овом делу није у сагласности са новијим изменама и допунама Закона о планирању и изградњи), да ли се у односу на конкретан случај може директно позвати на Законске одредбе и према горе наведеном ослободити лице А од плаћања предметног доприноса? ЈЛС није заинтересована да из сопствених средстава у овом тренутку изгради или суфинансира предметну сервисну саобраћајницу, те је горе поменуто лице спремно да у потпуности сноси трошкове пројектовања и изградње недостајуће инфраструктуре. У овом контексту члан 92. став 3. тачка 10.- „средство обезбеђења испуњења обевеза уговорних страна“ губи смисао. На основу горе наведеног, наше питење је следеће: Да ли је у овом случају потребно средство обезбеђења(?), имајући у виду чињеницу да у овом правном послу једини интерес има лице А (исходовање употребне дозволе за објекат на својој парцели, коју неће моћи добити без изградње недостајуће инфраструктуре.) Да ли треба и који орган ЈЛС треба да да сагласост у вези прихватања иницијативе лица А? ( Сходно члану 4. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта Општина је послове уређивања грађевинског земљишта и обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта поверила Јавном предузећу, док се наплата доприноса за уређивање грађевинског земљишта врши од стране Општинске управе. Председник Општине својим посебним актом утврђује задатке, вршиоце задатака и рокове за извршење задатака у поступку обрачуна и наплате доприноса за уређивање грађевинског земљишта).
Имајући у виду да је општинска Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта донета 2015. и да не предвиђа могућност да инвеститор који сопственим средствима у смислу члана 92. Закона о планирању и изградњи планира да изгради недостајућу инфраструктуру на неуређеном грађевинском земљишту, то нема сметњи за директну примену члана 97. став 4. Закона о планирању и изградњи, уколико инвеститор има издате Локацијске услове за изградњу планираног објекта.
У постављеном питању није наведено да ли је инвеститор прибавио Локацијске услове за изградњу планираног објекта нити је наведено о којој врсти објекта се ради. Напомињемо да је у члану 97. став 7. Закона наведено да умањење доприноса по основу комуналног опремања није могуће уколико се ради о објектима станоградње.
У конкретној ситуацији, одлуку да се приступи комуналном опремању овог неуређеног грађевинског земљишта средствима инвеститора, којом ће се овластити председник општине да са инвеститором закључи уговор о комуналном опремању тог грађевиснког земљишта, треба да донесе скупштина општине, јер се ради о једној врсти располагања средствима у јавној својини.
У преамбули одлуке треба се позвати, између осталог, и на члан 92. и 97. став 4. Закона о планирању и изградњи а у образложењу скупштинске одлуке навести да је предметно земљиште неуређено, да није предвиђено за опремање годишњим Планом уређивања грађевинског земљишта, те да општина не располаже средствима за комунално опремање, али како се ради о радној зони у којој ће изградњом комуналне инфраструктуре и остали корисници радне зоне имати интереса, па и сама општина, да се дозвољава у целости умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта за објекат за који су подносиоцу захтева издати Локацијски услови. Такође, у образложење треба навести и да се ради о великим новчаним средствима која се улажу од стране тог лица у комунално опремање, те да је допринос за изградњу планираног објекта вишеструко мањи у односу на средства која се улажу у опремање.
Како Закон предвиђа обавезно полагање средства обезбеђења, а у овом случају се мора ићи на директну примену Закона, те како се ради о објекту јавне намене општина има непосредан интерес да се тај објекат изгради квалитетно и у складу са свим прихваћеним стандардима (гаранција за добро извршење посла и у уговореном року), те се инвеститор не може ослободити обавезе полагања средства обезбеђења за добро извршење посла и у уговореном року. Осим тога, општина треба да обавеже инвеститора и да преда и друго средство обзебеђења након завршетка изградње - средство обезбеђења за отклањање неправилности у гарантном року (2 године).
Након доношења скупштинске одлуке, са инвеститором се закључује уговор у којем се утврђују све напред наведене обавезе и уговара рок у којем ће се завршити изградња сервисне саобраћајнице, лице које је испред општине овлашћено за вршење надзора у току изградње и обавеза полагања средстава обезбеђења.
Сви акти којима се одобрава изградња у овом случају гласе на општину и након завршетка изградње врши се примопредаја са општином.
Poštovani radim u odeljenju za urbanizam na ozakonjenju objekata i imam slučaj gde sam poslala katastru na sprovodljivost elaborat geo radova gde su objekti jasno obeleženi brojevima od 2 do 5 a katastar ih je u svom rešenju o upisu bez vlasnika prenumerisao i izbacio objekat br.4 i dao mu broj 5 a objektu br.5 dao broj 6 i sada kod mene u izveštaju o zatečenom stanju i elaboratu geo radova stoje objekti od 2 do 5 tako da bi moje pitanje bilo ako katastar ne ispravi svoje resenje da li mora da elaborat geo radova i izveštaj o zatečenom stanju idu na prepravku kako bi se uskaldili sa rešenjem iz katastra kako bih mogla da uradim rešenja o ozakonjenju.Molim za što brži odgovor. U prilogu vam saljem resenje iz rgz skn Aleksinac i skicu iz elaborata geo radova.
Poslednjim izmenama elektronskog postupanja u RGZ do kojih je došlo krajem 2024. i početkom 2025, prilikom utvrđivanja sprovodljivosti elaborata geodetskih radova, RGZ je ovlašćen da u skladu sa pravilima o numeraciji objekata vrši provođenje eleborata bez upisa vlasnika, tako da se nakon pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju vrši upis vlasnika – lica na čije ima glasi rešenje o ozakonjenju.
Istovremeno, u skladu sa katastarskim propisima, ovlašćene geodetske organizacije imaju određena ovlašćenja kod provođenja elaborata u katastarskoj bazi, a naročito imaju obavezu da poštuju pravila RGZ o numeraciji objekata.
Uvidom u skicu koju ste nam dostavili, utvrdili smo da je skica – manual za provođenje kod RGZ, izrađena 2022. kada nisu postojala gore navedene obaveze i ovlašćenja geodetskih organizacija. Zbog toga je potrebno da u ovom konkretnom slučaju, kao i u svim drugim slučajevima u kojima utvrdite da su Geodetski elaborati za ozakonjenje izrađeni pre 2024. godine, vratite Geodetski eleborat ovlašćenim geodetskim organizacijama na ispravku.
Nakon ispravke elaborata u ovom konkretnom slučaju, u svemu u skladu sa donetim rešenjem RGZ o provođenju elaborata, potrebno je da donesete rešenje o ozakonjenju predmetnih objekata prema numeraciji iz rešenja RGZ.
U st. 10. čl. 158. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa se sledeće: „Izuzetno od stava 9. ovog člana, u slučaju da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje, formirana stambena zajednica za stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, odnosno udruženje, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole može podneti stambena zajednica, odnosno udruženje.“ Nakon izdavanja građevinske dozvole, a pre izdavanja upotrebne dozvole za višeporodični stambeni objekat, pravno lice koje je bilo investitor je u međuvremenu likvidirano. Naše pitanje je: Da li je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole od strane stambene zajednice naša obaveza da proveravamo saglasnosti vlasnika posebnih delova? Ukoliko jeste obaveza upravnika da pribavi saglasnosti vlasnika posebnih delova, koji je minimalan broj saglasnosti potreban za pokretanje postupka, a samim tim i za izdavanje upotrebne dozvole? Napominjemo da Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisana potrebna saglasnost za donošenje odluke koja se tiče zahteva za izdavanje upotrebne dozvo
Rad i odlučivanje skupštine stambene zajednice uređen je članom 44. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. U stavu 2. ovog člana navedena su pitanja o kojima skupština SZ odlučuje 2/3 većinom. Za ostala pitanja o kojima skupština odlučuje potrebna je većina glasova članova skupštine SZ.
Vezano za vaše pitanje, za pokretanje postupka pribavljanja upotrebne dozvole za stambenu zgradu, potrebno je da bude priložena Odluka skupštine stambene zajednice doneta u skladu sa članovima 44-46. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, član 46. Zakona propisuje da se svaka odluka stambene zajednice unosi u Zapisnik.
Za sva dodatna pitanja i otklanjanje eventualnih nedoumica u vezi sa ovim pitanjem predlažemo da se obratite resornom ministarstvu na adresu: stanovanje@mgsi.gov.rs