Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se minuli rad iz osnovne skole računa u minuli rad u opštinskoj upravi?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da osnovna škola nije državni organ, organ autonomne pokrajine, niti organ jedinice lokalne samouprave već obrazovna ustanova, zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ne mogu ostvarivati pravo na minuli rad za godine provedene u osnovnoj školi.
Kojim aktom odgovoriti na molbu za predlog izmene zvanja -odgovorili bismo negativno, u kojim clanovima je sadrzano pojasnjenje ?
Članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Dakle, o molbi službenika za raspoređivanje na radno mesto u neposredno više zvanje odlučiće načelnik gradske uprave rešenjem. Na to ukazuje član 193. Zakona o radu u kome se kaže da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
O tome na koji način službenici u organima jedinice lokalne samouprave mogu napredovati govore članovi 133đ i 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
U martu tekuće godine ostalo je upražnjeno radno mesto odlaskom službenika u starosnu penziju.Obzirom da nije bilo odliva radne snage u prethodnoj 2024. godini (tako da nema dozvoljenog prostora od 70% u smislu člana 27k Zakona o budžetskom sistemu za prijem jednog lica u radni odnos), a da nije bilo ni priliva u tekućoj godini, da li je potrebna saglasnost od strane Komisije za prijem 1 lica u radni odnos na neodređeno vreme na upražnjeno radno mesto, imajući u vidu da postoje sredstva u masi za zapošljavanje 1 lica?
Članom 27k. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, novo zapošljavanje u javnom sektoru ne zavisi samo od raspoloživih sredstava za plate i upražnjenog radnog mesta, već i od mehanizma za kontrolu zapošljavanja sadržanog u stavu 1. navedenog člana Zakona o budžetskom sistemu. U ovom konkretnom slučaju priliv novozaposlenih nije moguć u tekućoj godini na osnovu odliva u tekućoj godini, već bi za novo zapošljavanje u tekućoj godini morala da postoji saglasnost komisije Vlade, s obzirom da u prethodnoj godini nije bilo odliva. Odliv iz tekuće godine će se uzeti u obzir prilikom određivanja mogućeg priliva bez posebnih dozvola i saglasnosti u narednoj kalendarskoj godini.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se u radno iskustvo može računati radno iskustvo koje je kandidat ostvario sa završenim specijalističkim strukovnim studijama u obimu od 240 ESPB bodova (180+60 ESPB bodova), s obzirom da je prethodno završio osnovne strukovne studije u obimu od od 180 ESPB bodova, a konkuriše za rad na radnom mestu zvanju saradnika?
Članom 64. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju saradnika obavljaju manje složeni stručni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Članom 68a istog Zakona propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se iz dokaza o radnom iskustvu kandidata zaključuje da je lice radilo isključivo na poslovima za koje se zahteva stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu onda se to radno iskustvo ne može prihvatiti za rad na radnom mestu u zvanju saradnik.
Imam dva pitanja. Prvo je, ukoliko u trenutku glasanja za izvestaj javne ustanove ima 14 odbornika od ukupno 27, svih 14 glasa za usvajanje a jedan od tih 14 odbornika je supruga direktora koji podnosi fin.izvestaj i izvestaj o radu, da li je to sukob interesa jer ona svojim glasom direktno odlučuje da li će se usvojiti ili ne? Drugo je, ako se usvoji izvestaj nekog preduzeća a smatram da ima dosta nepravilnosti u radu same ustanove kome se podnose dokazi da se obori odluka o usvajanju izvestaja?
Članom 40. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) propisano je da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Shodno članu 2. ovog zakona, “javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, dok je „organ javne vlasti“ organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Članom 42. istog zakona propisano je da je javni funkcioner dužan da tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Ove odredbe ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, odbornica supruga direktora ustanove čiji izveštaj o radu usvaja skupština opštine tj. ona učestvuje u potpupku odlučivanja, a shodno gore navedenim odredbama o postojanju sukoba interesa kod javnih funkcionera, Stručna služba SKGO smatra da u konkretnom slučaju postoji sukob ineteresa i da konkretna odbornica treba da se izuzme iz postupka odlučivanja tj. glasanja. Svakako, predlažemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečevanje korupcije.
U pogledu odgovora na drugo pitanje, ukazujemo na odredbe člana 78. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.
Članom 82. ovog zakona propisano je da nadležno ministarstvo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, organ koji je određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu (član 96.).
Članom 11. Zakona o javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) propisano je da se nad obavljanjem delatnosti, odnosno poslova u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja vrši upravni i stručni nadzor, u skladu sa zakonom, dok je članom 24. istog zakona utvrđeno nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave. Kad organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača. Ukoliko ustanova ne ispuni propisane uslove u određenom roku, nadležni organ može ds da donese rešenje o zabrani ustanove. Organ koji je doneo rešenje o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove (član 25.).