Pitanja i odgovori

Član 93. Zakona o stečaju propisuje da od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Član 103. Zakona o stečaju propisuje da troškovi stečajnog postupka obuhvataju:

1. sudske troškove stečajnog postupka;
2. nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku; 
3. druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se u skladu sa članom 93. Zakona o stečaju mogu i prinudno naplatiti. 

Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status LPA je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, a ne stečajnog poverioca, pa se za takva potraživanja može tražiti prinudna naplata.

Mišljenje Ministarstva finansija sa mišljenjem Ministarstva privrede.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinu propisano je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po oosnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz čl. 33v stav 1. tačka 6) ovog zakona. 

Ove promene fizička lica prijavljuju do 31. januara, a pravna lica tek sa sledećom poreskom prijavom. 

To su najčešće sledeće promene: 

- rekonstrukcija objekta - prijavljuje se iz razloga što se nakon nje skraćuje period za koji se umanjuje vrednost nepokretnosti koja čini poresku osnovicu, što je od uticaja na visinu poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige; 

- dogradnja objekata - kada je dogradnjom povećana korisna površina objekta ili posebnog dela objekta, promena se prijavljuje jer je od uticaja na visinu poreske obaveze za taj objekat, odnosno posebni deo;

- pripajanje objekta ili njegovog posebnog dela delu za koji u prethodnoj godini obveznik poreza na imovinu nije bio poreski obveznik (npr. ako se poslovni prostor proširi pripajanjem nove prostorije, čime se povećava korisna površina, kao oporeziva površina); 

- aka poreski obveznik fizičko lice ne stanuje više u kući za stanovanje ili stanu za koji je koristio pravo na poreski kredit od 50% utvrđenog poreza a najviše 50%, promena se mora prijaviti do 31. januara poreske godine. Gubitak prava na poreski kredit od uticaja je na visinu utvrđenog poreza; 

- aka  poreski obveznik fizičko lice u tekućoj godini otpočne da stanuje u kući za stanovanje ili stanu koji u tekućoj godini nije imao pravo na poreski kredit jer u njemu nije stanovao, tu promenu prijavljuje jer će za poresku godinu imati pravo na poreski kredit;

- navršetak 65 godina svih lica koja stanuju u kući za stanovanje ili stanu površine do 60 m2, koji nije na gradskom građevinskom zemljištu ili zemljišta u građevinskom području i nije dat u zakup, jer navršetak 65 godina od strane svih lica uslov su za poreski kredit, što je od uticaja na visinu poreske obaveze koja se umanjuje za 75%. Davanjem konkretne nepokretnosti u zakup, obeznik gubi pravo na poreski kredit;

- kada se u tekućoj godini poveća korisna površina iznad 60 m2 zgrade ili stana površine do 60 m2, koji nije na gradskom građevinskom zemljištu ili zemljišta u građevinskom području i nije dat u zakup, obveznik gubi pravo na poreski kredit koji iznosi 75% utvrđenog poreza;

- promena namene nepokretnosti u tekućoj godini, tako da se ona razvrstava u drugačiju grupu odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a Zakona o porezima na imovinu u odnosu na grupu u koju je bila razvrstana kod utvrđivanja poreske osnovice za tekuću godinu. 

Ne prijavljuju se promene na imovini koje nisu od uticaja na visinu poreske obaveze (npr. promena stolarije, vrste podova, postavljanje izolacije i sl.). Ne prijavljuju se ni eventualna oštećenja na konkretnom objektu, osim ako je došlo duo rušenja objekta, što ima za posldicu prestanak poreske obaveze na tom objektu, koje se prijavljuje u roku od 30 dana. 

Kada poreski inspektor na terenu utvrdi da je površina nepokretnosti veća ili manja od površine na koju je utvrđena obaveza poreza, odnosno od površine za koju je podneta poreska prijava, potrebno je da se pored konstatovanja veće površine, utvdi datum kad se desila promena (pretpostavka je da deo objekata nije dograđen ili srušen tog ili rethodnog dana). Od obveznika i iz evidencija drugih organa treba utvrditi tačno i potpuno činjenično stanje u smislu kada je došlo do promene površine. Ako se promena desila u toku tekuće godine, onda se ista može prihvatiti za utvrđivanje poreza za sledeću godinu (jer je to promena u toku godine koja ne utiče na utvrđivanje poreza za tu godinu). 

Ali, aka se utvrdi da je promena površine nastala ranije, pre tekuće godine, tada se za fizička lica ponavlja postupak utvrđivanja poreza (zbog novih činjenica), vodeći računa o zastarelosti prava na utvrđivanje, a za pravna lica se sprovodi postupak kontrole. 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pogledati Mišljenje Ministarstva finansija u kome je navedeno da se blokadom računa preduzetničke radnje može naplatiti porez na imovinu fizičkog lica jer ne postoji odvojeni pravni subjektivitet radnje i njenog vlasnika (fizičkog lica). 

Mišljenje Ministarstva finansija.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U navedenom slučaju treba poči od toga da je obveznik pre donošenja rešenja kojim je utvrđena zastarelost u većem iznosu, a nakon žalbe obveznika, redovno izmirivao sve obaveze po rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, jer ako nije, isto je trebalo ukinuti kod prvog neplaćanja, bez mogućnosti ponovnog odobravanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza. 

Ako je obveznik redovno plaćao rate reprograma, smatramo da zbog novih činjenica (a to je dodatno izvršen otpis po žalbi i rešenju drugostepenog organa), treba doneti rešenje ukidanju rešenja o reprogramu (tehnički se radi kao da je platio sve preostale rate), ali se ne radi otpis preostale kamate (50%).

U obrazloženju treba navesti da se reprogram ukida zbog novih činjenica, odnosno izvršenog otpisa.

S obzirom da je izvršen otpis i da se na upitu vidi preostali dug po starom reprogramu, trebalo bi sačiniti zapisnik o usaglašenom stanju (ili da obveznik potpiše upit stanja kao saglasnost), i doneti novo rešenje o reprogramu kojim se zamenjuje prethodno rešenje. Broj rata u novom rešenju je jednak preostalom broju rata iz prvog rešenja, pri čemu će iznosi rata i kamate biti manji zbog otpisa dela duga.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Problem je napravila Uredba koja se menjala i stupila na snagu 27.7.2019. Tom izmenom je propisano da nadležni organ za utvrđivanje takse za fizička lica nije organ koji vrši kategorizaciju smeštaja već nadležni organ JLS, pri čemu nije precizirano koji ej to nadležni organ., što znači da se može tumačiti i da LPA nema pravo da utvrdi taksu samo za period od 1.7. do 27.7.2019. godine. 

Ali ako se ima u vidu da se boravišna taksa za fizička lica, u skaldu sa Uredbom, uvek utvrđuje za cela tromesečja, onda nema ni načina da se tromesečje od 1.7.do 30.9. deli na kraće periode.

Znači, za rešenja o kategorizaciji smeštaja koja važe i za period pre stupanja na snagu vase odluke o boravišnoj taksi (kojom je LPA određen kao nadležni organ), i za koja u skladu sa Uredbom treba da bude utvrđena boravišna taksa i za taj period (pre 17.10.2019), smatramo da nema osnova da boravišna taksa za taj period ne bude utvrđena.

Smatramo da je najcelishodnije da se od nadležnog organa opštine koji vrši kategorizaciju smeštaja dobije pisano obaveštenje za koji period treba da se utvrdi taksa. S obzirom da organ JLS koji vrši kategorizaciju smeštaja, nema tehničkih mogućnosti da izvrši obračun takse za period od 1.7. do 27.07. a ni do 17.10.2019, smatramo da je najcelishodnije i najracionalnije da se to pitanje nadležnosti reši na predloženi način (dogovorom), odnosno da LPA svojim rešenjem obuhvati ceo period, jer obveznik treba da plati taksu bez obzira koji organ je utvrdio. Smatramo da je veoma mala verovatnoća da se obveznik žali na rešenje LPA za ceo period, pozivajući se na to da LPA nije nadležna za utvrđivanje takse za period pre 17.10.2019. mada bi i to moglo da se brani time da je izmena Uredbe izvršena 27.7. i da se taksa utvrđuje po tromesečjima.

Ukoliko rešenja o kategorizaciji smeštaja ne sadrže sve elemente potrebne za obračun boravišne takse, LPA treba da se pisanim putem obrati nadležnom organu koji je doneo rešenje o kategorizaciji smeštaja I da zatraži sve elemente za utvrđivanej takse. Taj organ je nadležan za davanje svih podataka od značaja za utvrđivanje takse. 

To znači da i u slučaju žalbe poreskog obveznika, pre slanja spisa predmeta na drugi stepen, treba tražiti izjašnjenje tog organa na elemente za utvrđivanje takse na koje se obveznik žali.

U tom smislu, neophodno je da se ima dobra komunikacija sa kolegama koji donose rešenja o kategorizaciji i da im se predoči da u svakom trenutku poreskog postupka moraju da dostave podatke koji su neophodni za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica, jer se po Uredbi taksa i utvrđuje isključivo na osnovu njihovih podataka i LPA nema nadležnost da u postupku kontrole ili po žalbi menja elemente koji su dobijeni od nadležnog organa.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o prezima na imovinu propisano je da se prosečne cene kvadratnog metra na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuju aktom jedinice lokalne samouprave, za svaku vrstu odgovarajućih nepokretnosti u svakoj zoni, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (tekuća godina), uz uslov da je u zoni za koju se utvrđuje prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti bilo najmanje tri prometa te vrste odgovarajućih nepokretnosti. Primera radi, ako je jedinica lokalne samouprave odredila prvu, drugu i treću zonu, prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta u drugoj zoni utvrđuje se na osnovu cena ostvarenih u prometu građevinskog zemljišta u drugoj zoni u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine - uz uslov da je u tom periodu  u drugoj zoni bilo najmanje tri prometa građevinskog zemljišta.

U zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine, prosečna cena za te nepokretnosti utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti. 

Granične zone su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti, koje pripadaju toj jedinici lokalne samouprave. Primera radi, ako se druga zona konkretne jedinice lokalne samouprave graniči sa prvom i trećom zonom u toj jedinici lokalne samouprave, pri čemu je u periodu od  1. januara do 30. septembra tekuće godine u prvoj zoni bilo dva prometa građevinskog zemljišta, dok je u trećoj zoni te jedinice lokalne samouprave bilo više od tri prometa građevinskog zemljišta, prosečna cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta u drugoj zoni utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena građevinskog zemljišta ostvarenog u trećoj zoni te jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o prezima na imovinu nije određeno lice od koga se isključivo pribavljaju podaci o cenama ostvarenim u prometu nepokretnosti za potrebe utvrđivanja prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni, kao elementa za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu, ali to moraju da budu cene ostvarene u prometu, a ne procene veštaka i dr.

Znači, jedinica lokalne samouprave te podatke može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora (na primer, od sudova koji su vršili overu ugovora o prometu nepokretnosti, od javnih beležnika, od Poreske uprave).

U konkretnom slučaju, dobijeni podaci iz katastra u kojima je navedeno da postoji poljoprivredno I šumsko zemljište, nisu sami po sebi osnov da se utvrdi prosečna cena poljoprivrednog I šumskog zemljišta. Potrebno je da se iz kupoprodajnih ugovora formiraju tabele, na osnovu kojih će se izvršiti razvrstavanje podataka o površini, vrsti nepokretnosti po zonama i tako utvrditi prosečne cene.

Vrsta zemljišta koja je u prometu je navedena ugovoru, a na osnovu cene i planskih dokumenata može se proveriti da li je u ugovoru pravilno navedena vrsta nepokretnosti i da li podatke iz tog ugovora treba uneti u tabelu za građevinsko ili poljoprivredno zemljište. Naime, može se desiti da u katastru nisu sprovedene sve promene i da faktičko stanje često ne odgovara podacima iz katastra i iz ugovora, naročito kada se radi o podacima o nameni zemljišta (mnoge parcele su izgrađene i privedene nameni, a u katastru možda još uvek stoji da je namena zemljišta njiva). To pokazuje i cena iz ugovora, jer je nelogično razvrstati zemljište u građevinsko a da je cena u ugovoru par dinara po m2. 

Znači, bez obzira na procene veštaka, podatke iz katastra i osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, mora se poći od podataka o cenama ostvarenim u prometu i tako utvrditi prosečne cene po vrstama nepokretnosti i zonama u skladu sa zakonom.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o strancima propisano je da je stranac svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije.

Članom 102. stav 1. ovog zakona propisano je da se lična karta za stranca izdaje strancu kome je odobreno stalno nastanjenje, kao i strancu koji nema važeću putnu ispravu, a privremeni boravak mu je odobren rešenjem. 

Dalje, članom 103. je propisano da obrazac lične karte za stranca i privremene lične karte za strance sadrži sledeće podatke o strancu: prezime, ime, dan, mesec i godinu rođenja, pol, evidencijski broj stranca, državu rođenja, državljanstvo. 

U članu 104. navedeno je da stranac iz člana 102. stava (1) ovog zakona, dužan je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prava na osnovu kog se izdaje lična karta za strance, nadležnom organu lično podnese zahtev za izdavanje lične karte za stranca.

Znači, evidencijski broj za strance se izdaje u MUP-u i zahtev podnosi i taj broj dobija strano lice koje je trajno nastanjeno u Republici Srbiji. Taj EBS broj je  identifikacioni broj fizičkog lica i on sadrži isto 13 cifara kao JMBG.

Iz navedenog proizilazi zahtev za dodeljivanje EBS broja strancu koji ima stalno nastanjenje podnosi stranac MUP-u. 

Ukoliko stranac nije dobio EBS broj, moguće je da je u pitanju stranac nerezident, koji nije stalno nastanjen u Srbiji, odnosno koji samo ima imovinu ovde. U tom slučaju, to lice treba da dobije PIB za stranca nerezidenta. To je devetocifreni PIB (kao za pravna lica i preduzetnike) koji se dobija u Centrali Poreske uprave, Beograd, Save Maškovića 3-5.

ZPPPA u članu 14. propisuje da poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Prema članu 5. Pravilnika o PIB-u, Centrala Poreske uprave poreskim obveznicima za čiju registraciju nije nadležna Agencija određuje i dodeljuje PIB i vrši registraciju poreskih obveznika na osnovu prijave za registraciju ili po službenoj dužnosti na Obrascu PR-3 - Prijava za registraciju fizičkog lica nerezidenta. 

Prijavu za registraciju na Obrascu PR-3 podnosi nerezidentno fizičko lice.

Centrala Poreske uprave određuje i dodeljuje PIB, po službenoj dužnosti, na osnovu prijave za registraciju iz stava 1. ovog člana koju podnosi nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

U skladu sa navedenim odredbama, ako se radi o strancu nerezidentu koji nije odredio punomoćnika i dobio PIB, a poseduje imovinu na teritoriji Republike Srbije za koju je obveznik poreza, može se podneti zahtev Centrali poreske uprave da po službenoj dužnosti tom licu dodeli PIB. Uz zahtev treba dostaviti dokaz – ugovor o sticanju nepokretnosti, na osnovu koga se utvrđuje da je to lice obveznik poreza na imovinu. 

Bilo bi najispravnije da svako nerezidentno fizičko lice koje je poreski obveznik, odredi punomoćnika koji je rezident Republike Srbije kome bi se dostavljala rešenja i druga poreska akta, ali u praksi su vrlo česti slučajevi da stranci ne odrede punomoćnika.

S obzirom da ne postojidrugi način da se dobije PIB poreskog obveznika, a treba  utvrditi porez, jedini način za postupanje je da se dostavi zahtev Centrali Poreske uprave za dodelu PIB-a po službenoj dužnosti, što se u praksi i čini.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o porezima na imovinu propisao je u članu 6. stav 10. da ako ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu januar – septembar tekuće godine, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Znači, prosečne cene u ovim slučajevima ne mogu se utvrditi ako nema tri prometa u zoni i ako nije utvrđena prosečna cena u bilo kojoj graničnoj zoni koja pripada određenoj jedinici lokalne samouprave. Jedino na zakonu zasnovano rešenje je da se kod fizičkih lica koriste poreske osnovice iz prethodne godine, jer ne postoji nikakav drugi zakonski osnov za drugačije postupanje. 

Bitno je da za one vrste nepokretnosti i zone za koje postoje podaci utvrde prosečne cene i da se donese i objavi akt o prosečnim cenama u propisanom roku (do 30.11.2019.), pri čemu se u tom aktu ne utvrđuju prosečne cene za one nepokretnsoti i zone za koje ne postoje podaci (prazna polja u tabeli po vrstama nepokretnosti i zonama).

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Imajući u vidu da je zgrada ozakonjena 28.12.2018. godine to znači da je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni deo rešenja o ozakonjenju. U navedenoj dokumentaciji treba da budu navedene činjenice o samom objektu i stepenu njegove završenosti. Takođe treba proveriti da li je između investitora i kupca posebnog dela zgrade izvršena priimopredaja i šta je navedeno u tom zapisniku. 

U mišljenjima Ministarstva finansija navodi se da ako je u konkretnom slučajju reč o objektu koji je osposobljen za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uslova uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom (vodovodnom istalacijom, električnom, stolarijom i sl.), poreska obaveza za taj objekat nastala je danom osposobljavanja za korišćenje, nezavisno od toga da li se predmetni objekat koristi, da li je u potpunosti završen I da li je u postupku legalizacije. 

Mišljenja smo da potrebna električna instalacija podrazumeva ne samo da je struja sprovedena, već i da se može koristiti.

Prema tome, ako je poreski obveznik počeo da koristi poseban deo zgrade, u smislu da postoji agregat ili ga koristi bez obzira što nema struje (npr. koristi garažu, jer mu nije neophodna struja za to), tada je poreska obaveza nastala danom početka korišćenja tog posebnog dela. 

U slučaju da je zgrada koja je ozakonjena  ukupne bruto površine veće od 500m2, tada je za sve njene posebne delove svakako nastala obaveza 1.1.2019. godine, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.

U slučaju da je ukupna površina cele zgrade manja od 500m2, za posebne delove u kojima nije uvedena struja I koji se ne koriste nije nastala poreska obaveza jer predmetna nepokretnost nije osposobljena za korišćenje. Kada se obezbedi priključak za struju nastaće poreska obaveza i za te posebne delove zgrade.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski organ – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.

Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim akonom, dužan da ih dostavi poreskom organu, može u postupku utvđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.

Članom 7a stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da osnovica poreza an imovinu za nepokretnsoti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi psolovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže organ jedinice lokalne samouprave.

Prema tome, kada postoji dokazna dokumentacija ili poreska prijava iz prethodne godine (pri čemu ne postoje saznanja da je obvezniku prestala poreska obaveza), na osnovu toga se može utvrditi da je određeno pravno lice poreski obveznik koji ima poresku obavezu za određeni period, potrebno je obvezniku dostaviti poziv za poresku kontrolu, pa ako se odazove ili ne odazove, sačiniti zapisnik u kome će se utvrditi sve činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, a na osnovu raspoloživih podataka o vrsti, površini nepokretnosti I dr.. Zapisnik se, u skaldu sa ZPPPA dostavlja obvezniku i nakon toga se donosi rešenje o kontroli kojim se utvrđuje porez i eventualno pripadajuća kamata (ako se kontroliše neka prethodna godina ili godine).

U svakom slučaju, kroz postupak poreske kontrole, donošenjem rešenja iz člana 129. ZPPPA se utvrđuje porez na imovinu pravnom licu, jer obveznik nije sam izvršio utvrđivanje poreza, odnosno samooporezivanje. 

Takođe taj obveznik podleže prekršajnoj odgovornosti, pa treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Član 71. ZPPPA propisuje da će poreski organ poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, u roku od 30 dana od dana dospelosti, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.

Članom 34. ZPPPA propisano je da poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt, kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba. Protiv zaključka dopuštena je žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Znači, ZPPPA ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, tako da smatramo da se po podnetom prigovoru moraju razmotriti navodi iz prigovora I raspraviti sporna pitanja u vezi sa iznosom poreza I sporednih poreskih davanja iskazanih u opomeni, nakon čega se stranka obaveštava o sprovedenom postupku. Obaveštenje je dopis koji ne sadrži pouku o pravnom leku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Obveznicima kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate (redovan ili vanredni reprogram), a koji ne ispunjavaju propisane uslove (plaćanje rata reprograma I tekućih obaveza) donosi se rešenje o ukidanju reprograma i obvezniku se u poreskom računovodstvu pripisuje preostali dug i kamata koja nije otpisana jer obveznik nije poštovao propisane uslove. 

Razlikujemo sledeće slučajeve:

• Ukoliko je u LPA propušteno da se u toku neke od prethodnih fiskalnih godina u kojoj je obveznik “ispao” iz reprograma, izvrši ukidanje reprograma, postoje dve situacije:

1. da su obvezniku dospele sve rate reprograma zaključno sa 31.12.2018, tada se mora doneti rešenje o ukidanju reprograma u word-u, pri čemu u rešenju treba navesti iznos kamate koja se pripisuje, kao i da se knjgovodstveno evidentiranje rešenja vrši sa 1.1.2019. godine. Potrebno je izvršiti ručne obračune tako da se dobije tačno stanje na kartici obveznika;
2. da obvezniku nisu dospele sve rate reprograma - tada treba doneti rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije, uz modifikaciju teksta rešenja i dodavanje  obrazloženja da se knjiženje sprovodi u 2019. godini (najcelishdnije sa 1.1.2019), a da je obveznik izgubio pravo na reprogram nekog datuma iz ranijih godina.

• Ukoliko je obveznik u toku 2019. godine ispao iz reprograma – donosi se rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije I dodaje u obrazloženju razlog ukidanja reprograma (koju ratu je propustio da plati). Obrazloženje je bitno zbog eventualne žalbe obveznika, da drugostepeni organ ne bi poništio rešenje o ukidanju reprograma iz formalnih razloga- nedovoljnog obrazloženja.
• Ukoliko obveznik i dalje ispunjava uslove za reprogram ali nije vršen otpis srazmernih delova kamate u skaldu sa ZPPPA – tada se mora r- nalogom izvršiti otpis onih iznosa kamate koje je trebalo izvršiti u ranijim godinama, pri čemu ej najcelishodnije da se to sprovede pod 1.1.2019. Osnov za to knjiženje je rešenje o reprogramu, uz koje bi trebalo priložiti službenu belešku da se knjiženje koje je trebalo izvršiti dana ___, vrši sa danom ____

Smatramo da za otpis kamate po rešenju o reprogramu ne treba donositi posebno rešenje jer dispozitiv samog rešenja o reprogramu sadrži stavku da će se otpis kamate izvršiti i u kojim rokovima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.