Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje stambene zajednice iz registra SZ.
Profesionalni upravnik može podneti zahtev za brisanje podataka o stambenoj zajednici samo u određenim situacijama, i to u slučaju kada je doneta odluka o formiranju nove stambene zajednice na način drugačiji od prethodno registrovane stambene zajednice (npr. spajanje dva i više ulaza u jednu SZ ili razdvajanje ulaza).
Uz prijavu za registraciju brisanja podataka i dokumenata o stambenoj zajednici prilaže se:
Za registraciju brisanja podataka o stambenoj zajednici, u slučaju rušenja zgrade, uz prijavu se prilaže i rešenje nadležnog organa opštinske, odnosno gradske uprave koji je izdao rešenje o rušenju.
Prilikom usklađivanja koeficijenata zaposlenih u ustanovama kulture u skladu sa poslednjim izmenama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (Sl. glasnik RS, br. 44/2001, 15/2002,... 101/2024, 5/2025 i 12/2025), a imajući u vidu da pojedina radna mesta nisu usklađena sa Uredbom o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru (Sl. glasnik RS, br. 81/17, 6/18 i 43/18), koja od navedenih uredbi je presudna za utvrđivanje koeficijenta zaposlenih?
Koeficijenti za obračun i isplatu plate za zaposlene u ustanovama kulture određuju se u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 44/2001, 15/2002 - dr. uredba*, 30/2002, … 5/2025 i 12/2025).
U skladu sa ZUP organ koji postupa po zahtevu ( član 103. ZUP) pribavlja podatke od drugog organa koji ih dostavlja u roku od 15 dana, a ako postoji mogućnost elektronskog dostavljanja, u što kraćem roku. Kako da postupi organ koji vodi postupak po zahtevu ukoliko zamoljeni organ ne dostavi tražene podatke u zakonskom roku, odnosno ne dostavi ih do kraja roka u kome organ koji pribavlja podatke mora doneti rešenje (član 145. ZUP), bez obzira na urgencije organa koji traži podatke.
Zakon o opštem upravnom postupku na nivo načela izdiže odredbu po kojoj su organi koji postupaju u upravnom postupku dužni da po službenoj dužnosti pribave sve podatke o odlučnim činjenicama koji se vode u službenim evidencijama, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi (član 9. st. 3. i 4.). Podizanjem na nivo načela ova odredba postaje obavezujuća u svim upravnim oblastima, bez obzira na odredbe posebnih propisa koji ih uređuju. Ovo načelo je razrađeno u odgovarajućoj odredbi u delu zakona koji uređuje dokazni postupak i propisivanje prekršajne odgovornosti za rukovodioca organa koji vodi službenu evidenciju, a ne dostavi blagovremeno tražene podatke organu koji vodi upravni postupak.
Kontrolu pravilne primene ove odredbe vrše građani i prekršajnu sudovi.
Kako izgleda postupak vrednovanja rezultata rada nameštenika i koja se dokumenta rade?
Članom 17. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da rukovodilac u svrhu primene merila za utvrđivanje godišnjeg odmora nameštenika po osnovu doprinosa na radu, prati rad nameštenika i u godišnjem izveštaju o njegovom radu koji donosi do kraja decembra tekuće godine za tu godinu utvrđuje da li je nameštenik ostvario rezultate rada.
Što se tiče godišnjeg izveštaja o radu nameštenika on nema posebno propisanu formu, kao ni sam način praćenja tog rada, tako da se kod izveštaja može koristiti slobodna forma izveštavanja, s tim da je potrebno navesti da li je nameštenik ostvario rezultate rada, kako bi mogao da se primeni ovaj kriterijum za dužinu godišnjeg odmora. Preporučuje se svakako da rukovodilac organa ili rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice u kojoj su zaposleni nameštenici usvoji proceduru za način praćenja i izveštavanje o radu nameštenika, kako bi se postigla ujednačenost i objektivnost u ovom postupku.
Odredbom člana 145. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Formulacija „može“ ukazuje da zakon daje ovlašćenje, ali ne i obavezu da se novčana kazna izrekne u svakom slučaju lakše povrede dužnosti.
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.
Dakle, po pitanju lakših povreda dužnosti radnog odnosa zakonodavac je kao kaznu imao u vidu isključivo novčanu kaznu bez ostavljanja mogućnosti za alternativu.
Što se tiče izvršenja kazne, odgovornost je rukovodioca organa da izvrši izrečenu kaznu obustavljanjem iznosa novčane kazne od zarade zaposlenog.