Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li radnik Opštinske uprave, koji ne ispunjava uslove za napredovanje u više zvanje za premeštaj na rukovodeće radno mesto, zbog ocenjivanja, pa iz tog razloga ne može da se javi ni na interni konkurs za popunjavanje tog rukovodećeg radnog mesta, ima pravo da učestvuje za to radno mesto na javnom konkursu ili se na taj način izigrava Zakon o zaposlenima u jedinicama autonomne pokrajne i lokalne samouprave?
Članom 19. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da su pri zapošljavanju svim kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno proveri kompetencija. Pri zapošljavanju vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odražava, među zaposlenima, u najvećoj mogućoj meri, strukturu stanovništva.
Dakle, na javnom konkursu pod jednakim uslovima mogu učestvovati i službenici koji su već zaposleni u organu JLS i koji ispunjavaju uslove iz javnog konkursa.
Zaposlena je podnela pismeni zahtev za raskid radnog odnosa -davanjem otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju. Zaključili smo da ne ispunjava uslov za starosnu i prevremenu penziju. Da li smo dužni da zaposlenoj usled otkaza zbog odlaska u porodičnu penziju isplatimo otpremninu i i koji su nam dokazi za to potrebni. Srdačan pozdrav!
Članom 119. Zakona o („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) između ostalog propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim Aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.
Pravo na otpremninu priodlasku u penziju ostvaruje zaposleni kojem prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.
O tome se izjasnilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Mišljenju br. 011-00-717/2017-02 od 27.10.2017.
Da li je opština kao osnivač JP dužna prihvatiti radni staž za jubilarnu nagradu ukoliko je preuzela radnika?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) između ostalog je propisano i da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodvac kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računajus e i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Zaposleni ima pravo na lubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom orgau, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Dakle, u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca (ovi uslovi treba da budu ispunjeni kumulativno), kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
1. Molim tumačenje člana 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, preciznije, pitanje se odnosi na stav 1. tačka 1. i deo rečenice "kojima se uspostavlja okvir za odobravanje projekata određenih propisima kojima se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu". Šta to u praksi znači, da li se to odnosi na npr. urbanističke planove koji obuhvataju projekte za koje se sprovodi postupak procene uticaja? Nekada se dešava u praksi da se u fazi odlučivanja o sprovođenju SPU još uvek ne zna konkretno koji projekti će biti obuhvaćeni i šta tada raditi, da li dati saglasnost ako organ nadležan za izradu plana odluči da se ne sprovodi SPU. 2. Pitanje se odnosi na član 10. stav 1. Zakona o SPU i davanje saglasnosti na odluku da se ne sprovodi SPU: U kojoj formi se izdaje saglasnost? Ako je u formi rešenja po ZUPu, ko je organ nadležan za odlučivanje po žalbi. Isto pitanje se odnosi i na davanje saglasnosti na izveštaj o SPU u skladu sa članom 30. Zakona o SPU.
Članom 53. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Član 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vemena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremni rad prilikom isplate plate.
Imajući u vidu navedeno u ovom konkretnom slučaju zaposleni ostvaruje pravo na prekovremeni rad i ostvaruje pravo na navedeni dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremni rad, tako što za svaki sat prekovremnog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Poštovani, molim vas za odgovor na sledeće pitanje. Zajedničkoj interresornoj komisiji podnet je zahtev za procenu potreba za dodatnom podrškom na inicijativu osnovne škole , uz saglasnost roditelja, radi davanja preporuke za nastavak školovanja po IOP-u 2. Zahtev je podnet pre svega zbog nemogućnosti da učenik bude ocenjen, jer je dete, kako se navodi, u proteklom periodu, u školi sasvim prestalo da komunicira, ne želi da odgovara ni na koji način, kako usmenim, tako i pisanim putem. Roditelji navode da kod kuće komunicira, ali van kuće, u školi i u svom okruženju, mimo porodice, prestaje bilo kakva komunikacija, unazad, gotovo dve godine. Iz medicinske dokumentacije se vidi da je dete sa natprosečnim koeficijentom inteligencije. Komisija je razmatrala ovaj zahtev, ali nije uspostavljen gotovo nikakav vid komunikacije sa detetom, roditelji navode da nemaju saznanja da je dete bilo izloženo bilo kakvom neprijatnom događaju u školi ili bilo gde na drugom mestu. Roditelji, a pre svega otac, su u dilemi, tj. ne bi želeli da se za dete izradi IOP-2,iako su dali saglasnost na pokretanje postupka. Komisija je uputila roditelje da predonošenja konačnog mišljenja, potraže savet stručnjaka, dečijeg psihoterapeuta, koji bi po "pretpostavci članova komisije" mogao da proceni, zbog čega je dete prestalo da komunicira, da da neki predlog, terapiju, ukoliko je to potrebno, jer je očigledno da nije u pitanju intelektualno funkcionisanje, nemogućnost savladavanja gradiva, već odsustvo bilo kakve komunikacije, koje sprečava da dete bude ocenjeno. U međuvremenu, roditelji su potražili pomoć stručnjaka, detetu je uvedena terapija, koja je po rečima roditelja počela da daje prve efekte, imaju savet da se u školi fokusiraju na pisano ispitivanje deteta i mišljenje stručnjaka da će za par meseci doći do poboljšanja, odnosno, da je to prolazno stanje. Obzirom na stav roditelja da ne žele da se za dete izradi IOP 2, na sve prethodno navedeno, da li je realno da se nastavi sa IOP-om 1,u smislu baziranja na pisanom ispitivanju deteta, jer je kraj školske godine blizu, a postoji i očekivanje da terapija da rezultate i kako postupiti ukoliko škola i dalje insistira na IOP-u 2, jer smatraju dane mogu odustati od zahteva, pošto je podnet predlog za IOP 2. Izvinjavam se na opširnosti i molim vas za odgovor.
Kako je glavni problem u domenu komunikacije, saglasni smo sa vama da eventualni prelazak na IOP2 za ovog učenika nije rešenje, jer škola i dalje ne bi mogla da oceni učenika u odnosu na izmenjene ishode. Podsećamo da se IOP2 može doneti tek nakon perioda primene plana mera individualizacije, a zatim obavezne primene i vrednovanja IOP1, a nemamo podatak da li je škola u ovom smislu poštovala Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
Zadatak IRK je da dela u najboljem interesu deteta, tako da vidimo nekoliko mogućnosti koje IRK može da predloži u okviru svog mišljenja:
Postoji mogućnost da se problem sa ocenjivanjem prevaziće uz upotrebu nekog sredstva asistivne tehnologije. Pre navođenja preporučenih mera podrške iz Pravilnika, u okviru individualnog plana podrške, IRK može navesti preporuku za donošenjem plana mera individualizacije (odnosno IOP-a1 ukoliko su mere individualizacije već primenjivane) i to u oblasti komunikacije i u oblasti provere postignuća i ocenjivanja učenika.
Smatramo da nema osnova da se u ovakvoj situaciji prelazi na IOP2, jer nisu primenjene sve raspoložive mere podrške. Pored svega što IRK navede u okviru zvaničnog mišljenja, smatramo važnim da predsednik IRK ili član IRK iz obrazovnog sistema kontaktira školu i da ih uputi da se za konsultacije povodom načina prilagođavanja ocenjivanja za ovog učenika obrate Ministarstvu prosvete na mejl adresu inkluzija@mpn.gov.rs, što će pokrenuti dodatne resurse i obezbediti podršku školi u prevazilaženju ove situacije.