Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Ukoliko sekretar skupštine konkuriše na Javni konkurs za prijem radnika u Opštinskoj upravi, to je neophodno da podnese ostavku na mesto sekretara. Međutim dolazi do situacije da je potrebno ponovno postavljenje istog lica na mesto sekretara skupštine. Koji je najbolji način da se navedena procedura sprovede?
U skladu sa članom 40. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta u organima jedinice lokalne samouprave uređen je članovima od 101. do 111. Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), kao i odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022).
Ako je u javnom konkursu učestvovao kandidat koji je postavljen za sekretara skupštine u toj jedinici lokalne samouprave i ukoliko je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor te ga nakon sprovedenog javnog konkursa rukovodilac organa izabere sa liste za izbor, to lice će morati da podnese ostavku na funkciju sekretara skupštine pre stupanja na rad. Ovde bi trebalo posebno navesti odredbe o stupanju na rad (član 107. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) u kojima se kaže da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a rukovodilac može da izabere drugog kandidata sa liste za izbor. Dakle, stupanje zaposlenog na rad je trenutak kada se stiču prava i preuzimaju obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Naposletku, ukoliko to isto lice bude predloženo od strane predsednika skupštine za sekretara skupštine, skupština ga može postaviti na jednoj od narednih sednica.
Da li inspektor JLS može da naloži izmeštanje prihvatilišta za pse koje je u privatnom vlasništvu i izgrađeno je u neposrednoj blizini osnovne škole, kada na nivou lokalne samouprave nije doneta odluka o uslovima za izgradnju prihvatilišta? Po kom zakonskom osnovu se može naložiti premeštanje prihvatilišta za pse?
Komunalni inspektor JLS nije ovlašćen da vrši nadzor nad ispunjenosti uslova za rad prihvatilišta za napuštene životinje pa samim tim nije ni ovlašćen da nalaže izmeštanje prihvatilišta.
Prihvatilište za životinje uređeno je Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/09) i Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - dr. zakon).
Prihvatilište za napuštene životinje mora ispunjavati uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i mora biti upisano u Registar objekata koji vodi ministarstvo nadležno za veterinarstvo, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.
Inspekcijski nadzor nad primenom navedenih zakona vrši veterinarska inspekcija sa propisanim pravima i dužnostima, odnosno ovlašćenjima za preduzimanje mera u slučaju nepoštovanja zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu zakona.
Kako postupiti u situaciji kada je poreski obveznik izjavio žalbu na rešenje o porezu na imovinu za 2023. godinu u momentu kada mu isto još uvek nije ni uručeno? U žalbi se navodi da još nije primljeno rešenje, tako da žalba ne sadrži ni broj rešenja na koje se žali? Da li žalbu odbaciti kao nepotpunu?
U skladu sa članom 159. Zakona o opštem upravnom postupku propisana je sadržina žalbe:
(1) U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja i potpis žalioca. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.
(2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku.
(3) I kad podnesak nije označen kao žalba, smatra se kao žalba ako iz njegove sadržine proizlazi jasna namera stranke da pobija rešenje.
Zakon o opštem upravnom postupku članom 58. uređuje pojam podneska:
(1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovori, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja stranke organu.
(2) Podnesak mora da bude razumljiv i da sadrži sve što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naročito: lično ili poslovno ime, prebivalište, odnosno boravište, sedište i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka, svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska.
U skladu sa članom 59. ovog zakona:
(1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.
(2) Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.
(3) Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.
Shodno navedenim zakonskim odredbama, podnesak koji je primljen (koji obveznik smatra žalbom) mora da se uredi da bi se postupalo po njemu. U tom slučaju, dopisom je potrebno da organ obavesti podnosioca na koji način je potrebno da uredi podnesak da bi se po njemu postupalo, imajući u vidu i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje propisuju sadržinu žalbe.
Da li se sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje i samozapošljavanje računaju kao poslovni prihod kod za obračuna eko naknade za preduzetnika i pravnog lice?
U skladu članom 2. stav 13. Zakona o računovodstvu, Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu.
U Bilansu uspeha na poziciji A. „Poslovni prihodi“ iskazani su prihodi sa računovodstvenih pozicija iz poslovnih knjiga pravnih lica i preduzetnika i to : 60- prihodi od prodaje robe; 61- prihodi od prodaje proizvoda i usluga, 62- prihodi od aktiviranja učinaka i robe; 630-povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 631- smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 64 i 65 ostali poslovni prihodi; 68, osim 683, 685 i 686 - prihodi od uskladjivanja vrednosti imovine (osim finansijske).
Prihodi od državnih davanja koje predstavljaju pomoć države, prema članu 53. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 895/2020) na računima grupe 64 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., iskazuju se prihodi po osnovu potraživanja od
državnih organa i organizacija od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.
U prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave - Obrazac 1, (Propisani obrazac na osnovu Pravilnika o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca) unosi se podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade.
Podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika je podatak iz Bilansa uspeha sa pozicije A. „Poslovni prihodi“.
Shodno navedenom, sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje, kao prihod od državnog davanja, smatramo da su deo ostvarenog poslovnog prihoda pravnog lica i preduzetnika.
Da li JLSmože naplatiti naknadu za korišćenje javne površine za oglašavanje kada se objekat za oglašavanje nalazi na parceli koja je u privatnoj svojini koja je vidljiva sa javne površine? Da li se u konkretnom slučaju može primeniti član 236 stav 1. tačka 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara? Da li neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, koji se vrši ovakvim načinom oglašavanja sa privatne parcele može biti osnov za naplatu naknade?
Prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 2 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javne površine su naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Prema odredbi člana 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. Zakona.
Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.
Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa članom 239. st. 1. i 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.
Prema odredbi člana 2. tačka 1. Zakona o oglašavanju, oglašavanje jeste predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza. Odredbe Zakona o oglašavanju primenjuju se na oglašavanje bez obzira na način i sredstvo kojim se vrši - član 3. stav 1. Zakona o oglašavanju.
Shodno odredbi člana 39. st. 1. i 3. Zakona o oglašavanju, oglašavanje na otvorenim površinama jeste vid oglašavanja putem sredstva podesnog za trajno upućivanje oglasne poruke javnosti, postavljenog na površinama koje su izvan zatvorenog prostora, koje su dostupne javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca.
Sredstva za oglašavanje na otvorenim površinama, po pravilu su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleće oznake i sl. Prema odredbi člana 41. st. 1, 2. i 3. Zakona o oglašavanju, na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravljaju ili su ovlašćeni da određuju način upravljanja u skladu sa posebnim propisima (u daljem tekstu: javne površine), oglasni pano se može postaviti samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.
Nadležni organ iz stava 1. ovog člana donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisuje konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama.
Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa iz stava 2. ovog člana, uključujući način određivanja naknade za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Znači, predmet utvrđivanja naknade za korišćenje javne površine su i korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, kada je za takvo korišćenje potrebna dozvola nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i kada je jedinica lokalna samouprave to uredila svojim aktima u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih površina i Zakonom o oglašavanju.
S tim u vezi, ukoliko je sredstvo oglašavanja postavljeno na ostalim površinama, npr. na spoljašnju stranu objekta (npr. na fasadu ili krov objekta) ili je sredstvo za oglašavanje (npr. bilobord) postavljeno na privatni posed tako da vrši uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, u slučaju kada nadležni organ jedinice lokalne samouprave daje odobrenje za postavljanje sredstava oglašavanja, korisniku ostale površine se rešenjem nadležnog organa utvrđuje naknada za korišćenje javne površine.
Na koji način tj. za koji period se može zadužiti takseni obveznik koji je još uvek u stečaju i da li je uopšte moguće zadužiti ga po osnovu lokalne komunalne takse za isticanje firme?
Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona o stečaju.
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).
Odredbom člana 89. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da se upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka poreski organ ima status stečajnog poverioca i podnosi prijavu potraživanja. Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreskog organa je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, pa se za takva potraživanja može sprovosti postupak prinudne naplate.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.
Shodno navedenom, poreski obveznik je u stečaju, i za dospele obaveze pre otvaranja stečajnog postupka trebalo je da poreski organ podnese prijavu potraživanje. Nakon otvaranja stečajnog postupka nije moguće utvrđivati obaveze po osnovu komunalne takse, obzirom da obveznik više ne obavlja delatnost. Obaveze koje se utvrdjuju obvezniku nakon otvaranja stečajnog postupka mogu biti obaveze koje se odnose na porez na imovinu i te obaveze predstavljaju trošak stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se mogu i prinudno naplaćivati, saglasno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju.
Takođe, napominjemo da su obaveze prvostepenog organa da u svemu postupi prema smernicama datim u rešenju drugostepenog organa.
Da li šef Odeljenja u opštinskoj upravi može ostati u radnom odnosu posle 65 godine?
Članom 158. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Službeniku na položaju, po sprovedenoj inicijativi za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.
Dalje, govoreći o prestanku radnog odnosa po sili zakona, u članu 163. istog zakona se kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja službeniku prestaje radni odnos po sili zakona i nema mogućnosti da on nastavi radni odnos kao službenik u organima jedinice lokalne samouprave.
S obzirom da je u pritanju funkcija (članica opštinskog veća), nadležno skupštinsko radno telo utvrdilo je porodilji pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine. Kakav će biti status nakon izbora, odnosno kada prestane mandat, i na koji način može nastaviti sa korišćenjem porodiljskog?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 187. stav 1-2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U ovom konkretnom slučaju treba odvojiti dva pojma: vršenje funkcije i radni odnos. S tim u vezi, članici opštinskog veća će prestati funkcija nakon isteka vremena na koje je izabrana, dok će i dalje biti u radnom odnosu u opštini do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odnosno do isteka odsustva radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.
Da li naručilac može da izvrši promenu cene, ako je u modelu ugovora stavio da je cena fiksna i ugovor kao takav je potpisan? Da li može da se primeni član 158. Zakona o javnim nabavkama - nepredviđene okolnosti i da na osnovu toga izvrši promenu cene?
Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr.
Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
- potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;
- izmenom se ne menja priroda ugovora.
Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.
Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.
Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).
Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.
Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.
Da li je izborni postupak na internom konkursu javan, tj. da li mogu prisustvovati samo članovi Komisije i kandidati koji su ušli u izborni postupak, ili i ostala zainteresovana lica?
Iz odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022) proizilazi da fazama postupka internog i javnog konkursa učestvuju isključivo članovi konkursne komisije i kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak.
Napominjemo da u skladu sa članom 109. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa članom 86. istog zakona na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.
Ko je nadležan za izdavanje lokacijskih uslova (i nakon toga rešenja po članu 145. Zakona) za izgradnju podzemnog elektro kabl voda 35kV koji se prostire na teritoriji 2 ili više opstina?
Ukoliko je uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova dostavljeno idejno rešenje za izgradnju podzemnog voda koji se kao celina prostire na teritoriji više različitih JLS, u tom slučaju je zaključak opštine Požega o odbacivanju zbog nenadležnosti u smislu člana 133. stav 2. tačka 23) Zakona o planiranju i izgradnji ispravno donet.
U takvom slučaju nadležni organ za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekata je Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.
Da li Načelnik uprave može da odbije prijem ukoliko lice položi kompetencije i Kadrovska komisija proceni da zadovoljava sve uslove?
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Što se internog konkursa tiče, on se sprovodi kao jedan od koraka u postupku popunjavanja upražnjenog radnog mesta. Na internom konkursu mogu učestovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave i to službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Svi učesnici internog konkursa u njemu ravnopravno učestvuju, a rukovodilac organa će izabrati kandidata sa liste kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Međutim, interni konkurs neće uspeti: 1) ako nije bilo prijava na internom konkursu; 2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedopuštene; 3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku; 4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz tačaka 3) i 4). Hipotetički, ako je u internom konkursu učestvovao jedan kandidat koji ispunjava uslove internog konkursa i ispunio je merila za izbor, trebalo bi da bude premešten na oglašeno radno mesto koje se popunjavalo putem internog konkursa.
U svakom slučaju, o raspoređivanju, premeštaju, kao i napredovanju odlučuje rukovodilac organa (u ovom slučaju načelnik uprave) samostalno, u skladu sa potrebama i mogućnostima tog organa.