Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li sekretar Skupštine opštine, kome je prestao mandat, a nije iskoristio godišnji odmor za 2023. godinu, a ima mirovanje radnog odnosa u Opštinskoj upravi, ima prava da podnese zahtev za naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora ili će moći da koristi te dane kao zaposleni u Opštinskoj upravi?
U skladu sa članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u autonomnoj pokrajini je autonomna pokrajina. Poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave. Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština autonomne pokrajine, odnosno radno telo skupštine utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine ili izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno stručna služba izvršnog organa utvrđena pokrajinskim propisom. Za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Za službenike na položaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za postavljenje službenika na položaju. Izuzetno, za službenike na položaju koji ne rukovode organom, službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Za službenike i nameštenike u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine iz člana 1. ovog zakona. Za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da je poslodavac dužan da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
U ovom konkretnom slučaju, s obzirom da se radi o istom poslodavcu – jedinici lokalne samouprave, rukovoidoci dva organa (skupštine i uprave) mogu se dogovoriti o nastavku korišćenja godišnjeg odmora u organu JLS u kome je funkcioneru mirovao radni odnos, ali nema osnova za isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, jer je lice u oba slučaja u radnom odnosu kod istog poslodavca.
Da li se staž u školi i nacionalnoj službi za zapošljavanje računa u ukupan staž za isplatu kod jubilarne nagrade od strane JLS?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.”.
Kako je škola ustanova, a Nacionalna služba za zapošljavanje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, te nisu državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to se radno iskustvo kod tih poslodavaca neće računati u staž za jubilarnu nagradu.
Da li službenik zaposlen na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, sa visokim obrazovanjem obima 180 ESPB, može zahtevati veći koeficijent tj. zvanje s obzirom da je doneo uverenje završene prve godine master studija i još 60 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđen način kako službenik napreduje i kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 133a istog zakona predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Dakle, iz navedenih odredbi zaključujemo da se lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne ocenjuje, pa samim tim ne može ni da napreduje, a do promene koeficijenata može doći raspoređivanjem ili premeštajem službenika na radno mesto čiji se poslovi rade u višem ili u nižem zvajnu ili u istom zvanju ali na rukovodećem radnom mestu.
Da li sekretar Skupštine može biti imenovan za predsednika izborne komisije, odnosno da li postoje ograničenja obzirom na član 22. Zakona o lokalnim izborima?
Član 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisuje da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.
Na ovaj način je direktno rešeno višegodišnje i često postavljano pitanje da li sekretari lokalnih skupština i načelnici uprava i njihovi zamenici mogu da budu i sekretari i zamenici sekretara lokalnih izbornih komisija. Osim toga, ovakvo zakonsko rešenje podrazumeva da navedeni lokalni funkcioneri više ne moraju da traže saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije za imenovanje za sekretare/zamenike sekretara izbornih komisija.
Međutim, navedeni zakon ne definiše ko može da bude imenovan za predsednika izborne komisije, propisujući samo da, uz ispunjenje opštih uslova propisanih članom 15. Zakona o lokalnim izborima, predsednik i zamenik predsednika izborne komisije moraju da budu lica sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (član 19. Zakona).
Iz navedenog proističe da se na imenovanje lokalnih funkcionera u lokalnu izbornu komisiju primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju korupcije koje podrazumevaju dobijanje saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije za obavljanje druge javne funkcije, u konkretnom slučaju funkcije predsednika lokalne izborne komisije u istoj jedinici lokalne samouprave.
Iz dosadašnje prakse ove agencije, kao i mišljenja koje je dostupno na njenoj veb-prezentaciji
https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, proističe da sekretar skupštine opštine/grada ne može da bude imenovan u organ za sprovođenje izbora te opštine/grada.
Da li se plata članovima Privremenog organa obračunava na osnovu koeficijenta za imenovana ili izabrana lica?
Članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se Skupština jedinice lokalne samouprave može raspustiti ako: 1) skupština ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Dalje je članom 86. istog zakona predviđeno da odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine. Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi proizilazi da predsednik i članovi privremenog organa imaju status imenovanih lica, te će se u skladu sa tim i primeniti koeficijenti za obračun i isplatu plate za imenovana lica.