Članom 69. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici (stav 1) i da se odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (stav 2).

Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je:

• da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (stav 1),

• da se odluke donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno (stav 2),

• da se o donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika (stav 3).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, nesporno je da skupština opštine, odnosno grada, prestanak mandata konstatuje donošenjem odluke glasanjem odbornika na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Ovo pravilo važi i za slučaj iz člana 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano da odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici skupštine.

Imajući u vidu da je odredbom člana 68. stav 6. Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, to znači da taj odbornik ne može da učestvuje u glasanju, odnosno donošenju odluke o prestanku svog mandata, s obzirom na to da mu je, prema citiranoj zakonskoj odredbi, mandat prestao samim saopštavanjem usmene ostavke na sednici skupštine opštine/grada, što znači da je odluka o konstatovanju prestanka mandata deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera.

Ukazujemo i na to da je članom 71. Zakona o lokalnim izborima predviđeno pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat. Tako je stavovima 1. i 2. ovog člana propisano da ako skupština odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat ne donese u roku koji je predviđen ovim zakonom, podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik mogu zahtevati da skupština donese odluku kojom konstatuje da je tom odborniku prestao mandat u roku od tri dana od dana kada primi njihov zahtev (stav 1), te ako skupština ni po zahtevu ne donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat, podnosilac zahteva da se takva odluka donese može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana kada je istekao rok za donošenje te odluke po zahtevu (stav 2).

Članom 31. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposlenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Dakle, pomenutim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje na osnovu uredne dokumentacije, što je rukovodilac ustanove dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) u članu 197. kaže da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela. S obzirom da je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 13/2024) stupio na snagu 30.12.2024. godine, sve odredbe iz ovog kolektivnog ugovora proizvodiće dejstvo od tog datuma.

Članom 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 10/2023 i 13/2024) predviđeno je da se solidarna pomoć u toku godine za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice, priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu opštine Ivanjica, u visini jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Uredna dokumentacija u smislu ovog člana je: zahtev za solidarnu pomoć, izveštaj lekara specijaliste ili otpusna lista iz bolnice, kao i drugi dokazi kojima se utvrđuje da je zaposleni ili član njegove uže porodice ostvario pravo na nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima iz Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.

Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina.

Kako ranije odredbe člana 49. nisu sadržale ograničenja iz stava 3, zaposleni koji u 2025. godini podnese zahtev za solidarnu pomoć za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja za člana uže porodice, moći će da ostvari to pravo bez obzira na to što je to pravo ostvario za sebe u prethodnoj 2024. godini (pre izmena i dopuna Kolektivnog ugovora), jer tada nije važilo ograničenje od pet godina za ostvarivanje tog prava za člana uže porodice. Ograničenje iz člana 49. stav 3. Kolektivnog ugovora u ovom konkretnom slučaju posmatraće se od prava ostvarenog u 2025. godini.

Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju, ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje se u članu 133e. istog zakona kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1–3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava samo uslove po pitanju ocena potrebnih za napredovanje, ali ne i uslove po pitanju radnog iskustva u struci, koje zakon definiše kao radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja, a što je u slučaju radnih mesta u zvanju savetnika tri godine.

Zakon o opštem upravnom postupku na nivo načela izdiže odredbu po kojoj su organi koji postupaju  u upravnom postupku dužni da po službenoj dužnosti pribave sve podatke o odlučnim činjenicama koji se vode u službenim evidencijama, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi (član 9. st. 3. i 4.). Podizanjem na nivo načela ova odredba postaje obavezujuća u svim upravnim oblastima, bez obzira na odredbe posebnih propisa koji ih uređuju. Ovo načelo je razrađeno u odgovarajućoj odredbi u delu zakona koji uređuje dokazni postupak i propisivanje prekršajne odgovornosti za rukovodioca organa koji vodi službenu evidenciju, a ne dostavi blagovremeno tražene podatke organu koji vodi upravni postupak.

Kontrolu pravilne primene ove odredbe vrše građani i prekršajnu sudovi.