Pitanja i odgovori

S obzirom na to da je imalac prava na objektu Fond za razvoj RS, pretpostavljamo da se tu radi o pravu svojine, u kom slučaju je Fond za razvoj RS obveznik poreza na imovinu. 

Naime, Fond za razvoj RS je pravno lice, koje je osnovano u skladu sa Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sl. Glasnik RS “, br. 36/09, 5/15), koji propisuje da Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Fond se, prema podacima Ministarstva finansija, Uprave za trezor, nalazi na spisku ostalih korisnika javnih sredstava, što znači da nije uključen u konsolidovani račun trezora, pa ne može biti oslobođen poreza na imovinu kao budžetski korisnik u skladu sa članom 12. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.

Ukoliko je u pitanju zakup od Fonda za razvoj RS, kao vlasnika objekta, to nije osnov da to lice bude obveznik poreza na imovinu jer pravo zakupa nije oporezivo pravo. 

Ukoliko je objekat u javnoj svojini, a Fond za razvoj je korisnik nepokretnosti u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, u tom slučaju je Fond poreski obveznik po tom osnovu, sem ukoliko lice koje obavlja proizvodnju nameštaja to čini bez pravnog osnova, u kom slučaju bi to lice onda bilo poreski obveznik kao držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova.  

Prema tome, da bi utvrdili ko je obveznik poreza na imovinu, mora se, pre svega, proveriti kome je dato odobrenje za upotrebu, zatim uputiti poziv Fondu za razvoj RS, s obzirom da ste naveli da imate podatak da je to pravno lice imalac prava na objektu, kako bi proverili da li je upisano pravo (svojine ili korišćenje) i dalje na snazi ili se u međuvremenu desila neka promena koja nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Takođe bi trebalo uputiti zahtev za dostavljanje informacija po članu 45. ZPPPA licu koje obavlja proizvodnju nameštaja u objektu, u smislu da se dostavi osnov korišćenja predmetnog prostora.

Smatramo da je pre utvrđivanja poreza na imovinu, potrebno utvrditi sve činjenice na osnovu dokumentacije koju ćete pribaviti, jer se može desiti da postoje i drugi dokazi i dokumenta koji nisu sprovedeni u katastru nepokretnosti, a koja će opredeliti poreskog obveznika za predmetni objekat.

Pored toga, na osnovu svih dokaza, svakako treba utvrditi i da li je poreski obveznik za zemljište fizičko lice koje je upisano u katastru ili neko drugo lice.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema Zakonu o nakandama za korišćenje javnih dobara, naknada za korišćenje javnih površina plaća se za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, pri čemu je to privremeno korišćenje. Zakonom je definisano šta je javna površina, kao i da je obveznik naknade korisnik javne površine.

Javna površina u smislu ovog zakona jeste površina utvrđena planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave koja je dostupna svim korisnicima pod jednakim uslovima: javna saobraćajna površina (put, ulica, pešačka zona i sl.), trg, javna zelena površina (park, skver, gradska šuma i sl.), kao i javna površina bloka (parkovski uređene površine i saobraćajne površina bloka (član 236. stav 4. Zakona).

Pod korišćenjem prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, smatra se zauzeće javne površine: objektom privremenog korišćenja: kiosk, tezga, bašta, aparat za sladoled, bankomat, automat za prodaju štampe, pokretni objekat za prodaju robe na malo i vršenje zanatskih i drugih usluga, montažni objekat za obavljanje delatnosti javnih komunalnih preduzeća, telefonska govornica i slični objekti, bašta ugostiteljskog objekta, za zabavni park, cirkus, sportske terene, za održavanje koncerata, festivala i drugih manifestacija, za održavanje sportskih priredbi, za objekte i stanice za iznajmljivanje bicikla, za korišćenje posebno obeleženog prostora za teretno vozilo za snabdevanje, odnosno za početnu obuku vozača i drugo (stav 2. člana 236. Zakona).

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuje se visina naknadee u skladu sa propisanim kriterijumima, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu (LPA).

Znači, odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina uređeno je plaćanje naknade u skladu sa propisanim kriterijumima (površina, zona, vrsta zauzeća). 

Postupak davanja na korišćenje javne površine za određene namene (npr. javni oglas, javno nadmetanje), plan postavljanja privremenih objekata, lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, bliže uslove (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje) i kriterijume za odabir korisnika utvrđuje jedinica lokalne samouprave svojim aktom. Znači, da bi neko lice koristilo javnu površinu potrebno je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave izda odgovarajuće odobrenje za njegovo korišćenje, a to odobrenje sadrži podatke koje LPA koristi za utvrđivanje naknade.

Uzimajući u obzir navedeno, mišljenja smo da ukoliko udruženje koristi javnu površinu i za to ima izdato odobrenje od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, koje je dostavljeno LPA i sadrži sve podatke od značaja za utvrđivanje naknade, tada je to udruženje obveznik naknade, a sve u skladu sa odlukom JLS.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 10. stav 3. Zakona, poreska obaveza za zgradu u izgradnji površine preko 500 m² (osim zgrade koja se smatra ekonomskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja), odnosno za posebni deo zgrade koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu površine preko 500 m² koji se dograđuje ili nadgrađuje, koja nije osposobljena za korišćenje i ne koristi se (u daljem tekstu: zgrada), na čijoj izgradnji, dogradnji ili nadgradnji (u daljem tekstu: izgradnja) su izvedeni grubi građevinski radovi sa konstruktivnim sklopom (temelj, stubovi sa gredama ili zidovi, tavanica, sa ili bez krova, sa ili bez završene fasade, sa ili bez postavljene spoljne stolarije i izvedenih podopolagačkih radova), nastaje počev od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu:

1. u kojoj je isteklo pet godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju te zgrade (u daljem tekstu: građevinska dozvola), odnosno sedam godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole za tu zgradu, ako je rešenjem nadležnog organa odobreno da građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine po isticanju pet godina od dana njene pravosnažnosti;
2. završetka izgradnje konstruktivnog sklopa, ako građevinska dozvola nije izdata.

Za zgrade iz stava 3. ovog člana za koje je do 31. decembra 2018. godine protekao duži period od perioda koji opredeljuje nastanak poreske obaveze u skladu sa tom odredbom, poreska obaveza nastaje 1. januara 2019. godine (član 10. stav 4. Zakona).

Prema članu 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje  u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste – porez se ne plaća za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza, kao ni za godinu koja sledi toj godini.

Shodno propisima kojima se uređuje računovodstvo, da bi nepokretnost u poslovnim knjigama bila iskazana kao dobro namenjeno daljoj prodaji, potrebno je da za to budu ispunjeni propisani uslovi:

- da je nepokretnost dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju; 

- da je prodaja vrlo verovatna;

- da se započelo sa pronalaženjem kupca; 

- da je nepokretnost aktivno prisutna na tržištu po ceni koja ne odstupa značajnije od njene fer vrednosti; 

- da se nepokretnost ne koristi.

Dakle, počev od poreza na imovinu za 2019. godinu, porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao i za godinu koja sledi toj godini, koje:

- od nastanka poreske obaveze obveznik iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (što podrazumeva da to čini u skladu sa propisima kojim se uređuje računovodstvo, odnosno da su za takvo iskazivanje ispunjeni svi uslovi propisani računovodstvenim propisima);

- se ne koriste.

Shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51), za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza teret dokaza snosi poreski obveznik.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o uslovnom otpisu kamate (član 3. stav 5), a prema tome i odlukom koja je doneta u skaldu sa tim zakonom, propisano je da nadležni organ, po službenoj dužnosti, utvrđuje mirovanje glavnog poreskog duga u slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana, kao i u slučaju kada je, radi prinudne naplate poreskog duga, ustanovljena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima na tekućem računu.

Istim članom zakona propisano je da glavni poreski dug koji nije izmiren do dana stupanja na snagu ovog zakona, miruje od 1. januara 2013. godine, na način i po postupku propisanim ovim zakonom.

Članom 12. istog zakona propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.

Zakonom je propisano i  pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja, obveznicima kojima je otpisana kamata u period mirovanja jer su redovno izmirivali svoje obaveze.

Prema tome, obveznici koji su ostvarili pravo da budu u mirovanju, imaju prekid zastarelosti od 1. novembra 2012. godine, što znači da zastarelost počinje da teče iznova od 1.1.2013. Pri tom se period mirovanja ne uključuje u rok za zastarelost, što znači da ako je obveznik bio u mirovanju celu 2013. i 2014. godinu, te dve godine se ne računaju u rok za zastarelost i pomeraju i rok apsolutne zastarelosti.

Za reprogram an 24 rate, nakon mirovanja, koji je odobren po službenoj dužnosti nije propisano da utiče na zastarelost.

Postupanje LPA po odluci o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, donetoj u skladu sa ZUOKMD, svakako treba uzeti u obzir kod razmatranja zastarelosti i u obrazloženju treba navesti postupanje po službenoj dužnosti i razloge za prekid zastarelosti po ovoj odluci, kao i koji period je obveznik bio u mirovanju, a to je period koji se ne uključuje u rok za zastarelost. Napominjemo da period mirovanja nije morao da bude godinu dana ili dve godine, već je mogao da traje nekoliko meseci, što se vidi iz toga kada je obvezniku ukinuto pravo na mirovanje (može se proveriti preko broja naloga za knjiženje i njegovog datuma).

Nedonošenje rešenja u ovim postupcima koji su sprovedeni po službenoj dužnosti moglo bi u drugostepenom i sudskom postupku po tužbi da se razmatra kao razlog da se mirovanjem ne prekine zastarelost, u smislu da obvezniku nijednim aktom nije utvrđeno to pravo, ali smatramo da prvostepeni organ treba da pođe od zakona I odluke koju je primenio, a drugostepeni organ i eventualno sud da dalje to cene.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 4. Zakona o porezima na imovinu obveznik koji vodi poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

1. pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
2. nerezidentno pravno lice – za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica;
3. preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod;
4. drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika koji vodi poslovne knjige u odnosu na imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Članom 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, propisano je da poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju. Ovim zakonom uređena je i registracija i poslovanje poljoprivrednih gazdinstava.

Članom 32. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona. Stavom 2. istog člana propisano je da je obveznik iz stava 1. ovog člana fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik), odnosno na paušalno utvrđeni prihod (u daljem tekstu: preduzetnik paušalac). Stavom 3. istog člana zakona dalje je propisano da se obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra  i obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik poljoprivrednik).

Član 43. Zakona o porezu na dohodak građana propisuje da su obveznici iz člana 32. ovog zakona dužni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, odnosno na način određen ovim zakonom.

Preduzetnik iz člana 32. stav 2. ovog zakona koji porez plaća na stvarni prihod, vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice iz člana 32. st. 3. i 4. ovog zakona, vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po tom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:

- nosioci poljoprivrednog gazdinstva;

- koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

- korisnici poljoprivredne penzije.

Prema odredbi člana 85. stav 2. Zakona, obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana. Saglasno sa stavom 5. tog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 16) tog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.

Prema tome, fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama, smatra se obveznikom koji vodi poslovne knjige, vrši samooporezivanje i podnosi poresku prijavu PPI-1.

S druge strane fizičko lice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koje je poljoprivrednik, u smislu da ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu (podnosi poresku prijavu PPI-2).

Napominjemo da je  u aplikaciji JIS LPA dozvoljeno  evidentiranje PPI-1 na JMBG fizičkog lica, jer fizička lica mogu da imaju status preduzetnika poljoprivrednika, u skladu sa navedenim odredbama člana 32. Zakona o porezu na dohodak građana, a da nemaju registrovanu delatnost, što znači da nemaju PIB, već je JMBG njihov poreski identifikacioni broj.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 159. ZPPPA pristup podacima daje služba Vlade (Kancelarija za IT), organima i organizacijama. 

Javni izvršitelji su, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju lica koja imenuje ministar pravde za područje višeg suda i područje privrednog suda. 

Prema tome, javni izvršitelji pojedinačno nisu organ koji se može direktno obratiti Kancelariji za IT, već to mogu učiniti preko Ministarstva pravde ili suda.

U svakom slučaju, Kancelaija za IT je nadležna da postupa po primljenim zahevima za pristup podacima I oni će upućivati podnosioce ko je organ, odnosno organizacija koja ima pravo da zahteva pristup.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu porez se može utvrditi poreskom obvezniku za nepokretnost koja postoji i na kojoj postoji predmet oporezivanja.

U tom smislu, smatramo da, bez obzira što obveznik nije ulagao žalbe, nema osnova da ostane zaduženje porezom na imovinu za objekat koji nikada nije postojao. 

Mišljenja smo da obvezniku treba stornirati sva neosnovana zaduženja za ceo period, pre svega jer se radi o grešci poreskog organa.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U ponovnom postupku treba sačiniti zapisnik u kome će biti utvrđene sve činjenice po nalogu suda i drugostepenog organa i to:

• Da se  utvrdi tačan broj električnih stubova na području opštine, njihova lokacija po naseljenim mestima i parcelama, da li se nalaze na javnoj površini 

Pre svega, treba proveriti na osnovu čega je sačinjen popis elektroenergetskih instalacija i koje podatke o stubovima sadrži, kako bi se moglo utvrditi da li se radi o korišćenju javnih površina (da li su stubovi zaista postavljeni na javnim površinama), koje su adrese i drugi pdoaci o stubovima koji su popisani, kao i da li opština poseduje druge podatke i dokumentaciju na osnovu koje je izvršeno postavljanje stubova (proveriti sve što se može sa drugim nadežnim službama u opštini: urbanizam, građevinska i komunalna služba I dr.). Na osnovu ovih podataka treba utvrditi da li su stubovi nepokretnost ili pokretna stvar.

Napominjemo da se komunalna taksa za korišćenje javnih površina, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, plaća za korišćenje prava, predmeta i usluga što uključuje i korišćenje prostora na javnim površinama.

• Postojanje ili nepostojanje pasivne legitimacije poreskog obveznika u ovom postupku u smislu da su stubovi dobro od opšteg interesa u svojini Republike Srbije.

Članom 11. Zakona o javnoj svojini uređene su mreže: “Mreža, u smislu ovog zakona, jeste nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zbir stvari, namenjenih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, a čiji je pojam bliže utvrđen posebnim zakonom. 

Mreže predstavljaju dobro od opšteg interesa.

Mreža kojom se obavlja privredna delatnost pružanja usluga od strane pravnih lica osnovanih od nosilaca javne svojine je u javnoj svojini.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, posebnim zakonom može biti utvrđeno da mreže iz tog stava mogu biti i u svojini pravnog lica koje je osnovala Republika Srbija za pružanje usluga ili njegovog zavisnog društva. 

Mreža, odnosno deo mreže koji služi isključivo za potrebe jednog ili više lica može biti u svojini tog, odnosno tih lica.

Mreža na kojoj na dan stupanja na snagu ovog zakona postoji pravo privatne svojine ostaje u privatnoj svojini.”

Članom 10. Zakona o javnoj svojini propisano je da se način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima u opštoj upotrebi i dobrima od opšteg interesa uređuju  posebnim zakonom.

Članom 21. Zakona o javnoj svojini propisano je da javno preduzeće, društvo kapitala čiji je osnivač Republike Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna društva, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, koriste nepokretnosti koje im nisu uložene u kapital, a na osnovu posebnog zakona, osnivačkog akta ili ugovora zaključenog sa osnivačem.

Društvo kapitala čiji je osnivač Republike Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje ne obavlja delatnost od opšteg interesa može po osnovu ugovora zaključenog sa osnivačem, uz naknadu ili bez naknade, koristiti nepokretnosti koje mu nisu uložene u kapital, a koje su neophodne za obavljanje delatnosti radi koje je osnovano.

U skladu sa navedenim odredbama člana 11. Zakona o javnoj svojini proizilazi da su mreže nepokretne stvari koje ne moraju biti isključivo u svojini Republike Srbije, donosno mogu biti I u svojini pravnog lica koje je RS osnovala za pružanje usluga. Takođe, prema odredbama ovog zakona, nepokretnosti u javnoj svojini se daju na korišćenej javnim preduzećima za obavljanje delatnosti radi koje je osnovano.

U tom smislu obveznik treba da dostavi podatke o osnovu korišćenja predmetnih stubova (nepokretnosti), osnovu njihovog evidentiranja u poslovnim knjigama I druge podatke kojim će dokazati da li su oni vlasnici ili korisnici stubova, u smislu Zakona o javnoj svojini.

• Da li je prilikom izgradnje stubova plaćena naknada za urređenje građevinskog zemljišta i da li to isključuje obavezu plaćanja lokalne komunalne takse za korišćenje javnih površina

Ukoliko su stubovi nepokretna stvar za čiju izgradnju je plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta, o tome bi obveznik trebalo da dostavi dokaze.

Napominjemo da je članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da se za korišćenje prava, predmeta i usluga za koje se plaća lokalna komunalna taksa, ne može uvoditi posebna naknada.

Ako je odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano, između ostalog, da taksena obaveza traje dok traje korišćenje prava, predmeta ili usluge, a tarifnim brojem odluke propisano da se taksa plaća srazmerno vremenu korišćenja, to znači da se lokalna komunalna taksa plaća za korišćenje javnih površina koje traje određeni period (može se reći da je potencijalno privremenog karaktera).

Takođe, treba proveriti da li je posebnom opštinskom odlukom bilo uređeno postavljanje objekata na javnim površinama, pod kojim uslovima i koji objekti.

Zakonom o planiranju i izgradnji i odlukom bilo je uređeno plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta (sada se plaća doprinos za uređenje građevinskog zemljišta), i u tom smislu treba proveriti sa  stručnim službama da li bi plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta podrazumevalo da se ne plaća i lokalna komunalna taksa za korišćenje prava, predmeta i usluga na javnoj površini, kao i pravni osnov za to.

Prema našem mišljenju, vrlo je verovatno da se ne može istovremeno plaćati i naknada za uređenje građevinskog zemljišta i lokalna komunalna taksa za korišćenje javnih površina, jer se naknada plaća za izgradnju objekata, a taksa za postavljanje objekata na određeni vremenski period. 

• Na osnovu kojih parametara I kriterijuma se utvrđuje taksa

Nakon utvrđivanja tačnog broja objekata (stubova) za koje obveznik treba da plaća lokalnu komunalnu taksu (ukoliko se utvrdi da treba), u zapisniku, (a potom i u obrazloženju rešenja), treba navesti tarifni broj Odluke kojom su prpopisani kriterijumi i parametri za plaćanje takse.

Ukoliko je obvezniku naplaćena predmetna komunalna taksa, i ako je rešenje poništeno i vraćeno na ponovni postupak, eventualni povraćaj sredstava zavisi od novoutvrđenog činjeničnog stanja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ako u Odluci o naknadama za koriscenje javnih povrsina stoji da se plaća za svaki ceo i započeti m², to  znači da se za započeti metar plaća za ceo taj metar, odnosno, ako je zauzeta javna površina 1,30m² obračun se vrši za 2m².

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu, članom 33. stav 5., propisano je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza an imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona.

Član 12. stav 3. Zakona o porezima na imovinu propisuje da se poresko oslobođenje iz stava 1. tač. 2-11, tač. 13 i 14 i stava 2. ovog člana ne primenjuju na nepokretnsoti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.

S obzirom da rušenje objekta nije promena u smislu člana 12. stav 3. (davanje u zakup), smatramo da poresko oslobođenje za zemljište pod objektom (koji je porušen u toku godine), ostaje do kraja godine i to se ne prijavljuje u poreskoj prijavi PPI-1 kojom se prijavljuje prestanak poreske obaveze za objekat od dana rušenja

Znači, na zemljištu (pod objektom), nije došlo do promena koje bi trebalo prijaviti kao izmenu poreske obaveze u toku godine.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U rešenju o upisu hipoteke navodi se tačan iznos duga i kamate koji se obezbeđuje upisom hipoteke. 

ZPPPA polazi od toga da će se dug po hipoteci naplatiti prodajom nepokretnosti, čime  će se, ako je vrednsot nepokretnsoti veća od iznosa duga, namiriti ukupna dugovanja tog obveznika, a tek  višak preko toga,odnosno razlika se vraća poreskom obvezniku.

S obzirom da nije precizno uređeno šta se sve može navesti u rešenju o upisu hipoteke, smatramo da može da se pokuša da se u rešenju navede da se na iznos duga koji se obezbeđuje hipotekom obračunava zakonom propisana kamata, u skladu sa članom 75. ZPPPA, pri čemu nemamo saznanja da li će takvo rešenje  Katastar prihvatiti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pre svega, krivična odgovornost obveznika je što je prodao nepokretnost na kojoj ste vi uspostavili hipoteku u postupku prinudne naplate, jer je obveznik imao zabranu raspolaganja predmetom prinudne naplate od dana popisa nepokretnosti (član 105. ZPPPA). Takođe se i rešenjem kojim se upisuje založno pravo zabranjuje poreskom obvezniku da raspolaže predmetima prinudne naplate, na kojima je hipoteka uspostavljena (član 88. ZPPPA). Smatramo da o  tome treba obavestiti Poresku policiju (treba dostaviti dopis sa kompletnom dokumentacijom, da oni preduzmu mere iz svoje nadležnosti).

Članom 86. ZPPPA propisano je da se radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Poreski poverilac je jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu. Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

Članom 80. ZPPPA propisano je da se postupak prinudne naplate obustavlja ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu oabvezu, uključujući nastale troškove i iznos uvećanja poreskog duga. U tom slučaju založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom, mere unovčavanja se ukidaju I imovina vraća poreskom obvezniku.

Članom 91. ZPPPA propisano je da poreski organ, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje hipoteke. U istom roku se obaveštava i poreski obveznik o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Prema tome,  hipoteka na nepokretnosti je upisana na određeni iznos, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati i kada taj iznos duga bude naplaćen, smatramo da postoji osnov za podnošenje zahteva za brisanje hipoteke. 

Smatramo da ZPPPA nije propisano da se poreska obaveza koja nije obuhvaćena hipotekom (jer je nastala nakon opomene, odnosno rešenja o prinudnoj naplati) može naplaćivati po osnovu hipoteke koja ne obuhvata i taj dug. Za taj deo duga  trebalo bi preduzeti mere naplate, odnosno izdati opomenu i rešenje o prinudnoj naplati.

Znači, po našem mišljenju ne postoji pravni osnov kao uslov da se za brisanje hipoteke zahteva plaćanje celokupnog duga na kartici, mada to se može pokušati usmeno, ukoliko obveznik na to pristane.

Napominjemo da je u ZPPPA propisano u članu 93. da  u slučaju kada se u postupku prinudne naplate proda nepokretnost po ceni većoj od iznosa poreske obaveze, tada se razlika vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana, pri čemu ako obvezniku u tih 30 dana dospe nova poreska obaveza koja nije plaćena, razlika se koristi za namirenje te obaveze. 

Dakle, samo je uslov za povraćaj sredstava, da su plaćene sve dospele obaveze do dana povraćaja, što pored iznosa iz rešenja o prinudnoj naplati podrazumeva i sve u međuvremenu dospele neizmirene obaveze, a što je u skladu sa članom 70. ZPPPA, da se povraćaj vrši ako nema dospelih obaveza po drugom osnovu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.