Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeStranka je još 2010. godine podnela zahtev za legalizaciju pomoćnog objekta i do danas postupak nije sproveden zbog nerešenog prethodnog pitanja koje je stranka imala. Sada dolazi i traži da se zahtev sprovede do kraja, ali se u listu nepokretnosti ta parcela sada vodi na dva nova lica, što je stranka potvrdila svojim dolaskom kod nas, navodeći da je ista data njima na poklon. Da li sada ta dva lica treba da podnesu zahtev za ozakonjenje, s obzirom na to da se zemljište, kao i objekti na njemu, nalaze u njihovom vlasništvu, i da li se izveštaji o zatečenom stanju, kao i elaborat geodetskih radova, treba da menjaju u skladu sa ovim izmenama (mislim na imena vlasnika i na to da elaborat sada sadrži manual).
Postupak ozakonjenja sprovodi se na osnovu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), kao zakona koji se primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima i Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023), kao posebnog zakona.
Zakonom o opštem upravnom postupku definisan je pojam stranke, tako što je odredbama člana 44. propisano da je stranka u upravnom postupku fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka.
Predmet postupka ozakonjenja definisan je Zakonom o ozakonjenju objekata, tako što je odredbama člana 3. propisano da je predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je stranka u postupku ozakonjenja vlasnik objekta, tako što je članom 10. propisano da je vlasnik objekta taj koji dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.
Ukoliko je u toku postupka ozakonjenja došlo do promene vlasnika nad objektom koji je predmet postupka ozakonjenja, znači da je došlo do promene stranke u postupku u kome je predmet postupka ostao isti.
Novi vlasnik mora organu nadležnom za sprovođenje postupka ozakonjenja podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okončanja drugostepenog postupka, a da se o zahtevu odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile. Novi vlasnik objekta mora nadležnom organu, uz zahtev, dostaviti dokaz o nastaloj promeni. Činjenicu promene stranke u postupku organ, koji nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, ne može konstatovati sam.
Dokazi i dokumentacija, na osnovu koje se donosi odluka u postupku ozakonjenja, moraju se odnositi na predmet postupka ozakonjenja, kao i na stranku u postupku, vlasnika objekta.
Poslovni objekat koji se sastoji od 4 lokala – postupak ozakonjenja. Kako je objekat u svojini jednog lica (lice 1), dva lokala imaju dva različita vlasnika (lica 2 i 3), a zemljište je u svojini dva lica (lica 1 i 4), postavlja se pitanje kako izvršiti ozakonjenje i da li je moguće doneti rešenje o odbacivanju zahteva za ozakonjenje, kao i kasnije rešenje o rušenju, ukoliko vlasnici lokala ne učestvuju u tom postupku.
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) uređeni su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Predmet postupka ozakonjenja može biti ceo bespravno izgrađeni objekat, kao i njegovi posebni delovi.
Stranka u postupku ozakonjenja je može biti vlasnik celog objekta, uz saglasnost ostalih vlasnika, kao i vlasnici posebnih delova objekta, zasebno ili svi zajedno, što zavisi od okolnosti slučaja.
Za objekte koji se sastoje od posebnih fizičkih delova elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju, izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade, kako je to propisano članom 16. stav 3. Zakonom o ozakonjenju objekata.
U toku postupka ozakonjenja vlasnik mora dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.
Ako vlasnik objekta, kao stranka u postupku ozakonjenja, ne učestvuje u postupku ozakonjenja, tako što ne dostavlja traženu i zakonom propisanu dokumentaciju, ne uređuje svoj zahtev u ostavljenim rokovima, organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja će rešenjem odbaciti zahtev za ozakonjenje.
Članom 31. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajućem pravu u roku iz stava 1. ovog člana, a ne zatraži produžetak roka iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 32. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 32. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 34. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito sagrađenog objekta ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Postupak odbacivanja zahteva stranke regulisan je odredbama člana 92. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je u stavu 1. tačka 6. propisano da će organ rešenjem odbaciti zahtev kojim je pokrenut postupak ako, između ostalog, zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ (član 59. stav (2) ovog zakona). Stavom 2. istog člana propisano je da organ može u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.
Ukoliko organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja odbaci ili odbije zahtev za ozakonjenje, biće sprovedeno rušenje nezakonito izgrađenog objekta, kako je to propisano članom 37. i članom 38. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata.
Poštovani, Koje su posledice ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine? Hvala najlepše!
S obzirom da iz pitanja koje ste postavili ne znamo da li je u pitanju opšti ili pojedinačni pravni akt, u nastvaku je malo duži odgovor.
Svi pravni akti koje donose jedinice lokalne samouprave mogu se podeliti u dve osnovne grupe. Prvu grupu čine opšti pravni akti (propisi i drugi opšti akti), koji sadrže opšte pravne norme koje utvrđuju pravila ponašanja za unapred neodređen broj slučajeva i lica. Prema Ustavu i članu 32. Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon), donosilac opštih akata može biti samo skupštinaJLS, a samo izuzetno, kada je to predviđeno zakonom, opšti akt može doneti drugi organ JLS. Drugu grupu čine pojedinačni, konkretni pravni akti, kojima se opšte pravne norme individualizuju, primenjuju na pojedine slučajeve, odnosno pojedina lica u određenim situacijama, koji su brojni su i donose ih svi organi JLS.
Ukoliko ste u službenom listu objavi pojedinačan (konkretan) pravni akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice nisu velike obzirom na prirodu takvog akta i potrebno je da taj akt donosilac stavi van snage i da odredi da se u službenom listu objavi akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.
Međutim, ako ste službenom listu objavi opšti pravni akt (propis i drugi opšti akti) drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice su ogromne jer ste na taj način povredili volju građana vaše JLS, odnosno njihovih legitimnih prestavnika – odbornika Skupštine, što dalјe otvara i niz drugih nedoumica (kao što je pitanje pravne sigurnosti, predvidivosti i pravno valjanih uslova za ostvarivanje pojedinih prava i obaveza). Činjenica je, da se taj opšti akt, kao i svaki opšti akt primenjuje od onog dana koji je utvrđen kao dan stupanja na snagu i određuje ponašanje građana i privrednih subjekata po pavilima sadržanim u pravnim normama tog opšteg pravnih akata.
Pravilo je, da se u službenom glasilu/listu objavlјuje se propis u tekstu koji je usvojio njegov donosilac (izvorni tekst).Kad tekst propisa koji je objavlјen u službenom glasilu/listu ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavlјuje se ispravka tog propisa, ali ispravlјati se mogu samo očigledne slovne i pravopisne greške, kao i greške u pisanju brojeva i imena, koje proističu iz nesaglasnosti sa izvornikom. Ispravkom se ne mogu otklanjati nedostaci u samom izvornom tekstu, tako da je nemoguće da koristite ovaj pravni institut.
Još jedna od posledica ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine je pokretanje ili iniciranje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog opšteg akta. Naime, članom 168. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21), određeno da postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika, da postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a članom 29. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 103/15, 40/15-dr. zakon, 10/23 i 92/23) da je učesnik u postupku pred Ustavnim sudom i svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, a članom 80. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da organi Republike i teritorijalne autonomije, u vršenju svojih nadležnosti obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. Članom 82. istog zakona određeno je da će nadležno ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.
U konkretnom slučaju, rešenje je da Skupština Vaše lokalne samouprave ukloni iz pravnog prometa taj opšti akt tako što će ga stavi van snage opštim aktom iste pravne snage i odrediti da se u službenom listu objavi opšti akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.
Poštovani, Raspoređena sam na radno mesto interni revizor-samostalni izvršilac., odnosno INOKOSNI REVIZOR. Ne planiramo da osnivamo službu interne revizije, već će poslove revizije nastaviti da obavlja inokosni revizor. Dodeljeno mi je zvanje samostalnog savetnika U skladu sa članom 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) utvrđen mi je koeficijent 12,05. U skladu sa članom 5. stav 1. tačka 3) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima prethodno navedeni koeficijent je uvećan po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, za dodatni koeficijent i to 9,96. U skladu sa članom 5. stav 2.Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima koeficijent mi je uvećan za 10% , kao zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti. U skladu sa članom 3. stav 2. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) ukoliko posle interne revizije obavlja inokosni revizor , u tom slučaju, isti obavlja poslove rukovodioca. Da li bi bilo ispravno uvećati mi koeficijent kao zaposlenom koji rukovodi unutraš njom jedinicomu skladu sa članom 5. stav 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, umesto uvećanja kao zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnostI? Molim Vas da mi odgovorite koji je osnov procentualnog uvećanja koeficijenta ispravan. OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR OPŠTINE KOVIN Slobodanka Kovačević
Članom 3. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da internu reviziju korisnici javnih sredstava uspostavljaju na jedan od sledećih načina: 1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja neposredno izveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava; 2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava koja će obavljati funkciju interne revizije kod svih korisnika javnih sredstava koji su se sporazumeli o njenom organizovanju, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 4) obavljanjem interne revizije od strane interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. ovog člana, poslove jedinice za internu reviziju može da obavlja i interni revizor zaposlen kod korisnika javnih sredstava, odnosno interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. U tom slučaju, interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom. Jedinica za internu reviziju ne može imati manje od tri interna revizora od kojih je jedan rukovodilac jedinice za internu reviziju. Broj internih revizora određuje korisnik javnih sredstava internim opštim aktom, na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.
Članom 58. stav 2 Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da se pravilnikom utvrđuju radna mesta i njihovi opisi, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit, radno iskustvo u struci, potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta, kao i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) predviđa da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati za 10% zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom.
Dakle, pored odredbe koju predviđa Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru u smislu da interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju, smatramo da i u opisu posla za radno mesto internog revizora treba da bude navedeno da obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju.
Što se tiče mogućnosti u Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati najviše do 10% zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti, smatramo da se ovo uvećanje koeficijenta može primeniti kada neki službenik koordinira najsloženije aktivnosti u više različitih oblasti u organima jedinice lokalne samouprave (na primer koordinira najsloženije aktivnosti u urbanizmu, građevinskim poslovima i poslovima ozakonjenja).
Poštovani, obraćam vam se molbom za tumačenje člana 5. stav 2 Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima (Sl.glasnik RS broj 44/08- prečišćen tekst, 2/12, 113/17- dr. zakon, 23/18 i 39/25) kojim je predviđeno da se koeficijent iz člana 2. i 4. navedene Uredbe, uvećan za koeficijent utvrđen za imenovano i postavljeno lice, odnosno zvanje i zanimanje u skladu sa stavom 1 navedenog člana može uvećati zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora -najviše do 20%. Naime, načelniku Gradske uprave obratili su se zahtevom zaposleni koji obavljaju poslove poreskog inspektora u Odeljenju za utvrdjivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda Gradske uprave grada Kruševca, koji smatraju da su oštećeni jer im nije uvećan koeficijent na osnovu inspekcijskog nadzora. Oni dalje smatraju da bez obzira što obavljaju poslove poreskog inspektora u kancelariji, a ne na terenu, imaju neposredan kontakt sa subjektom nadzora, samo što ne izlaze na teren i da im pripada pravo na uvećanje koeficijenta na osnovu rada na inspekcijskim poslovima do 20% . Pitam da li poreski inspektori koji obavljaju poslove u kancelariji imaju pravo na uvećanje koeficijenta po osnovu rada na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora, za koje je predviđeno uvećanje do 20%?
Član 5. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) propisano je, između ostalog, da se koeficijent iz člana 4. Uredbe, koji je uvećan za koeficijent utvrđen za zvanje i zanimanje iz stava 1. tog člana, može uvećati zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.
Članom 7. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) predviđeno je da inspekcijski nadzor, prema obliku, može biti terenski i kancelarijski. Terenski inspekcijski nadzor vrši se izvan službenih prostorija inspekcije, na licu mesta i sastoji se od neposrednog uvida u zemljište, objekte, postrojenja, uređaje, prostorije, vozila i druga namenska prevozna sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju nadziranog subjekta. Kancelarijski inspekcijski nadzor vrši se u službenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i dokumentaciju nadziranog subjekta.
Imajući sve navedeno u vidu, smatramo da za uvećanje koeficijenta iz člana 5. stav 2. alineja 6 Uredbe moraju kumulativno biti ispunjeni uslovi da se radi o inspekcijskom terenskom nadzoru i neposrednom konktaktu sa subjektima nadzora, tako da zaposleni na poslovima inspekcijskog kancelarijskog nadzora ne bi mogli da ostvare pravo na procentualno uvećanje obračunatog koeficijenta po članu 4. i 5. Uredbe.