Pitanja i odgovori

Usluge hotela i restorana obuhvaćene društvenim i drugim posebnim uslugama su navedene u Prilogu 7a Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 19/19).

Konkretno, te usluge su isključivo one obuhvaćene CPV oznakama navedenim u Prilogu 7a i obuhvataju: 55100000-1 do 55410000-7; 55521000-8 do 55521200-0 (55521000-8 Usluge uspostavljanja pripremljenih obroka privatnim domaćinstvima, 55521100-9 Usluge redovnog dovoženja obroka, 55521200-0 Usluge dostavljanja obroka), 55520000-1 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka, 55522000-5 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za prevozna preduzeća, 55523000-2 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za ostala preduzeća ili ustanove, 55524000-9 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka u škole, 55510000-8 Usluge menze, 55511000-5 Usluge menze i druge usluge restorana sa samoposluživanjem zatvorenog tipa, 55512000-2 Usluge vođenja menze, 55523100-3 Usluge školskih obroka.

Dakle, po datom opisu iz postavljenog pitanja, hotelske usluge u zemlji se mogu smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama (55100000), međutim, nabavka letovanja učenika u inostranstvu me može se smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama, jer nije obuhvaćena navedenim opisom i CPV oznakama iz Priloga 7a.

Ove usluge se ne mogu smatrati istovrsnim, u kontekstu ovog pitanja.

Treba imati u vidu da, prema dosadašnjoj praksi sprovođenja ovih postupaka javnih nabavki prema Zakonu, nabavke hotelskih usluga su se dominantno sprovodile kao otvoreni postupci ili okvirni sporazumi, a na Portalu javnih nabavki su dostupni podaci o sprovedenim nabavkama sa ovim predmetom nabavke. Ovo stoga što se još uvek čekaju stavovi nadležnih organa u pogledu tumačenja odredbi i oznaka iz Priloga 7a, pa opreza radi, većina naručilaca nabavlja hotelske usluge kroz otvoreni postupak.

Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.

Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „…na nabavku….čija je procenjena vrednost manja od….“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.

Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u stavu drugom te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Dakle, u konkretnom slučaju, deo odgovora je da generalno istovrsne predmete nabavki treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou, iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno.

Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga i radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

U konkretnom slučaju, toneri se pre svega smatraju istovrsnim dobrima sa npr. računarima, tastaturama, monitorima, dok se kancelarijski materijal uglavnom odnosi na papir za štampanje, koverte, i sl.

U smislu istovrsnosti, tj. da li isti ponuđač može da ponudi npr. i papir za štampanje i tonere, iako je češća situacija da tonere mogu ponuditi oni ponuđači koji u svojoj ponudi imaju pre svega tehničku opremu, odnosno računare, štampače, skenere, monitore i sl., a da određeni specijalizovani proizvođači i pojedini ponuđači imaju kompletan kancelarijski asortiman po kome kancelarijski materijal u širem smislu obuhvata i tonere, treba imati u vidu pre svega način na koji kontrolne institucije posmatraju ovaj predmet nabavki (DRI).

U tom smislu, smatramo da se nabavka tonera može sprovesti ili kao posebna partija u okviru kancelarijskog materijala ili kao poseban postupak javne nabavke (bez obzira na vrednost, jer ih treba tumačiti kao istovrsnu kancelarijskom materijalu i zbrajati procenjene vrednosti na godišnjem nivou), te da nabavku tonera ne bi trebalo sprovoditi u skladu sa članom 27. stav 1. točka 1) ZJN, sve u duhu načina na koji DRI posmatra ove predmete nabavki. Naravno, ima i situacija u praksi gde naručioci sprovode razdvojeno ove predmete nabavki, ne smatrajući ih istovrsnim, ali mislimo da je za naručioca bezbednije da na opisani način sprovede postupke.

Članom 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je naručilac dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

• predmet javne nabavke i CPV oznaku;
• procenjenu vrednost javne nabavke;
• vrstu postupka javne nabavke;
• okvirno vreme pokretanja postupka.

Članom 35. Zakona propisano je da kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.

Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.

Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. točka 1) ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav. 1 točka 1) ovog zakona.

Dakle, iz navedenih odredbi Zakona proizilazi da je dužnost u Planu javnih nabavki prikazati predmet javne nabavke telekomunikacione usluge i ukupnu procenjenu vrednost obe partije (2.750.000,00 dinara bez PDV-a). Može se, ali i ne mori, prikazivati u Planu javnih nabavki nazive partija i njihove pojedinačne vrednosti.

Navedeno znači da, bez obzira što će se nabavka za partiju 2 – mobilna telefonija, sprovesti u skladu sa odredbom člana 35. stav 4. Zakona, odnosno što se za tu partiju neće primenjivati odredbe Zakona, njena procenjena vrednost mora se prikazivati u Planu javnih nabavki zajedno sa procenjenom vrednošću koja se sprovodi po Zakonu, dakle, prikazuje se njena ukupna procenjena vrednost. Ovo stoga što je to mogućnost, ali ne i obaveza da se primeni odredba člana 35. stav 4. Zakona na pojedinu partiju, ako su ispunjeni uslovi za to.

Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da, ako postoji opredeljenje za to, ne mora se uopšte prikazati procenjena vrednost u Planu javnih nabavki u smislu odredbe člana 88. stav 5. Zakona, međutim, u okviru Odluke o sprovođenju postupka javne nabavke mora se navesti procenjena vrednost nabavke, kako i procenjene vrednosti svake partije pojedinačno.

Odredbom člana 91. stav 1. Zakona je propisano da naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.

U ovoj odluci svakako treba navesti da će se predmetna nabavka sprovesti na način kako je opisano, uz navođenje ispunjenosti uslova za primenu člana 35. stav 4. na pojedinačnu partiju.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, naručilac neće postupiti protivno odredbama Zakona ni u jednoj od dve navedene alternative u pitanju.

Naime, sve dok naručilac ne izbegava primenu odredaba Zakona oblikujući je u više nabavki, već za svaku nabavku predviđa primenu odredaba Zakona, naručilac ne postupa protivno odredbama Zakona.

Posebno ukazujemo da ukoliko se u trenutku pokretanja postupka javne nabavke imaju izrađeni projektni zadaci (tehničke specifikacije) za više projekata koji su predmet nabavke, može se pokrenuti jedna javna nabavka koja će biti oblikovana po partijama.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, odnosno da se izbegne primena odredaba Zakona kojima se utvrđuju pravila postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (procenjena vrednost na godišnjem nivou).

S druge strane, Zakon kao ni njegov prethodnik ne zabranjuje da naručioci u toku jedne kalendarske godine sprovedu više postupaka javne nabavke koji se odnose na istovrsni predmet javne nabavke.

Tako, na primer, naručilac može sprovesti javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 700.000,00 dinara bez PDV-a, a zatim u toku iste kalendarske godine još jednu javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 800.000,00 dinara bez PDV-a. Bitno je da nijedna od dve nabavke iz datog primera nije izuzeta od primene Zakona.

U vezi sa konkretnim pitanjem odgovor je da – istovrsna nabavka može da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta, uz poštovanje navedenih odredaba Zakona.

Dodatno napominjemo da ovakvo postupanje odstupa od načela efikasnosti, te je preporuka da se potreba za ovakvim postupanjem obrazloži u dokumentima koji se donose (na primer, u odluci o sprovođenju drugog postupka javne nabavke).

Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16,113/17, 95/18, 113/17-dr.zakon, 95/18-dr. zakon i 86/19-dr.zakon), propisana je dužnost službenika da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci (član 33).

S tim u vezi, članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 38/19 i 55/20), utvrđeno je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu zaposlenom koji po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili radi poslove odsutnog zaposlenog. U pismenom nalogu navodi se naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Stavom 3. istog člana propisano je da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Odredbama navedenog ugovora propisano je i pravo na dodatak za prekovremeni rad koji ostvaruje zaposleni kada po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno (član 39).

Iz navedenog proizlazi da su prekovremeni rad i dodatno opterećenje na radu dva različita instituta po svojoj prirodi koja se primenjuju u različitim situacijama i pod različitim uslovima. Dodatno opterećenje na radu je posledica potrebe da zaposleni, iz razloga propisanih zakonom, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom, po pismenom nalogu rukovodioca, obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, i s tim u vezi ostvaruje pravo na dodatak za dodatno opterećenje, dok obavljanjem poslova svog radnog mesta duže od punog radnog vremena zaposleni ostvaruje dodatak za prekovremeni rad.

Međutim, imajući u vidu da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, mišljenja smo da zaposlenom koji obavlja poslove svog radnog mesta duže od punog radnog vremena i istovremeno obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, primenom člana 41. st. 3. Posebnog kolektivnog ugovora, pripada pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini vrednosti osnovne plate uvećane za 26%.

Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da usluge procene i planiranja pruža centar za socijalni rad u okviru javnih ovlašćenja.

Sve druge usluge socijalne zaštite pruža ovlašćena organizacija (licencirani pružalac usluge). Dozvolu za rad, licencu, kao javnu ispravu kojom se potvrđuje da ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite, izdaje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja i to prema Pravilniku o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 42/2013) i Pravilniku o bližim uslovi ma i standardima za usluge socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019).

Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 64, uzeo je u obzir mogućnosti da se usluge socijalne zaštite mogu obezbediti od strane ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno JLS, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Ipak, ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo izuzetno, i to u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga, ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev, drugim rečima ispunjava uslove iz Pravilnika, i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.

Mogućnost obezbeđivanja usluga od strane javnog sektora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke predviđena je i odredbama Zakona o javnim nabavkama, čl. 13, i to pod relativno strogim uslovima.

Pomenutim članom, propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na ugovore koje javni naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

• naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima (ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica, a takvu kontrolu može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši kontrolu);
• pravno lice nad kojim naručilac vrši kontrolu, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši s ciljem obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši kontrolu;
• u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Dodatne informacije mogu se pronaći i u Vodiču za javne nabavke u oblasti socijalne zaštite.pdf.

Članom 20. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, broj  88/2011, 15/2016 i 104/2016, u daljem tekstu: ZJPPK) propisano je da je postupak izbora privatnog partnera ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom. Ovim članom zakona su propisana i pravila u pogledu toga u kojim situacijama se primenjuju odredbe ovog zakona za izbor privatnog partnera, a kada se primenjuje postupak javne nabavke.

Po pravilu se privatni partner bira u postupku javne nabavke. Ipak, pretpostavka je da je ovaj podatak sadržan u odobrenom koncesionom aktu.  

Dalje je u stavu 5. ovog člana propisano koje odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke se ne primenjuju u postupku izbora privatnog partnera, te je u tom pogledu naročito potrebno imati u vidu odredbe o ovim pravilima koja su uređena ZJPPK.

U pogledu objavljivanja na Portalu javnih nabavki, pre svega ukazujemo da su na Portalu javnih nabavki na kome se objavljuju postupci javnih nabavki koji su pokrenuti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), oglasi, konkursna dokumentacija i druga dokumenta objavljivani u delu u kome se objavljuju i „redovne“ javne nabavke, dok su samo javni ugovori objavljivani u delu Portala „Javni ugovori“.

S tim u vezi, ukazujemo da i u slučaju pokretanja postupka za izbor privatnog partnera primenom odredaba Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, javni poziv, konkursnu dokumentaciju i druge dokumente sačinjavate i objavljujete u delu novog Portala javnih nabavki u kojem biste pokrenuli i „redovni“ postupak javne nabavke.   

U pogledu pravila postupka za izbor privatnog partnera u postupku javne nabavke, potrebno je da primenjujete odredbe Zakona o javnim nabavkama, izuzev u delovima koji su propisani članom 20. stav 5. ZJPPK, kada primenjujete odredbe ZJPPK.

Priprema konkursne dokumentacije se na novom Portalu javnih nabavki vrši u delovima, odnosno ne priprema se jedan dokument konkursne dokumentacije, i to na način da pojedine delove sačinjavate pre slanja na objavljivanje putem Portala (na primer, model javnog ugovora, obrazac strukture cene i dr.), dok pojedine delove kreira Portal nakon unosa potrebnih podataka (kriterijumi za dodelu ugovora, kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta i uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu).

Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) propisana je Nomenklatura nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa godišnjim stopama amortizacije.

Članom 2. ovog pravilnika, propisano je da nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe i delove amortizacionih grupa propisane u Nomenklaturi. U Nomenklaturi, u koloni prvoj, amortizacione grupe obeležene su arapskim brojevima, a delovi amortizacionih grupa - arapskim brojevima sa zagradom, slovima i alinejama. U koloni drugoj navedeni su nazivi amortizacionih grupa i delova amortizacionih grupa, a u koloni trećoj - godišnje stope amortizacije.

Dalje u članu 3. stav 1 i stav 2. definisano je da osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe, odnosno delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena njima najsličnija osnovna sredstva. Sličnost osnovnih sredstava određuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru iste namene - prema vrsti materijala upotrebljenog za njihovu izgradnju, odnosno izradu.

Dakle, imajući u vidu da dron kao osnovno sredstvo nije navedeno u Nomenklaturi, a obzirom da isti služi jedinici lokalne samouprave za potrebe snimanja Grada u okviru urbanističkih projekata, isti bi se mogao razvrstati u deo XI. – Oprema za uređenje i za održavanje kancelarijskih i drugih prostorija, za obavljanje kancelarijskih poslova i za obavljanje tehničkih, poslovnih i finansijskih usluga, amortizaciona grupa 109. - Kancelarijski, pogonski i ostali nameštaj i druga oprema za obavljanje kancelarijskih poslova, deo amortizacione grupe 8) - Ostala (nepomenuta) oprema, sa godišnjom stopom amortizacije 11. Druga mogućnost je svrstati ovo osnovno sredstvo u amortizacionu grupu 111. - Merni i kontrolni uređaji, instrumenti, pribor i aparati – elektronski, sa godišnjom stopom amortizacije 20.

Propisima nije definisan rok za objavljivanje Građanskog vodiča kroz odluku o budžetu. Ipak, dobra praksa je da se on izradi i objavi u što kraćem roku nakon usvajanja odluke o budžetu JLS. Nije neophodno da bude usvojen od strane Opštinskog veća, ali svakako članove veća možete upoznati sa njegovom sadržinom pre objavljivanja na internet stranici Vaše JLS.

Za model ovog vodiča (kroz usvojenu Odluku o budžetu JLS), ali i drugih vodiča koji se odnose na nacrt odluke o budžetu i Odluku o završnom računu – možete pogledati informacije na internet stranici SKGO posvećenoj programskom budžetiranju: http://www.skgo.org/strane/225

Imajući u vidu da je u slučaju kod programske aktivnosti „Funkcionisanje lokalnih ustanova socijalne zaštite“ - u pitanju transfer ustanovi socijalnog rada, u skladu sa Uputstvom za izradu programskog budžeta nije nužno da definišete ciljeve i indikatore.

Ovde citiramo Uputstvo za izradu programskog budžeta, strana 15, treći pasus:

Kako je fokus programskog budžeta na korišćenju informacija o ishodima programskih aktivnosti i projekata, kao i kvantiteta, kvaliteta i efikasnosti pružanja javnih usluga, nije potrebno definisati ciljeve i pokazatelje učinka za programske aktivnosti tipa:

• administracija i upravljanje
• transfer
• naknade korisnicima socijalne zaštite
• budžetska rezerva 

Takođe, kada je reč o dokumentu koji se odnosi na ciljeve programa i PA i indikatore, treba imati u vidu da se ne mora držati te liste (ona je samo predložena i služi kao ispomoć i orijentacija), jer osnovni pristup jeste da svaka JLS samostalno definiše ciljeve i indikatore u skladu sa svojim planskim dokumentima, i naravno, na način definisan u Uputstvu za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija.

Postavljena lista koja se nalazi na na sajtu MFIN, je sa datumom 01.10.2019. godine, dakle nije u međuvremenu ažurirana (pretpostavljamo iz istog razloga, uniformna struktura u međuvremenu evoluira, a lista ciljeva i indikatora se koristi orijentaciono).

Preporučujemo da se kao orijentir koristi uniformna struktura koja je data u Aneksu 5 Uputstva - za koju je ispravno konstatovano da je ažurirana septembra ove godine.

Kako je SKGO dostavila obrazac za pripremu programskog dela budžeta ranije tokom leta ove godine, to onda nova PA na koju se referiše, nije ušla u obrazac.

Sa druge strane, u novom informacionom sistemu za kontrolu izvršenja budžeta JLS (KIBJLS), za koji su instrukcije dobile sve JLS od Uprave za trezor i u koji su sve JLS u obavezi da unesu budžet za 2021. godinu – izvršena su prilagođavanja za uniformnu programsku strukturu budžeta JLS (programi i PA) u skladu sa ažuriranjem Uputstva (Aneksa 5) od septembra 2020. Takođe, sistem (KIBJLS) omogućava da se „ručno“ unose i projekti.

Članom 144. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), kojim su regulisani uslovi za dodelu ugovora, u stavovima 5. i 6. propisano je da ako postoje dve ili više ponuda koje su primenom kriterijuma za dodelu ugovora jednake, naručilac će ugovor dodeliti u skladu sa rezervnim kriterijumima. Ako i nakon primene rezervnih kriterijuma postoje dve ili više ponuda koje su jednako rangirane, naručilac će dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.

U konkretnoj situaciji, budući da nisu predviđeni rezervni kriterijumi, pravilo je da će naručilac dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.

Postupak žrebanja se ne sprovodi putem Portala javnih nabavki, već kao i do sada – naručilac bi trebalo da u konkursnoj dokumentaciji predvidi način postupanja u slučaju ako su sve ponude jednake, odnosno način pozivanja ponuđača i sprovođenje postupka žrebanja, te će taj postupak i rezultat žrebanja opisati u okviru Izveštaja o postupku javne nabavke i Odluke o dodeli ugovora.