Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se službenik na položaju, službenici i pomoćnici gradonačelnika zaposleni u Kabinetu gradonačelnika, kao i zaposleni u Službi interne revizije i budžetske kontrole kao posebne i samostalne organizacione jedinice koje osniva gradonačelnik računaju u ukupan broj zaposlenih u Gradskoj upravi, u smislu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru?
U skladu sa Zakonom o načinu određivanje maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ukupan predviđen broj zaposlenih na svim radnim mestima utvrđenim u aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionom obliku, mora da odgovara broju zaposlenih koji je za taj organizacioni oblik utvrđen Odlukom Vlade, odnosno Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mišljenje Ministarstva drzavne uprave i lokalne samouprave_maksimalan broj.pdf
Da li zaposleni u lokalnoj samoupravi ima pravo na jubilarnu nagradu ako je ostvario 10 godina staža u sudu i lokalnoj samoupravi i godinu dana na poslovima sekretara mesne zajednice?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to, da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.
Ko je nadležan za tumečenje i primenu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS?
U skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi organi državne uprave dužni su da daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata, u roku od 30 dana. Mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
S obzirom da je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS zaključen između Vlade Republike Srbije, u čije ime je kolektivni ugovor potpisao ministar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Stalne konferencije gradova i opština – Saveza gradova i opština Srbije, reprezentativnog sindikata - Sindikata Uprave Srbije, tumačenje odredbi ovog kolektivnog ugovora u nadležnosti je Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Valja spomenuti i da je u skladu sa članom 76. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS formiran Odbor za praćenje primene Ugovora koji ima devet članova – tri člana koja imenuje Vlada, tri člana koja imenuju reprezentativni sindikat i tri člana koja imenuje Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije. Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za:
Odbor sačinjava zapisnik o razmatranim pitanjima iz stava 3. ovog člana i dostavlja ga potpisnicima ugovora. Odbor zauzima stavove o aktuelnim pitanjima koja razmatra i o tome obaveštava učesnike.
Da li je za inspektora životne sredine potrebno da lice ima stečeno obrazovanje i radno iskustvo iz oblasti zaštite životne sredine ili kao diplomirani ekonomista može da obavlja poslove inspektora zaštite životne sredine, turističkog inspektora i inspektora za poresku kontrolu? Da li je osnovano da jedno lice bude raspoređeno na tri radna mesta inspektora?
Članom 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Pored navedenog, članom 46. Zakona o inspekcijskom nadzoru je propisano:
“Poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora.
Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:
Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem”.
Inspekcijski nadzor u konkretnoj oblasti može da vrši samo ono lice, koje pored ostalih uslova, ima propisano obrazovanje, u skladu sa odgovarajućim zakonom. Uz to, ne postoji mogućnost raspoređivanja na tri radna mesta inspektora.
Da li lice koje ima 18 godina radnog staža u JLS i koje radi sa VI stepenom stručne spreme (zvanje mlađi saradnik), a u međuvremenu je steklo diplomu fakulteta-VII stepen, može da bude raspoređen na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik (u sistematizaciji postoji slobodno radno mesto)? Da li lice treba da bude na pripravničkom stažu u slučaju da mu se prizna stručna sprema?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.
Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ, neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.