Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li zaposleni koji je angažovan na osnovu Ugovora o radu u privatnom sektoru sa 50% radnog vremena može biti dodatno angažovan Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima ili Ugovorom o delu na poslovima u JLS?
Članom 197. Zakona o radu predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovakav ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
Što se ugovora o delu tiče, član 199. Zakona o radu predviđa da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Dakle, ugovor o delu se ne može zaključiti za obavljanje poslova radnog mesta uprave.
S obzirom da je u konkretnom slučaju lice zaposleno sa 50% radnog vremena ne može zaključivati ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova jer se on zaključuje sa nezaposlenim licem. Takođe, ne može zaključiti ni ugovor o delu za poslove koji po opisu odgovaraju poslovima iz nadležnosti uprave, ali može za poslove samostalne izrade ili opravke određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla koji nije iz nadležnosti uprave.
Da li je postupak određivanja, odnosno utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta moguće sprovoditi i za zemljište koje je u susvojini podnosioca zahteva i javnoj svojini? Ili u ovakvoj situaciji treba uputiti stranku na pokretanje postupka deobe ili je uputiti na pribavljanje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom po odredbama čl. 99. i 100. Zakona o planiranju i izgradnji?
Postupak određivanja i utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta regulisan je čl. 70. Zakona o planiranju i izgradnji i sprovodi se u situaciji kada vlasnik objekta nema pravo svojine ili pravo korišćenja na kat. parceli na kojoj se objekat nalazi. Ako je vlasnik objekta već upisan sa određenim obimom udela u katastarskoj parceli potrebno je sprovesti postupak deobe – razvrgnuća suvlasničke zajednice mirnim ili sudskim putem. Ovo pod uslovom da se žele rešiti imovinsko pravni odnosi i razvrgnuti suvlasnička zajednica. Ukoliko se samo želi ozakoniti nelegalni objekat fizičkog lica onda je dovoljno da se samo pribavi saglasnost suvlasnika na kat. parceli, jer vlasnik objekta već ima pravo na kat. parceli. Suvlasnik daje saglasnost da vlasnik objekta može ozakoniti svoj nelegalno sagrađen objekat.
Da li je u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini opštine, potrebna saglasnost nadležnog organa iste, kao što je takva saglasnost potrebna u slučaju kada je zemljište u javnoj svojini Republike Srbije? Da li je postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu moguće sprovesti isključivo kada je u pitanju zemljište u javnoj svojini Republike Srbije ili i kada je u javnoj svojini opštine?
Nije potrebna saglasnost nadležnog organa JLS. Nadležni organ JLS sprovodi postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u skladu sa čl. 70. Zakona o planiranju i izgradnji, a ovaj član predviđa obavezu pribavljanja saglasnosti samo od Republičke direkcije za imovinu za slučaj da se radi o zemljištu koje je u javnoj svojini Republike Srbije. Ukoliko se radi o zemljištu koje je u svojini opštine ili grada u tom slučaju odluku o otuđenju zemljišta za redovnu upotrebu donosi nadležni organ JLS u skladu sa Statutom (skupština ili veće), tako da će u svakom slučaju opština/grad biti upoznata sa otuđenjem zemljišta koje je u njenom vlasništvu, jer bez njihove odluke isto se ne može otuđiti. Takođe, u postupak donošenja odluke o otuđenju zemljišta uključeno je i opštinsko/gradsko pravobranilaštvo. Zakon izričito ne propisuje obavezu pribavljanja saglasnosti nadležnog organa opštine/grada, ali je nesporno da su oni uključeni u proceduru otuđivanja zemljišta za redovnu upotrebu. Postupak određivanja zemljišta za redovn upotrebu moguće je sprovoditi i u situaciji kada se radi o zemljištu u svojini grada/opštine, ali i u svojini Republike Srbije, s tim što u situaciji kada je u pitanju zemljište u javnoj svojini Republike, potrebno je pribaviti saglasnost Republičke direkcije za imovinu.
Da li postavljena lica u Pravobranilaštvu mogu da imaju dodatak za dodatno oppterećenje na radu?
Član 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kaže da ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. U pismenom nalogu se navodi i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Dodatak za prekovremeni rad isključuje dodataka za dodatno opterećenje na radu.
Dakle, smisao ovih odredbi je da se pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu ostvaruje kada se obavljaju poslovi koji nisu u opisu radnog mesta tog zaposlenog, a nalažu se usled povećanog obima posla ili zamene odsutnog zaposlenog.
Kada i kako se inernom revizoru može dodeliti dodatni koeficijent od 10% na osnovni koeficijent?
U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju se na osnovu 1) osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica); 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu; 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. Osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave čini proizvod osnovice i koeficijenta. Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, koja takođe aktom utvrđuje i koeficijente za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u JLS.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) utvrđeni su osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata, kao i dodatni koeficijenti na osnovu složenosti i odgovornosti poslova. Član 5. stav 2 Uredbe predviđa da se ovako utvrđeni koeficijenti mogu uvećati:
Zaposlenom koji ima pravo na uvećanje koeficijenta po više osnova, ukupno uvećanje koeficijenta ne može biti veće od 10%.
Iz navedenih odredbi vidimo da interni revizori nisu izdvojeni kao grupa kojoj se može dodatno uvećati koeficijent obračunat u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.