Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlan opštinskog veća na stalnom radu podneo je zahtev Odboru za administrativno mandatna pitanja za korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu u trajanju od 17 radnih dana. Proverom kroz kadrovsku evidenciu utvrđeno je da je odbor napravio propust i da nije doneo rešenje u 2024. godini kojim se članu veća utvrđuje pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu. Da li odbor može da u 2025. godini ispravi učinjeni propust i donese rešenje kojim će se utvrditi pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2024. godinu, imajući u vidu odredbe Zakona o radu kojima je propisano da se rešenje o korićenju odmora donosi u kalendarskoj godini u kojoj se ostvaruje navedeno pravo? Ukoliko može da se isto donese, da li se utvrđuje u celosti od 27 radnih dana?
Članom 70. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Članom 73. istog zakona se dalje kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
S obzirom da se u ovom konkretnom slučaju radi o propustu poslodavca da donese rešenje o godišnjem odmoru zaposlenog, Stručna služba SKGO smatra da bi bilo ispravno postupiti u cilju ostvarivanja prava zaposlenog na godišnji odmor i naknadno doneti rešenje o godišnjem odmoru za 2024. godinu. Svakako, preporučujemo da se po ovom pitanju obratite Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja na primenu propisa o radu.
Neophodno je tumačenje člana 133e. stav 2. : Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Da li ovaj stav omogućava načelniku da kada je službeniku dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” i napreduje u neposredno više zvanje, pa u trećoj godini ponovo bude određena ocena "ističe se", može da bude premešten na neposredno više radno mesto i više zvanje?
Članom 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, stavom 2. navedenog člana Zakona o zaposlenima u AP i JLS data je mogućnost da nakon napredovanja službenika na neposredno više izvršilačko radno mesto, rukovodilac ga ponovo premesti na neposredno više radno mesto (radno mesto u neposredno višem zvanju od onoga na kome službenik radi) ako mu je opet određena ocena "ističe se". Na primer, službenik koji je radio na radnom mestu u zvanju mlađi savetnik napreduje na radno mesto u zvanju savetnik (kao posledica dva puta uzastopno određene ocene "ističe se") i nakon toga opet bude ocenjen ocenom “ističe se”, tada ga rukovodilac može premestiti na radno mesto u zvanju samostalni savetnik iako ne ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u struci.
Poštovani molimo Vas da nam date mišljenje po sledećem: Opštinskoj upravi je dostavljen zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca koji nije upisan u MKR.Nakon toga zahtev je preinačen u dopunu podataka za ime i prezime oca u MKR. Doneto je rešenje kojim se odbija zahtev kao neosnovan. Po istom je uložena žalba nadležnom ministarstvu koje je potvrdilo rešenje prvostepenog organa i odbilo žalbu. Na isto nije dozvoljena žalba već tužba Upravnom sudu. Podnosilac Zahteva ponovo je Opštinskoj upravi dostavio zahtev za ispravku podataka u MKR za ime i prezime oca. Naše mišljenje je da zahtev treba odbaciti jer je po istom odnosno po zahtevu o dopuni podataka koje se odnose na iste činjenice već postupano i postoji mogućnost da se pokrene upravni spor. Molimo Vas da nam odgovorite da li se po istom slažete i da li možemo da se pozovemo na čl.ZUP-a 92. stav 1 tačka 5.
Zakon o opštem upravnom postupku u čl. 92. st. 5. predviđa mogućnost da organ rešenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ukoliko se u istoj upravno stvari već vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj pravnosnažno odlučeno rešenjem kojim je stranci priznato pravo ili naložena neka obaveza.
Ukoliko je reč o identičnom zahtevu stranke o kojoj je drugostepeni organ doneo rešenje kojim je potvrdio prvostepenu odluku, a istekao je rok za podnošenja tužbe, zahtev koji se tiče istog pravnog pitanja i koji je zasnovan na istim činjenicima može se odbaciti.
Ukoliko rok za podnošenja sudskog postupka nije istekao, predlog je da se stranka pouči o mogućnosti pokretanja ove vrste postupka.
Rad u lokalnoj samoupravi (u bivšem Sekretarijat za NO proveo sam nešto više od 6. godina) radi dobijanja jubilarne nagrade po kolektivnom ugovoru se ne priznaje kao rad u državnom organu. Koji je status zaposlenih radnika u lokalnoj samoupravi?
Član 38. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 62/2019, 62/2020 - Aneks I i 81/2021 - Aneks II) kaže da policijski službenik ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupni rad u Ministarstvu i drugim državnim organima.
Što se tiče Sekretarijata za narodnu odbranu oni su po ranije važećim propisima bili sistematizovani u organima jedinice lokalne samouprave, tako da se taj staž ne može računati u staž za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu policijskog službenika, jer u skladu sa citiranom odredbom računaju se samo godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, ne i u organima JLS.
Službenik koji je prestao da radi u Gradskoj upravi od 1 novemra 2024 godine a nije podneo zahtev za ocenjivanje tačnije da bude ocewen pre isteka roka za ocenjivanje, Da li rukovodilac službe u kojoj je bio raspoređen pomenuti službenik radi izveštaj o ocenjivanju i da li smo u obavezi da donesemo rešenje o oceni za 2024g službeniku bez podnetog zahteva
Uredba o ocenjivanju službenika („Sl. glasnik RS“, br. 2/2019) u članu 5. kaže da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
S obzirom da se ocenjivanje pre isteka perioda za ocenjivanje radi na zahtev službenika kome prestaje radni odnos, i da taj zahtev nije podnet, smatramo da organ JLS nije u obavezi da okonča postupak ocenjivanja za tog zaposlenog.