Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li mere o kojima se informišu roditelji ulaze u IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.
Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.
U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.
Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.
Bez koje dokumentacije zahtev za IRK se ne može podneti?
Za pokretanje postupka pred IRK dovoljan je samo popunjen i potpisan od strane roditelja/zakonskog zastupnika/odraslog Obrazac 1. (neophodan element), a koordinator Кomisije je u obavezi da ukoliko uz obrazac nije dostavljena uopšte, ili nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za pokretanje, postupanje i vođenje postupka procene, prikupi istu. Obaveze koordinatora komisije propisana su članom 6. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Kome su dostupna Mišljenja 3, gde se čuvaju u sistemu obrazovanja i ko je zadužen u obrazovanju za „dostupnost“ podataka o detetu?
Nakon donošenja Mišljenja 3 IRK i u okviru njega individualnog plana podrške iz svih sistema, Mišljenja 3 treba dostaviti roditelju/zakonskom zastupniku/odraslom, ustanovi koja je pokrenula postupak, kao i svim ustanovama, institucijama, organima, pružaocima usluga koji po IPP treba da pruže dodatnu podršku detetu, učeniku i odraslom.
Zakonom i podzakonskim aktima nije definisana procedura, rokovi i prostor u kom se čuvaju Mišljenja 3, ne samo u obrazovanju, već i u drugim sistemima. U (neujednačenoj) praksi se Mišljenja 3. najčešće nalaze kod pedagoga /psihologa/defektologa u okviru obrazovne ustanove, ili kod ovlašćenog člana tima za IOP/člana tima za inkluzivno obrazovanje.
Član 126. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), između ostalog, definiše obaveze direktora da obrazuje stručna tela i timove; usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonima; obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonima, te u skladu sa tim je i u obavezi da ovlasti zaposleno lice za prijem, čuvanje i rukovanje podacima. Bez obzira ko je u okviru pojedinačne obrazovne ustanove zadužen za prikupljanje, čuvanje i rukovanje podacima, mora da postupa sa istim u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Šta podrazumeva promena sastava IRK?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) članom 5. stav 2. definiše sastav IRK tako da važeći Pravilnik zahteva 4 stalna i jednog povremenog člana IRK, dok se stavom 3. istog člana definišu sistemi iz kojih stalni članovi dolaze i zvanje članova IRK. Novim Pravilnikom je u stalni sastav uveden defektolog odgovarajućeg profila kao četvrti član.
Da li verifikacijom odborničkog mandata u SO prestaje članstvo u Privremenom organu opštine, odnosno da li lice kome je verifikovan odbornički mandat može da nastavi da radi u Privremenom organu do izbora izvršnih organa opštine?
Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.
Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.
Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.
U konkretnoj situaciji može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija, i shodno tome preporučujemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečavanje korupcije.