Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZanima me da li lokalna samouprava može da plati master studije zaposlenom kao vid dodatnog usavršavanja i obrazovanja. Član 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da se zaposlenom može omogućiti dodatno obrazovanje ako je ono značajno za rad kod poslodavca, pa je moje pitanje da li se navedena odredba može primeniti i na master studije.
Članom 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da se službeniku može omogućiti dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Dalje se u članu 124. istog zakona kaže da se prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju ugovorom. Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Uredbom koja uređuje kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da radna mesta mogu biti razvrstana u zvanjima sa visokom školskom spremom (mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik i viši savetnik) ako, između ostalog, ispunjavaju merilo po pitanju kvalifikacije – stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Dakle, ukoliko je procena poslodavca da je za određeno radno mesto potrebno da zaposleni ima diplomu sa master studija određenog profila i ukoliko postoje sredstva u budžetu, službenicima se na internom konkursu može ponuditi dodatno obrazovanje u skladu sa zakonom.
Zaposleni je sistematizovan na radno mesto u zvanju nameštenika 4.vrste na kojem radi više od 5 godina. U međuvremenu je završio fakultet I stekao 240 ESPB bodova. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije? Koji bi sledeći korak u pravnom smilsu bio potreban za dalje napredovanje,premeštaj ili konkurs?
Članom 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.
Članom 114. istog zakona predviđeno je da službenik može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Ako se službenik premešta iz jednog u drugi organ, službu ili organizaciju u jedinici lokalne samouprave, rukovodioci tih organa, službi ili organizacija zaključuju pisani sporazum. Nakon zaključenog pisanog sporazuma iz stava 2. ovog člana rukovodilac organa, službe ili organizacije u koji se službenik premešta donosi rešenje o premeštaju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Dakle, ukoliko organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi nalažu i ukoliko je to radno mesto predviđeno kadrovskim planom i postoje obezbeđena sredstva u masi zarada, nameštenik se može trajno premestiti na radno mesto za koje ispunjava uslove.
Službenica gradske opštine je sistematizovana na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik sa 180 ESPB bodova i sa ukupno 3 godine iskustva u pomenutom zvanju ,sa najvišom ocenom prilikom ocenjivanja.U međuvremenu je završila fakultet i stekla diplomu sa 240 ESPB bodova. Upravi je upućen zahtev od strane ove službenice u kojem traži da se sagleda novonastala situacija i da joj se doedeli zvanje u skladu sa novim stepenom obrazovanja. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije navedena službenica, a za koje prema zakonu ispunjava uslove ?
Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju neposredno više izvršilačko mesto je saradnik.
Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Postovani, Komunalni inspector je polozio posebni ispit za trzisnog ispektora. Moje pitanje je da li on sada ima sve nadleznosti Trzisnog inspektora a tu podrazumevam clanove 54. i 55. Zakona o trgovini, odnosno da li ima nadleznosti da primeni I ove clanove u svom radu
Članom 46. Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS“, broj 52/19) propisano je, između ostalog da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše Ministarstvo, preko tržišnih inspektora; jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom ličnim nuđenjem, trgovinom iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, izuzev kioska, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja podataka iz člana 32. st. 1-3. ovog zakona i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima, da ove poslove jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove, kao i da komunalni inspektor koji obavlja ove poslove nadzora mora da ima položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.
U skladu sa ovom odredbom Zakona o trgovini (dalje u tekstu: Zakon), komunalna inspekcija, kao poveren posao, vrši nadzor nad:
- trgovinom u prenosivim prodajnim objektima, izuzev kioska i sa pokretnih sredstava i opreme (član 14. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona),
- trgovinom ličnim nuđenjem (član 15. Zakona) i
- isticanjem poslovnog imena i drugih podataka propisanih zakonom i isticanjem i poštovanjem radnog vremena (član 32. st. 1-3. i član 33. Zakona).
Članom 51. Zakona utvrđena su ovlašćenja i dužnosti komunalnog inspektora tako što je propisano da u obavljanju poslova iz člana 46. stav 1. tačka 2) ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom.
Iz citiranih odredbi Zakona, može se zaključiti da komunalni inspektor koji je položio poseban stručni ispit za tržišnog inspektora ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, podrazumevajući odgovarajuća ovlašćenja i dužnosti propisane čl. 54. i 55. Zakona o trgovini, ali samo u vršenju nadzora, tj. obavljanju poverenih poslova u skladu sa navedenim odredbama člana 14. stav 1. tač. 2) i 3), člana 15, člana 32. st. 1-3. i člana 33. Zakona. Primera radi, komunalni inspektor ne može izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta iz člana 55. ovog zakona jer ne vrši nadzor u prodajnom objektu, a prodajni objekat je u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 3. Zakona, prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisani način, koji je namenjen za obavljanje trgovine
Lice je od 2022. godine do maja 2025. godine bilo na položaju-zamenik načelnika Opštinske uprave. Nakon tog periodaa, a po sprovedenom javnom konkursu isto lice je u maju 2025. postavljeno za načelnika OPštinske uprave. Da li ovo lice ima obavezu da pohađa program obuke utvrđen za rukovodioce/lica na položaju, imajući u vidu da je prvi put postavljeno na pložaj 2022. godine?
Članom 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne smouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) između ostalog je predviđeno i da službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa ako je pohađao program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj. Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 95. stav 3. ovog zakona, službenik se posle proteka vremena na koji je postavljen, postavlja na isti položaj bez javnog konkursa.
U članu 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br 92/2023) predviđeno je da se uslov u pogledu pohađanja obuke iz člana 20. ovog zakona za ponovno postavljenje na položaj ne odnosi na službenike koji su postavljeni na položaje pre početka primene ovog zakona.
Imajući u vidu gore navedeno, u ovom slučaju službenik na položaju nije dužan da pohađa program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj.