Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeКраћа верзија: 1. Инвеститор (физичко лице) је, сходно члану 92. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) поднео ЈЛС иницијативу ради комплетног финансирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта - сервисне саобраћајнице у радној зони, у односу на које Општина нема интереса за уређивање. Да ли се Инвеститор, у наведеном случају, сходно члану 97. став 4. Закона о планирању и изградњи може ослободити обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, имајући у виду да општинском одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта није предвиђена могућност ослобађања инвеститора обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, односно да ли се у овом случају ЗПИ може директно применити? 2. Да ли је у горе наведеном случају, сходно члану 92. став 3. тачка 10. ЗПИ, потребно средство обезбеђења испуњења обавеза уговорних страна, имајући у виду да се ради о комплетном финансирању те да је износ доприноса 12 пута мањи од трошкова пројектовања и изградње? 3. Да ли и који орган ЈЛС треба да сагласност у вези прихватања иницијативе горе наведеног инвеститора? Иста питања само детаљније описано : Члан 92. Закона о планирању и изградњи предвића да грађевинско земљиште које није уређено у смислу овог закона, а налази се у обухвату планског документа на основу кога се могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола, може се припремити, односно опремити и средствима физичких или правних лица. Лице из става 1. предметног члана ЗПИ подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно лицу из члана 94. овог закона, предлог о финансирању припремања, односно опремања грађевинског земљишта, по коме је надлежни орган дужан да поступи у року од 15 дана од дана пријема предлога. Лице А - инвеститор унутар радне зоне је поднео иницијативу у вези комплетног финаснирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта- сервисне саобраћајнице у радној зони. Надлежни орган, односно лице из члана 94. ЗПИ може са лицем закључити уговор о заједничком припремању, односно опремању грађевинског земљишта. Чланом 97. став 4. Закона о планирању и изградњи је предвиђена могућност да се износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта умањи за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона. Допринос за уређивање грађевинског земљишта за објекат који би лице A изградило на сопственој парцели би се умањио за износ инфраструтктурног припремања, односно опремања грађевинског земљишта тј. изградње сервисне саобраћајнице на јавној површини. Kалкулације показују да би допринос за уређивање грађевинског земљишта износио 459,635.00 динара док је износ за израду техничке документације и изградњу сервисног пута вишеструко већи у односу на накнаду за уређивање грађевинског земљишта и износи цца. 5,420,000.00 дин. Скупштина општине је године 2015-те донела Одлуку о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у којој горе неведена могућност није предвиђена тј. Одлука не предвиђа могућност ослобађања инвеститора за предметни допринос. Имајући у виду чињеницу да Закон има вишу правну снагу у односу на Одлуку ЈЛС (Одлука није подлегла изменама и допунама те у овом делу није у сагласности са новијим изменама и допунама Закона о планирању и изградњи), да ли се у односу на конкретан случај може директно позвати на Законске одредбе и према горе наведеном ослободити лице А од плаћања предметног доприноса? ЈЛС није заинтересована да из сопствених средстава у овом тренутку изгради или суфинансира предметну сервисну саобраћајницу, те је горе поменуто лице спремно да у потпуности сноси трошкове пројектовања и изградње недостајуће инфраструктуре. У овом контексту члан 92. став 3. тачка 10.- „средство обезбеђења испуњења обевеза уговорних страна“ губи смисао. На основу горе наведеног, наше питење је следеће: Да ли је у овом случају потребно средство обезбеђења(?), имајући у виду чињеницу да у овом правном послу једини интерес има лице А (исходовање употребне дозволе за објекат на својој парцели, коју неће моћи добити без изградње недостајуће инфраструктуре.) Да ли треба и који орган ЈЛС треба да да сагласост у вези прихватања иницијативе лица А? ( Сходно члану 4. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта Општина је послове уређивања грађевинског земљишта и обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта поверила Јавном предузећу, док се наплата доприноса за уређивање грађевинског земљишта врши од стране Општинске управе. Председник Општине својим посебним актом утврђује задатке, вршиоце задатака и рокове за извршење задатака у поступку обрачуна и наплате доприноса за уређивање грађевинског земљишта).
Имајући у виду да је општинска Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта донета 2015. и да не предвиђа могућност да инвеститор који сопственим средствима у смислу члана 92. Закона о планирању и изградњи планира да изгради недостајућу инфраструктуру на неуређеном грађевинском земљишту, то нема сметњи за директну примену члана 97. став 4. Закона о планирању и изградњи, уколико инвеститор има издате Локацијске услове за изградњу планираног објекта.
У постављеном питању није наведено да ли је инвеститор прибавио Локацијске услове за изградњу планираног објекта нити је наведено о којој врсти објекта се ради. Напомињемо да је у члану 97. став 7. Закона наведено да умањење доприноса по основу комуналног опремања није могуће уколико се ради о објектима станоградње.
У конкретној ситуацији, одлуку да се приступи комуналном опремању овог неуређеног грађевинског земљишта средствима инвеститора, којом ће се овластити председник општине да са инвеститором закључи уговор о комуналном опремању тог грађевиснког земљишта, треба да донесе скупштина општине, јер се ради о једној врсти располагања средствима у јавној својини.
У преамбули одлуке треба се позвати, између осталог, и на члан 92. и 97. став 4. Закона о планирању и изградњи а у образложењу скупштинске одлуке навести да је предметно земљиште неуређено, да није предвиђено за опремање годишњим Планом уређивања грађевинског земљишта, те да општина не располаже средствима за комунално опремање, али како се ради о радној зони у којој ће изградњом комуналне инфраструктуре и остали корисници радне зоне имати интереса, па и сама општина, да се дозвољава у целости умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта за објекат за који су подносиоцу захтева издати Локацијски услови. Такође, у образложење треба навести и да се ради о великим новчаним средствима која се улажу од стране тог лица у комунално опремање, те да је допринос за изградњу планираног објекта вишеструко мањи у односу на средства која се улажу у опремање.
Како Закон предвиђа обавезно полагање средства обезбеђења, а у овом случају се мора ићи на директну примену Закона, те како се ради о објекту јавне намене општина има непосредан интерес да се тај објекат изгради квалитетно и у складу са свим прихваћеним стандардима (гаранција за добро извршење посла и у уговореном року), те се инвеститор не може ослободити обавезе полагања средства обезбеђења за добро извршење посла и у уговореном року. Осим тога, општина треба да обавеже инвеститора и да преда и друго средство обзебеђења након завршетка изградње - средство обезбеђења за отклањање неправилности у гарантном року (2 године).
Након доношења скупштинске одлуке, са инвеститором се закључује уговор у којем се утврђују све напред наведене обавезе и уговара рок у којем ће се завршити изградња сервисне саобраћајнице, лице које је испред општине овлашћено за вршење надзора у току изградње и обавеза полагања средстава обезбеђења.
Сви акти којима се одобрава изградња у овом случају гласе на општину и након завршетка изградње врши се примопредаја са општином.
Poštovani radim u odeljenju za urbanizam na ozakonjenju objekata i imam slučaj gde sam poslala katastru na sprovodljivost elaborat geo radova gde su objekti jasno obeleženi brojevima od 2 do 5 a katastar ih je u svom rešenju o upisu bez vlasnika prenumerisao i izbacio objekat br.4 i dao mu broj 5 a objektu br.5 dao broj 6 i sada kod mene u izveštaju o zatečenom stanju i elaboratu geo radova stoje objekti od 2 do 5 tako da bi moje pitanje bilo ako katastar ne ispravi svoje resenje da li mora da elaborat geo radova i izveštaj o zatečenom stanju idu na prepravku kako bi se uskaldili sa rešenjem iz katastra kako bih mogla da uradim rešenja o ozakonjenju.Molim za što brži odgovor. U prilogu vam saljem resenje iz rgz skn Aleksinac i skicu iz elaborata geo radova.
Poslednjim izmenama elektronskog postupanja u RGZ do kojih je došlo krajem 2024. i početkom 2025, prilikom utvrđivanja sprovodljivosti elaborata geodetskih radova, RGZ je ovlašćen da u skladu sa pravilima o numeraciji objekata vrši provođenje eleborata bez upisa vlasnika, tako da se nakon pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju vrši upis vlasnika – lica na čije ima glasi rešenje o ozakonjenju.
Istovremeno, u skladu sa katastarskim propisima, ovlašćene geodetske organizacije imaju određena ovlašćenja kod provođenja elaborata u katastarskoj bazi, a naročito imaju obavezu da poštuju pravila RGZ o numeraciji objekata.
Uvidom u skicu koju ste nam dostavili, utvrdili smo da je skica – manual za provođenje kod RGZ, izrađena 2022. kada nisu postojala gore navedene obaveze i ovlašćenja geodetskih organizacija. Zbog toga je potrebno da u ovom konkretnom slučaju, kao i u svim drugim slučajevima u kojima utvrdite da su Geodetski elaborati za ozakonjenje izrađeni pre 2024. godine, vratite Geodetski eleborat ovlašćenim geodetskim organizacijama na ispravku.
Nakon ispravke elaborata u ovom konkretnom slučaju, u svemu u skladu sa donetim rešenjem RGZ o provođenju elaborata, potrebno je da donesete rešenje o ozakonjenju predmetnih objekata prema numeraciji iz rešenja RGZ.
U st. 10. čl. 158. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa se sledeće: „Izuzetno od stava 9. ovog člana, u slučaju da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje, formirana stambena zajednica za stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, odnosno udruženje, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole može podneti stambena zajednica, odnosno udruženje.“ Nakon izdavanja građevinske dozvole, a pre izdavanja upotrebne dozvole za višeporodični stambeni objekat, pravno lice koje je bilo investitor je u međuvremenu likvidirano. Naše pitanje je: Da li je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole od strane stambene zajednice naša obaveza da proveravamo saglasnosti vlasnika posebnih delova? Ukoliko jeste obaveza upravnika da pribavi saglasnosti vlasnika posebnih delova, koji je minimalan broj saglasnosti potreban za pokretanje postupka, a samim tim i za izdavanje upotrebne dozvole? Napominjemo da Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisana potrebna saglasnost za donošenje odluke koja se tiče zahteva za izdavanje upotrebne dozvo
Rad i odlučivanje skupštine stambene zajednice uređen je članom 44. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. U stavu 2. ovog člana navedena su pitanja o kojima skupština SZ odlučuje 2/3 većinom. Za ostala pitanja o kojima skupština odlučuje potrebna je većina glasova članova skupštine SZ.
Vezano za vaše pitanje, za pokretanje postupka pribavljanja upotrebne dozvole za stambenu zgradu, potrebno je da bude priložena Odluka skupštine stambene zajednice doneta u skladu sa članovima 44-46. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, član 46. Zakona propisuje da se svaka odluka stambene zajednice unosi u Zapisnik.
Za sva dodatna pitanja i otklanjanje eventualnih nedoumica u vezi sa ovim pitanjem predlažemo da se obratite resornom ministarstvu na adresu: stanovanje@mgsi.gov.rs
Preparcelacija, da li je moguće potvrditi ili razmatrati o projektu preparcelacija recimo kp 150 i 151 i delova katastarskih parcela 153 i 154, odnosno nisu tretirane cele kp 153 i 154 u pitanju je poslova zona radi formiranja parcela istog vlasnika?
Član 65. Zakona o planiranju i izgradnji, st. 1. i 2. glase: “Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije”, odnosno “Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.” Shodno navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da projektom preparcelacije budu obuhvaćene samo cele katastarske parcele, a ne njihovi delovi.
Ukoliko se radi o parcelama u vlasništvu istog lica, članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost ispravke granica susednih parcela koja se sprovodi kroz elaborat geodetskih radova – “Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.”
Poštovani molimo Vas za pomoć. Po nalogu vodne inspektorke potrebno je da vodni akt- Vodne uslove izdajemo u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a u sladu sa članovima 115-118a Zakona o vodama( „Službeni glasnik RS“, br. 30 od 7. maja 2010, 93 od 28. septembra 2012, 101 od 16. decembra 2016, 95 od 8. decembra 2018, 95 od 8. decembra 2018 - dr. zakon). Interesuje nas posebno u kojoj se fazi održava javna rasprava na izvoru na kome se meri kapacitet izvora i utvrđuju potrebe za vodom zainteresovanih lica, a o čemu se vodi zapisnik u skladu sa ZUP.om. Da li zahtev podnosi projektant za vodne uslove preko CEOP.a a što podrazumeva dobijanje građevinske dozvole za kaptažu, rezervoar ili je to poseban postupak?
Vodni akt - vodni uslovi izdaju se na osnovu Zakona o vodama u okviru objedinjene procedure u postupku prikupljanja svih uslova za projektovanje (od imaoca javnih ovlašćenja), preko CEOPa. Projektant u ime investitora može podneti zahtev na CEOP sa IDRom za izgradnju kaptaže, rezervoara i vodovodne mreže zajedno (kao jednog celokupnog sistema vodosnabdevanja) za potrebe izdavanja Lokacijskih uslova. Službenik iz Urbanizma koji treba da izda Lokacijske uslove preko CEOPa šalje imaocima javnih ovlašćenja zahteve za izdavanje uslova za projektovanje, znači i za vodne uslove. Ako se radi o izgradnji seoskog vodovoda na nekoj teritoriji, imaoc javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova je službenik koji radi poslove vodoprivrede u jedinici lokalne samouprave. Imaoci javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova mogu biti i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, JVP "Srbijavode"- vodoprivredni centri po regionima, a to sve zavisi o vrsti objekata - videti član 113. do člana 118.a Zakona o vodama koji se odnosi na vodne uslove.
Što se tiče kapaciteta - izdašnosti izvora koji treba da se kaptira za vodosnabdevanje, pravilno je da se kapacitet prati cele jedne hidrološke godine (12 meseci) i beleže podaci o izdašnosti na vremenskim intervalima da bi se ustanovile varijacije u izdašnosti izvora i kako bi se ustanovila optimalna izdašnost izvora za vodosnabdevanje. Projektantu su to ulazni podaci za projektovanje izgradnje sistema vodosnabdevanja - kojom optimalnom izdašnošću izvora raspolaže i koji broj korisnika treba da se snabdeva vodom, tako da je postupak prikupljanja podataka na samom početku.
Održavanje javne rasprave se sprovodi na početku postupka da bi se utvrdio broj zainteresovanih domaćinstava za izgradnju vodovoda na nekoj teritoriji i javnu raspravu organizuje Investitor, pre početka projektovanja.
U članu 25. Zakona o vodama propisana su načela, i između ostalog pod tačkom 7) propsiano je načelo učešća javnosti - javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda, kao i na uključenje u procese pripreme i donošenja planova upravljanja vodama i kontrole njihovog izvršenja.
Projektantu su dva ulazna podatka jako bitna za projektovanje vodosistema, a to su broj zainteresovanih domaćinstava i optimalna izdašnost izvora koji će se kaptirati za sistem vodosnabdevanja.