Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoje su sankcije za opštinske organe u slučaju izostanka odgovora, ili nepotpunog odgovora, na odbornička pitanja?
Članom 31. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi opštine dobije podatke koji su mu potrebni za rad. Stavom 4. istog člana propisano je da je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran sekretar skupštine opštine, a načelnik opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti - kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad opštinske uprave.
Nedavanje ili nepotpun odgovor predstavlja povredu zakona i osnov za nadzor zakonitosti od strane nadležnog ministarstva (MDULS). U tom slučaju sankcija može biti naložene mere za otklanjanje nezakonitosti, upozorenje organu, a u krajnjem slučaju: pokretanje postupka za raspuštanje skupštine ako se radi o sistemskom i trajnom kršenju zakona (izuzetno, ali postoji kao mehanizam).
Najčešči osnov je u povredi Poslovnika Skupštine, jer ovim aktom se uglavnom propisuje rok za odgovor (najčešće 7, 8 ili 15 dana), kao i da odgovor mora biti potpun i obrazložen. Ako odgovor izostane ili je formalan/nepotpun, predsednik skupštine može zahtevati hitno postupanje, naložiti dopunu odgovora, dok dbornik može tražiti, da se povreda konstatuje na sednici, unošenje u zapisnik. U tom slučaju sankcija bi bila javna konstatacija povrede Poslovnika.
Odredbama člana 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisan je redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta službenika. Odredbama člana 187. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno se primenjuju na nameštenike. Odredbama člana 73. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta nameštenika na neodređeno vreme. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se za popunjavanje radnog mesta nameštenika sprovodi javni konkurs bez prethodno sprovedenog internog konkursa?
Član 83. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđa da se radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta sprovodi interni konkurs. Dalje se u članu 84. istog zakona kaže da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dakle, na internom konkursu mogu da učestvuju isključivo službenici u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Član 73. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđa da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta nameštenika na neodređeno vreme.
Dakle, popunjavanje radnog mesta nameštenika vrši se sprovođenjem javnog konkursa, bez prethodno sprovedenog internog konkursa.
Da li službeniku, dipl.ekonomisti, raspoređenom na poslovima evidencije upisa imovine i stambene poslove, mogu da budu dodeljeni i poslovi procene uticaja na životnu sredinu?
Članom 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 ... 92/2023) predviđeno je da je službenik dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten.
Odgovarajuće radno mesto jeste ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113. istog zakona).
Dakle, ukoliko službenik ispunjava uslove određenog radnog mesta i rukovodilac organa odluči da ga premesti na to radno mesto, službenik je dužan da taj premeštaj prihvati.
Da li će ovaj predlog zakona o ukidanju mladjih savetnika važiti i za nas koji radimo u lokalnoj samoupravi ili ne.
Izmene i dopune Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025), koje su usvojene krajem 2025. godine se odnose isključivo na uređenje prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika, tako da se ne odnosi na zaposlene u organima AP i JLS.
Da li u slucaju poveravanja obavljanja poslova gradu, konkretno inspekcijskih poslova, republika zadrzava pravo da i ona obavlja te poslove na nivou grada ili ne?
Prema članu 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspekcijski nadzor je posao državne uprave koji, pored organa državne uprave, mogu vršiti i organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kada im je to povereno zakonom. Iz ove odredbe proizlazi da je inspekcijski nadzor po svojoj pravnoj prirodi državni posao, bez obzira na to koji ga organ faktički obavlja.
Prema članu 4. stav 3. Zakona, ovaj zakon se neposredno primenjuje i na inspekcijski nadzor koji, kao povereni posao državne uprave, vrše organi jedinica lokalne samouprave. Time se jasno pravi razlika između: izvorne nadležnosti grada I poverene nadležnosti, u kojoj grad ne postupa kao samostalan nosilac vlasti, već kao produžena ruka države. Poveravanje posla ne znači prenos suverenog ovlašćenja, već samo delegiranje izvršenja.
Ključna odredba za predmetno pitanje je član 12. stav 12. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je propisano: „Koordinaciju poslova inspekcijskog nadzora iz delokruga republičke inspekcije poverenih autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, primenom ovlašćenja u vršenju nadzora nad radom propisanih zakonom kojim se uređuje državna uprava, vrši republička inspekcija.“ To znači da Republika zadržava hijerarhijski i funkcionalni odnos prema inspekcijskim poslovima koji su povereni gradu; republička inspekcija ima pravo da nadzire zakonitost, stručnost i celishodnost rada gradske inspekcije; poveravanje poslova ne isključuje nadležnost Republike, već samo uvodi dodatni nivo vršenja posla.
Prema članu 49. stav 1. Zakona, inspektor je samostalan u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom. Međutim, ova samostalnost odnosi se na pojedinačne upravne radnje, ne isključuje nadzor Republike nad poverenim poslovima i ne može se tumačiti kao isključenje prava Republike da interveniše kada je to potrebno radi zakonite i jedinstvene primene propisa.
Na osnovu navedenih odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru, mišljenje Stručne službe SKGO je da su inspekcijski poslovi po svojoj pravnoj prirodi poslovi državne uprave, bez obzira na to da li ih neposredno vrši republički organ ili su povereni gradu. Poveravanje obavljanja inspekcijskih poslova gradu ne isključuje nadležnost Republike Srbije, niti znači da Republika gubi pravo da se stara o izvršavanju tih poslova. Republika Srbija, putem nadležnog ministarstva i republičke inspekcije, zadržava pravo da vrši inspekcijski nadzor i na teritoriji grada, i to: kroz stručni i hijerarhijski nadzor nad radom gradske inspekcije, kroz davanje obaveznih uputstava i instrukcija, kao i kroz neposredno postupanje u skladu sa zakonom, naročito u slučajevima nezakonitog ili neefikasnog postupanja gradskih inspektora. Stoga, poveravanje inspekcijskih poslova gradu ne isključuje niti suspenduje pravo Republike da i sama obavlja inspekcijske poslove, već predstavlja model podeljenog vršenja državne nadležnosti, uz zadržavanje krajnje odgovornosti Republike za zakonitu i jedinstvenu primenu propisa.