Članom 81. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da prigovor mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:

1. označenje da se prigovor podnosi izbornoj komisiji;

2. ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora fizičko lice;

3. naziv i sedište podnosioca prigovora i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora pravno lice;

4. naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako prigovor podnosi podnosilac proglašene izborne liste;

5. potpis podnosioca prigovora;

6. predmet prigovora, a naročito tačan naziv odluke uz označenje donosioca, datuma donošenja i broja pod kojim je zavedena odluka ako se prigovorom osporava odluka, odnosno tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo ako se prigovorom osporava radnja u izbornom postupku;

7. činjenice na kojima se zasniva prigovor;

8. dokaze.

Članom 81. stav 2. istog zakona propisano je da ako je prigovor nerazumljiv ili nepotpun, izborna komisija donosi rešenje kojim ga odbacuje.

Članom 8. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak shodno primenjuju na odlučivanje o prigovoru.

U kontekstu Vašeg pitanja, treba konstatovati:

1. da je članom 83. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano da je izborna komisija dužna da rešenje o prigovoru donese i objavi u roku od 72 časa od prijema prigovora;

2. da je članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje, 2/23 – US) propisano:

• da je podnesak neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun;

• da u tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku;

• da ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak;

• da ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Imajući u vidu da pojam shodne primene propisa koji uređuje jednu pravnu situaciju na drugu pravnu situaciju podrazumeva primenu propisa u meri i na način koji odgovara prirodi druge pravne situacije, te ako uzmemo u obzir velike razlike između dužine roka u kojem opštinska/gradska izborna komisija treba da odluči i objavi rešenje po prigovoru i dužine rokova za postupanje sa neurednim podneskom u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, smatramo da se u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje da li postupku po prigovorima u smislu Zakona o lokalnim izborima ima shodne primene odredbe člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku, već isključivo pitanje u kojoj meri i na koji način se član 59. Zakona o opštem upravnom postupku primenjuje u izbornim sporovima.

U prilog navedenom, ukazujemo na sledeće:

1. članom 157. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, broj 14/22) propisano je da u postupku zaštite izbornog prava prilikom izbora narodnih poslanika Upravni sud donosi odluku po žalbi u roku od 72 časa od prijema žalbe sa spisima;

2. članom 159. stav 2. istog zakona propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor shodno primenjuju na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru;

3. članom 25. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je:

• ako je tužba nepotpuna ili nerazumljiva, sudija pojedinac pozvaće tužioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatke tužbe i ukazaće mu na posledice ako ne postupi po zahtevu suda;

• ako tužilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u tužbi koji sprečavaju rad suda, sudija pojedinac iz stava 1. ovog člana rešenjem će odbaciti tužbu kao neurednu, ako ne nađe da je osporeni upravni akt ništav;

• Upravni sud je u svojoj praksi prilikom rešavanja po žalbama na odluke Republičke izborne komisije po prigovorima shodno primenjivao član 25. Zakona o upravnim sporovima i podnosiocima nepotpunih žalbi nalagao otklanjanje nedostataka žalbe, ostavljajući izuzetno kratke rokove za postupanje podnosioca žalbe po tom nalogu.

U skladu sa svim navedenim, smatramo da u postupku odlučivanja po prigovoru, opštinska/gradska izborna komisija ne može da primeni član 81. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, odnosno da nerazumljiv ili nepotpun prigovor odbaci pre nego što je njegovom podnosiocu naložila otklanjanje uočenih nedostataka prigovora.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 и 92/23) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ne ispunjava uslove za napredovanje u toku 2025. godine, u pogledu ocena iz razloga što je na osnovu dve ocene "ističe se" za 2022. i 2023. godinu već napredovao u zvanje mlađi savetnik.

Članom 3. Zakona o zaposlenima predviđeno je da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.

Članom 6. stav 1. istog zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.

S tim u vezi, članom 179. stav 3. Zakona o radu previđeno je, između ostalog, da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Pre toga, poslodavac treba da sprovede postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere predviđen Zakonom o radu.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

U ovom konkretnom slučaju se računaju u minuli rad i rad u Okružnom zatvoru, jer pripada Upravi za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Republike Srbije, kao i vreme provedeno na radu u osnovnom sudu, jer se na sudsko osoblje primenjuju propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika.

U skladu sa članom 12. stav 7. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji - porez ne plaća za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza, kao ni za godinu koja sledi toj godini. Od 01. januara 2014. godine, ovo poresko oslobođenje je ograničeno u pogledu roka do koga se može ostvariti ovo pravo, a prošireno je na sve vrste poslovnih knjiga koje obveznik vodi. Od 1. januara 2019. godine propisano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste. Prema računovodstvenim pravilima u Bilansu stanja u okviru Zaliha se iskazuju Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja, koja se u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru iskazuju na računima grupe 14 i to kao nematerijalna imovina, zemljišta, građevinski objekti i druge nekretnine i postrojenja, oprema i biološka sredstva namenjena prodaji, odnosno koja su preneta sa računa korišćenih sredstava po osnovu odluke o prodaji, kao i sredstva poslovanja koje će biti obustavljeno, a sredstva otuđena u skladu sa MSFI 5 (Međunarodni standard finansijskog izveštavanja). Kod kompletnih MSFI i Pravilnika za mikro i druga pravna lica na računima grupe 14 iskazuje se stalna sredstva (imovina) koja su preneta sa računa korišćenih sredstva a na osnovu odluke o prodaji, ili plana prodaje, kao i sredstva poslovanja koja će biti obustavljeno i otuđeno. S druge strane, prema MSFI za MSP, ukoliko postoji plan za prodaju stalne imovine, ona se ne prenosi na zalihe kao stalna imovina namenjena prodaja, već se procenjuje njen nenadoknadivi iznos i po potrebi vrši njeno obezvređenje u skladu sa paragrafom 27.9 MSFI za MSP. Da bi movina bila priznata kao imovina koja je namenjena daljoj prodaji, prema zahtevima iz MSFI 5, ta imovina mora biti: dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju, isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve imovine i njena prodaja mora u svakom momentu biti spremna za prodaju a prema planu prodaje. O ispunjenju navedenih uslova iz MSFI 5 poreski obveznik vodi računa prilikom evidentiranja imovine na odgovarajućem kontu. S obzirom da se saglasno odredbama člana 14. Pravilnika o Kontnom okviru, na računima grupe 14 evidentiraju stalna sredstva (imovina) koja su preneta sa računa korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji, obveznici koji primenjuju MSFI za MSP ne sprovode knjiženja na računima grupe 14 u slučaju otuđenja stalnih sredstava koja su koristili za obavljanje delatnosti i iskazana su na odgovarajućim računima grupa 01 - Nematerijalna imovina, 02 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili 03 - Biološka sredstva, nakon čega je rukovodstvo obveznika donelo odluku da ih otuđi. Sa druge strane obveznici koji primenjuju kompletne MSFI ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica (počev od finansijskih izveštaja za 2021. godinu), knjiženja na računima grupe 14 vrše u slučaju kada reklasifikuju stalna sredstva (imovinu) koja su korišćena, a za koja je doneta odluka o prodaji. Ali kada su u pitanju sredstva (imovina) koja su inicijalno nabavljena radi dalje prodaje, novina koja je propisana Pravilnikom o Kontnom okviru jeste da se na računima grupe 14 više ne iskazuje stalna imovina koja je stečena isključivo u cilju njene dalje prodaje u redovnom toku poslovanja, što znači da se ova imovina, počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2021. godinu, nezavisno od računovodstvene regultive koja se primenjuje (kompletni MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica) iskazuje na računima grupe 13 - Roba, što je pristup koji su mnogi obveznici i ranije primenjivali u praksi. S tim u vezi, obveznici koji su stalna sredstva (imovinu) nabavili isključivo radi dalje prodaje u redovnom poslovanju i evidentirali ih na računima grupe 14, a koja sredstva do kraja 2020. godine nisu prodata, u 2021. godini su morala da budu reklasifikovana u početnom stanju sa računa grupe 14 na račune grupe 13. U Mišljenju Ministarstva finansija broj 011-00-169/2022-16 od 07.03.2022. godine (u Biltenu 3/22 u delu Računovodstvo), dato je navedeno objašnjenje iskazivanja stalnih sredstava (imovine) koja je inicijalno nabavljena radi dalje prodaje, nezavisno od računovodstvene regulative koja se primenjuje (kompletni MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik za mikro i druga pravna lica). Shodno navedenom, za priznavanje prava na poresko oslobođenje, nije dovoljno da obveznik priloži odluku da je nepokretnost za dalju prodaju, već je neophodno da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi u skladu sa članom 12. stav 7. Zakona: 1. da je ta nepokretnost od nastanka poreske obaveze evidentirana u njegovim poslovnim knjigama, u skladu sa računovodstvenim pravilima kao imovina namenjena daljoj prodaji - kao dokaz od obveznika se može zahtevati knjigovodstvena kartica za odgovarajući konto; 2. da se nepokretnost nije koristila i ne koristi se od dana nastanka poreske obaveze - može se proveriti uviđajem na licu mesta i na sve druge raspoložive načine; 3. pravno lice i preduzetnik (dalje: pravno lice) klasifikuje stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje), saglasno odredbama paragrafa 6. MSFI 5. Ova klasifikacija se odnosi na imovinu koja se drži za prodaju – odnosno radi se sredstvima koja više nisu redovnoj funkciji i za koja se očekuje da će se njihova knjigovodstvena vrednost povratiti prodajom, a ne kroz redovno poslovanje. Da bi imovina (ili grupa za otuđenje) bila klasifikovana kao imovina namenjena prodaji, mora biti odmah dostupna za prodaju u svom trenutnom stanju, pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve vrste imovine. Takođe, prodaja mora biti veoma verovatna.

4. da bi prodaja bila verovatna, pravno lice mora da planira prodaju imovine i da stalno pronalazi kupca. Imovina mora da bude aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost i trebalo bi da se očekuje prodaja u roku od jedne godine od datuma priznavanja imovine za prodaju, odnosno od datuma donošenja odluke o kvalifikovanju sredstava za tu namenu.