Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZaposlena sam za stalno u jedinici lokalne samouprave, trenutno na porodiljskom odsustvu. Da li imam pravo na neplaćeno odsustvo po okončanju porodiljskog odsustva na osnovu člana 100. Zakona o radu do navršenja treće godine života deteta?
Članom 100. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
U skladu sa članom 11. stav 1 tačka 8 Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) osiguranici su između ostalih zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da službenik u organima jedinica lokalne samouprave ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života u skladu sa Zakonom o radu.
Da li na internom konkursu za popunjavanje radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik, može da ucestvuje zaposleni koji je rasporedjen u zvanje mladji savetnik, ima dve ocene "ističe se", i ima 3 godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom kod sadašnjeg poslodavca i kod drugog poslodavca (2 godine kod sadasnjeg poslodavca i godinu dana kod drugog poslodavca).
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, za napredovanje su relevantne i odredbe člana 133e istog zakona koje govore o uslovu u pogledu ocena, pa se kaže da može napredovati službenik kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno , službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice može da učestvuje u internom konkursu zato što ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS propisano je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u kojem je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Pitanje: Da li to plaćanje treba da se vrši svakog meseca automatski ili treba za svaki mesec da se donosi posebno rešenje? Da li predstavnik sindikata treba da dokumentuje odsustvo (sate) zbog funkcije i kome?
Članom 211. Stav 1 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih kod poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno manje od 50% zaposlenih kod poslodavca imaju pravo na srazmerno manje plaćenih časova mesečno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da će o plaćenim časovima ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata odlučivati poslodavac rešenjem svakog meseca.
Interesuje me da li član Gradskog veća ispunjava uslove iz Zakona o javnim preduzećima član 25. tačka 4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća; da bude postavljen na mesto direktora JKP? Shodno tome da u Statutu grada u članu 59. nadležnost Gradskog veća piše sledeće: 6) odlučuje o pokretanju postupka javne nabavke za nabavku usluga, dobara i radova kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. 8) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti Grada. 13) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je osnivač Grad. 14) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća Skupštini, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća. 15) predlaže akta koje donosi Skupština radi zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću i društvu kapitala čiji je osnivač Grad.
godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i da može biti imenovano lice koje ispunjava i uslov da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.
Takođe je nesporno, da su odredbe člana 59 Statuta grada usklađene sa članom 46. Zakona o lokalnoj samoupravi preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) kojim je propisana nadležnost opštinskog/gradskog veća.
Član Gradskog veća može ispuniti uslov ako poseduje najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.
Međutim, samo članstvo u Gradskom veću nije automatski dokaz da je to iskustvo povezano sa poslovima javnog preduzeća. Potrebno je da se dokaže da je obavljao poslove koji su po prirodi povezani sa delatnošću javnog preduzeća (npr. upravljanje komunalnim sistemima, nadzor nad realizacijom programa poslovanja JP, donošenje odluka koje se direktno odnose na rad JP).
Dakle, član Gradskog veća može konkurisati za direktora JKP ali je potrebno da dokaže da je kroz funkciju obavljao poslove povezane sa poslovima JP (nadzor, koordinacija, donošenje odluka u vezi sa JP). Samo formalno članstvo nije dovoljno, potrebni su dokazi (opis funkcije, odluke, izveštaji).
Dakle, pomenute nadležnosti mogu se smatrati povezanim poslovima, ali konačnu ocenu daje Komisija za izbor direktora na osnovu dokumentacije i dokaza o obavljanju tih poslova.
U cilju pravilnog sprovođenja javnog konkursa za imenovanje direktora javnog preduzeća predlažemo Vam da se obratite Ministarstvu privrede za davanje mišljenja o primeni člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o javnim preduzećima, koje je i obrađivač ovog zakona.
Da li ministar može biti odbornik u lokalnoj Skupštini? 2. Kako treba reagovati ukoliko Skupština opštine ne izabere drugog odbornika sledećeg na listi na mestu ministra koji je istovremeno bio na listi izabranih odbornika? 3. Da li direktor osnovne /srednje škole može biti istovremeno odbornik u Skupštini opštine? 4. Da li direktor Sporskog saveza, koji se direktno finansira iz opštinskog budžeta može biti odbornik u lokalnoj Skupštini?
Odgovor na prvo pitanje: Ministar ne može biti odbronik u skupštini opštine/grada. Članom 126. Ustava Republike Srbije propisano je da član Vlade, odnosno ministar, ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.
Prema članu 11. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – odluka US, 72/12, 7/14 – Odluka US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), član Vlade (odnosno ministar) ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa (stav 1), te je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija (stav 2).
Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje istovremeno vršenje funkcija koje mogu dovesti do sukoba interesa. Naime, članom 56. stav 1. navedenog zakona propisano je da javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Takođe, prema članu 40. stav 1. propisano je da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. U suprotnom postojao bi sukob interesa, naime ministar bi kao odbornik predlagao odluke, usvajao budžet, vršio kontrolu lokalne vlasti, dok istovremeno vrši funkciju u izvršnoj vlasti – te bi u toj situaciji postojao vertikialni i horizontalni sukob ineteresa.
Odgovor na drugo pitanje: Ukoliko postoji situacija u kojoj ministar u Vladi istovremeno obavlja i funkciju odbornika u skupštini opštine, Zakonom o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 – autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) predviđena je mogućnost podnošenja prijave Agenciji za sprečavanje korupcije o povredi Zakona o sprečavanju korupcije, u skladu sa čl. 77. i 78. ovog zakona, u slučaju sumnje u postojanje kumulacije javnih funkcija koja je uređena članom 56. istog zakona.
Da bi mandat bio dodeljen sledećem odborniku u skupštini opštine u skladu sa postupkom uređenim Zakonom o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), prvo mora skupština opštine da donese odluku o prestanku mandata odborniku kojem mandat treba da prestane u nekom od slučajeva propisanih članom 67. Zakona o lokalnim izborima.
Navedenim članom je propisano da pre isteka vremena na koje je izabran odborniku prestaje mandat:
1) kada skupština na konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva;
2) ako umre;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;
4) ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije;
5) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
6) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
7) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine;
8) ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika;
9) ako podnese ostavku.
Odgovor na treće i četvrto pitanje: Što se tiče Vaših pitanja o mogućnosti da odbornik u skupštini opštine bude direktor osnovne/srednje škole ili direktor Sportskog saveza, ukazujemo na to da je članom 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano sledeće:
- da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1);
- da, ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2);
- da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3) i
- da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4).
Na ostale funkcionere, koji ne spadaju u kategoriju zaposlenih u opštinskoj upravi i lica imenovanih, odnosno postavljenih od strane skupštine opštine, primenjuju se odredbe Zakona o sprečavanju korupcije.
Tako je članom 56. stav 4. Zakona o sprečavanju korupcije propisano da je javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije.
To, dakle, znači da se u svakom konkretnom slučaju, kada se želi preuzeti druga javna funkcija, javni funkcioner mora obratiti Agenciji za sprečavanje korupcije koja će u svakom konkretnom slučaju odlučiti da li će javnom funkcioneru odobriti preuzimanje još jedne javne funkcije.
Ovo se odnosi na javne funkcionere koji su članom 2. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije definisani kao „svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti“.
Članom 2. tačka 2) istog zakona je definisano da je organ javne vlasti „organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština“.
Direktori osnovnih i srednjih škola kao i direktori sportskih saveza mogu se smatrati javnim funkcionerima jedino u slučaju osnovnih i srednjih škola, odnosno sportskih saveza čiji osnivač je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da se za mišljenje povodom ovog pitanja obratite Agenciji za sprečavanje korupcije.