Да, у свим одлукама јединице локалне самоуправе (казнене одредбе може да садржи само одлука, и то она која садржи наређујуће или забрањујуће норме), дужне су да новчане казне у фиксном износу одређују у складу са одредбама члана 39. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19, 91/19 - др. закон и 112/2022 - одлука УС), без обзира што су законом и уредбом прописане казне у фиксном износу.

Наиме, ставом 1. овог члана одређене су казне у распону које се могу прописати законом или уредбом (значи само државни органи), а ставом 2. прописано је да изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара.

Међутим, одредба става 3. члана 39. Закона о прекршајима је изричита, тако да је одређено да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана, што значи да се може прописати казна у фиксном износу и то:

- у износу од 1.000 до 25.000 динара за физичко лице и одговорно лице,

- у износу од 5.000 до 75.000 за предузетника и

- у износу од 10.000 до 150.000 динара за правно лице.

Напомињемо, приликом одређивања висине казне мора се имати у виду тежина прекршаја, па ће се за лакше прекршаје нпр. одредити новчана казна у износу од 5.000 динара за физичко лице и одговорно лице у правном лицу, а за тежи прекршај новчана казна у износу од 25.000 динара за иста лица.

Članom 39. Zakonom o prekšajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019, 91/2019 - dr. zakon i 112/2022 - odluka US) propisano je da se zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:

1) od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;

2) od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;

3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

U stavu 2. propisuje se izuzetak: "Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 300.000 dinara."

Stavom 3 istog člana propisano je da se odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu, i to od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana.

Dakle, novčana kazna propisana odlukom skupštine opštine ili skupštine grada može biti određena samo u fiksnom iznosu, uz dodatno ograničenje u pogledu visine tako propisane kazne, od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana. Iz navedenog proizlazi da se Odlukom o radnom vremenu mogu propisati novčane kazne u fiksnom iznosu uz navedeno ograničenje u propisanoj visini kazne za nepoštovanje odredaba predmetne odluke

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se zaposlenima u smislu ovog zakona smatraju funkcioneri koji na osnovu zakona ili pokrajinskog propisa imaju utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje one osnivaju prema posebnom propisu.

Članom 6. stav 1. Zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.

Na plate, dodatke na platu, naknade i druga primanja zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave primenjuje se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS, br. 34/01, 62/06-dr. zakon, 116/08-dr. zakon, 92/11, 99/11-dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16-dr. zakon i 113/17-dr. zakoni). Odredbama člana 11. ovog zakona propisano je da izabrana, imenovana i postavljena lica i zaposleni imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 53. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS, br. 98/07 – prečišćen tekst, 84/14, 84/15, 74/21 i 119/23, u daljem tekstu: Uredba) utvrđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova, a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe. Pored navedenog, i odredba člana 46. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 38/19, 55/20, 51/22 i 44/23) upućuje na primenu Uredbe u pogledu isplate otpremnine zaposlenom koji odlazi u penziju.

Imajući u vidu da je članom 51. Uredbe utvrđeno da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju, mišljenja smo da se navedeno pravo odnosi i na funkcionere (predsednika opštine na stalnom radu), koji je ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom.

Napominjemo da je članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18-dr. zakon i 47/18) propisano da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.

Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.

Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).

Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.

На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу

Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.