Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Уколико секретар скупштине конкурише на Јавни конкурс за пријем радника у Општинској управи, то је неопходно да поднесе оставку на место секретара. Међутим долази до ситуације да је потребно поновно постављење истог лица на место секретара скупштине. Који је најбољи начин да се наведена процедура спроведе?
У складу са чланом 40. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) скупштина општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.
Јавни конкурс за попуњавање радног места у органима јединице локалне самоуправе уређен је члановима од 101. до 111. Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон), као и одредбама Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 95/2016 и 12/2022).
Ако је у јавном конкурсу учествовао кандидат који је постављен за секретара скупштине у тој јединици локалне самоуправе и уколико је са најбољим резултатом испунио мерила за избор те га након спроведеног јавног конкурса руководилац органа изабере са листе за избор, то лице ће морати да поднесе оставку на функцију секретара скупштине пре ступања на рад. Овде би требало посебно навести одредбе о ступању на рад (члан 107. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе) у којима се каже да је изабрани кандидат дужан да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос није донето, а руководилац може да изабере другог кандидата са листе за избор. Дакле, ступање запосленог на рад је тренутак када се стичу права и преузимају обавезе и одговорности из радног односа.
Напослетку, уколико то исто лице буде предложено од стране председника скупштине за секретара скупштине, скупштина га може поставити на једној од наредних седница.
Да ли инспектор ЈЛС може да наложи измештање прихватилишта за псе које је у приватном власништву и изграђено је у непосредној близини основне школе, када на нивоу локалне самоуправе није донета одлука о условима за изградњу прихватилишта? По ком законском основу се може наложити премештање прихватилишта за псе?
Комунални инспектор ЈЛС није овлашћен да врши надзор над испуњености услова за рад прихватилишта за напуштене животиње па самим тим није ни овлашћен да налаже измештање прихватилишта.
Прихватилиште за животиње уређено је Законом о добробити животиња („Службени гласник РС“, бр. 41/09) и Законом о ветеринарству („Службени гласник РС”, бр. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - др. закон).
Прихватилиште за напуштене животиње мора испуњавати услове за заштиту добробити животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме, у складу са Законом о добробити животиња и мора бити уписано у Регистар објеката који води министарство надлежно за ветеринарство, у складу са Законом о ветеринарству.
Инспекцијски надзор над применом наведених закона врши ветеринарска инспекција са прописаним правима и дужностима, односно овлашћењима за предузимање мера у случају непоштовања закона и подзаконских аката донетих на основу закона.
Како поступити у ситуацији када је порески обвезник изјавио жалбу на решење о порезу на имовину за 2023. годину у моменту када му исто још увек није ни уручено? У жалби се наводи да још није примљено решење, тако да жалба не садржи ни број решења на које се жали? Да ли жалбу одбацити као непотпуну?
У складу са чланом 159. Закона о општем управном поступку прописана је садржина жалбе:
(1) У жалби се мора навести решење које се побија и означити назив органа који га је донео, као и број и датум решења и потпис жалиоца. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.
(2) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку.
(3) И кад поднесак није означен као жалба, сматра се као жалба ако из његове садржине произлази јасна намера странке да побија решење.
Закон о општем управном поступку чланом 58. уређује појам поднеска:
(1) Поднесци су захтеви, предлози, обрасци, пријаве, молбе, жалбе, представке, приговори, обавештења, саопштења и друге врсте писаног обраћања странке органу.
(2) Поднесак мора да буде разумљив и да садржи све што је потребно да би по њему могло да се поступа, а нарочито: лично или пословно име, пребивалиште, односно боравиште, седиште и назив органа коме се подноси, управну ствар која је предмет поступка, сврху поднеска, адресу на коју орган странци треба да доставља акте и потпис подносиоца поднеска.
У складу са чланом 59. овог закона:
(1) Поднесак је неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року.
(2) Ако поднесак не буде уређен у року, орган решењем одбацује поднесак.
(3) Ако поднесак буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан, ако законом није друкчије предвиђено.
Сходно наведеним законским одредбама, поднесак који је примљен (који обвезник сматра жалбом) мора да се уреди да би се поступало по њему. У том случају, дописом је потребно да орган обавести подносиоца на који начин је потребно да уреди поднесак да би се по њему поступало, имајући у виду и одредбе Закона о општем управном поступку које прописују садржину жалбе.
Да ли се средства добијена од НСЗ за ново запошљавање и самозапошљавање рачунају као пословни приход код за обрачуна еко накнаде за предузетника и правног лице?
У складу чланом 2. став 13. Закона о рачуноводству, Биланс успеха је финансијски извештај у којем су приказани приходи, расходи и резултати пословања, настали у извештајном периоду.
У Билансу успеха на позицији А. „Пословни приходи“ исказани су приходи са рачуноводствених позиција из пословних књига правних лица и предузетника и то : 60- приходи од продаје робе; 61- приходи од продаје производа и услуга, 62- приходи од активирања учинака и робе; 630-повећање вредности залиха недовршених и готових производа; 631- смањење вредности залиха недовршених и готових производа; 64 и 65 остали пословни приходи; 68, осим 683, 685 и 686 - приходи од усклађивања вредности имовине (осим финансијске).
Приходи од државних давања које представљају помоћ државе, према члану 53. Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике ("Сл. гласник РС", бр. 895/2020) на рачунима групе 64 - Приходи од премија, субвенција, дотација, донација и сл., исказују се приходи по основу потраживања од
државних органа и организација од премија, субвенција, дотација, регреса, компензација и повраћаја пореских дажбина.
У пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине подноси органу јединице локалне самоуправе - Образац 1, (Прописани образац на основу Правилника о изгледу, садржини и начину достављања пријаве са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе органу јединице локалне самоуправе, односно пријаве коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно градској управи месечно за преузимања, односно испоруке робе у току месеца) уноси се податак о пословном приходу правног лица или предузетника остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде.
Податак о пословном приходу правног лица или предузетника је податак из Биланса успеха са позиције А. „Пословни приходи“.
Сходно наведеном, средства добијена од НСЗ за ново запошљавање, као приход од државног давања, сматрамо да су део оствареног пословног прихода правног лица и предузетника.
Да ли ЈЛСможе наплатити накнаду за коришћење јавне површине за оглашавање када се објекат за оглашавање налази на парцели која је у приватној својини која је видљива са јавне површине? Да ли се у конкретном случају може применити члан 236 став 1. тачка 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара? Да ли непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, који се врши оваквим начином оглашавања са приватне парцеле може бити основ за наплату накнаде?
Према одредби члана 236. став 1. тачка 2 Закона о накнадама за коришћење јавних добара, накнаде за коришћење јавне површине су накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Према одредби члана 239. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. Закона.
Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са чланом 239. ст. 1. и 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
Према одредби члана 2. тачка 1. Закона о оглашавању, оглашавање јесте представљање у било ком облику у вези са пословањем односно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Одредбе Закона о оглашавању примењују се на оглашавање без обзира на начин и средство којим се врши - члан 3. став 1. Закона о оглашавању.
Сходно одредби члана 39. ст. 1. и 3. Закона о оглашавању, оглашавање на отвореним површинама јесте вид оглашавања путем средства подесног за трајно упућивање огласне поруке јавности, постављеног на површинама које су изван затвореног простора, које су доступне јавности, односно неодређеном броју прималаца.
Средства за оглашавање на отвореним површинама, по правилу су огласни пано (билборд), плакат, дисплеј, светлеће ознаке и сл. Према одредби члана 41. ст. 1, 2. и 3. Закона о оглашавању, на отворене површине којима државни орган или орган јединице локалне самоуправе управљају или су овлашћени да одређују начин управљања у складу са посебним прописима (у даљем тексту: јавне површине), огласни пано се може поставити само уз претходно одобрење надлежног органа.
Надлежни орган из става 1. овог члана доноси план постављања огласних паноа на јавним површинама и на основу тог плана расписује конкурс за избор корисника места за постављање паноа на тим површинама.
Ближи услови и критеријуми за спровођење конкурса из става 2. овог члана, укључујући начин одређивања накнаде за постављање паноа, односно других огласних средстава на јавним површинама, утврђују се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Значи, предмет утврђивања накнаде за коришћење јавне површине су и коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, када је за такво коришћење потребна дозвола надлежног органа јединице локалне самоуправе и када је јединица локална самоуправе то уредила својим актима у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних површина и Законом о оглашавању.
С тим у вези, уколико је средство оглашавања постављено на осталим површинама, нпр. на спољашњу страну објекта (нпр. на фасаду или кров објекта) или је средство за оглашавање (нпр. билоборд) постављено на приватни посед тако да врши утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, у случају када надлежни орган јединице локалне самоуправе даје одобрење за постављање средстава оглашавања, кориснику остале површине се решењем надлежног органа утврђује накнада за коришћење јавне површине.
На који начин тј. за који период се може задужити таксени обвезник који је још увек у стечају и да ли је уопште могуће задужити га по основу локалне комуналне таксе за истицање фирме?
Одредбом члана 69. став 1. Закона о стечају прописано је да стечајни судија отвара стечајни поступак доношењем решења о отварању стечајног поступка којим се усваја предлог за покретање стечајног поступка. Правне последице отварања стечајног поступка настају даном објављивања огласа о отварању поступка на огласној табли суда у складу са чланом 73. став 1. Закона о стечају.
У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника (члан 88. Закона о стечају).
Одредбом члана 89. став 3. Закона о стечају прописано је да се управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом. За потраживања која су доспела за наплату пре отварања стечајног поступка порески орган има статус стечајног повериоца и подноси пријаву потраживања. За потраживања која су настала након отварања стечајног поступка, статус пореског органа је статус повериоца трошкова стечајног поступка, односно обавеза стечајне масе, па се за таква потраживања може спровости поступак принудне наплате.
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина). У члану 16. овог закона наведено је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност.
Сходно наведеном, порески обвезник је у стечају, и за доспеле обавезе пре отварања стечајног поступка требало је да порески орган поднесе пријаву потраживање. Након отварања стечајног поступка није могуће утврђивати обавезе по основу комуналне таксе, обзиром да обвезник више не обавља делатност. Обавезе које се утврђују обвезнику након отварања стечајног поступка могу бити обавезе које се односе на порез на имовину и те обавезе представљају трошак стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се могу и принудно наплаћивати, сагласно члану 93. став 1. Закона о стечају.
Такође, напомињемо да су обавезе првостепеног органа да у свему поступи према смерницама датим у решењу другостепеног органа.
Да ли шеф Одељења у општинској управи може остати у радном односу после 65 године?
Чланом 158. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да службенику престаје радни однос: 1) протеком времена на које је заснован; 2) споразумом; 3) отказом; 4) по сили закона; 5) на други начин одређен овим или посебним законом. Службенику на положају, по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције, радни однос престаје даном коначности решења којим се утврђује престанак рада на положају.
Даље, говорећи о престанку радног односа по сили закона, у члану 163. истог закона се каже да службенику престаје радни однос по сили закона: 1) даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 2) ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци – даном правноснажности пресуде; 3) ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен; 4) ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем; 5) ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена „не задовољава”; 6) ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана – трећег дана изостанка са рада. Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Дакле, даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања службенику престаје радни однос по сили закона и нема могућности да он настави радни однос као службеник у органима јединице локалне самоуправе.
С обзиром да је у притању функција (чланица општинског већа), надлежно скупштинско радно тело утврдило је породиљи право на породиљско одсуство у трајању од две године. Какав ће бити статус након избора, односно када престане мандат, и на који начин може наставити са коришћењем породиљског?
Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1) истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2) подношења оставке; 3) разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Чланом 187. став 1-2 Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.
У овом конкретном случају треба одвојити два појма: вршење функције и радни однос. С тим у вези, чланици општинског већа ће престати функција након истека времена на које је изабрана, док ће и даље бити у радном односу у општини до истека коришћења права на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, односно до истека одсуства ради посебне неге детета, у складу са чланом 187. Закона о раду.
Да ли наручилац може да изврши промену цене, ако је у моделу уговора ставио да је цена фиксна и уговор као такав је потписан? Да ли може да се примени члан 158. Закона о јавним набавкама - непредвиђене околности и да на основу тога изврши промену цене?
Чланом 158. Закона о јавним набавкама уређени су услови чије је испуњење потребно како би се уговор о јавној набавци изменио услед непредвиђених околности. У овој ситуацији се може десити да се ради о промени уговорене цене, продужењу рока испоруке и др.
Законом је прописано да уговор о јавној набавци може да се измени када су испуњени сви следећи услови:
- потреба за изменом настала је због околности које савестан наручилац није могао да предвиди;
- изменом се не мења природа уговора.
Први кумулативни услов правни стандард – „околности које савестан наручилац није могао да предвиди“. Ради се о прилично уопштеној формулацији чије ће границе формирати пракса и ставови надлежних органа.
Дакле, примена ове одредбе подразумева неспорно утвђивање да су услови из Закона испуњени, односно да се ради о ситуацији коју савестан наручилац извесно није могао да предвиди, док се оваквом изменом истовремено не мења природа првобитно закљученог уговора. Ипак, од посебне важности је да наручиоци од друге уговорне стране која је захтевала измену уговора захтевају детаљно образложење висине повећања јединичних цена.
Повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора (и не може да има за циљ избегавање примене закона).
Дакле, основи за измену уговора јесу и одређене непредвиђене околности које омогућавају да се измени и уговор где је наведено да је цена фиксна.
Али, те околности морају да буду објективно доказане, односно мора да буде неспорно да наручилац никако није могао да, приликом планирања и покретања поступка јавне набавке, предвиди да ће доћи до потребе повећања цена. Терет доказивања је на понуђачу који захтева измену цене. На наручиоцу је да процени хоће ли прихватити те доказе или ипак не.
Да ли је изборни поступак на интерном конкурсу јаван, тј. да ли могу присуствовати само чланови Комисије и кандидати који су ушли у изборни поступак, или и остала заинтересована лица?
Из одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) и Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне ("Сл. гласник РС", бр. 95/2016 и 12/2022) произилази да фазама поступка интерног и јавног конкурса учествују искључиво чланови конкурсне комисије и кандидати међу којима се спроводи изборни поступак.
Напомињемо да у складу са чланом 109. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса има право на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса, у складу са законом којим се уређује остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Обавеза је послодавца да при остваривању права из става 1. овог члана води рачуна о заштити података о личности, у складу са законом. У складу са чланом 86. истог закона на интерни конкурс примењују се одредбе овог закона о јавном конкурсу, осим одредаба о начину оглашавања и о року за подношење пријава.
Ко је надлежан за издавање локацијских услова (и након тога решења по члану 145. Закона) за изградњу подземног електро кабл вода 35кВ који се простире на територији 2 или више опстина?
Уколико је уз захтев за издавање локацијских услова достављено идејно решење за изградњу подземног вода који се као целина простире на територији више различитих ЈЛС, у том случају је закључак општине Пожега о одбацивању због ненадлежности у смислу члана 133. став 2. тачка 23) Закона о планирању и изградњи исправно донет.
У таквом случају надлежни орган за издавање аката којима се одобрава изградња објеката је Министарство надлежно за послове грађевинарства.
Да ли Начелник управе може да одбије пријем уколико лице положи компетенције и Кадровска комисија процени да задовољава све услове?
Према одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе "Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу, а то је оно место чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице (члан 133ђ закона).
Чланом 133е истог закона предвиђено је да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Што се интерног конкурса тиче, он се спроводи као један од корака у поступку попуњавања упражњеног радног места. На интерном конкурсу могу учестовати службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама у јединици локалне самоуправе и то службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Сви учесници интерног конкурса у њему равноправно учествују, а руководилац органа ће изабрати кандидата са листе кандидата која су с најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор. Међутим, интерни конкурс неће успети: 1) ако није било пријава на интерном конкурсу; 2) ако ниједан кандидат није испунио услове интерног конкурса, односно није доставио све потребне доказе или су пријаве неблаговремене или недопуштене; 3) ако конкурсна комисија утврди да ниједан од пријављених кандидата није учествовао у изборном поступку; 4) ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који су учествовали у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор. О неуспеху интерног конкурса послодавац доноси решење које доставља свим кандидатима из тачака 3) и 4). Хипотетички, ако је у интерном конкурсу учествовао један кандидат који испуњава услове интерног конкурса и испунио је мерила за избор, требало би да буде премештен на оглашено радно место које се попуњавало путем интерног конкурса.
У сваком случају, о распоређивању, премештају, као и напредовању одлучује руководилац органа (у овом случају начелник управе) самостално, у складу са потребама и могућностима тог органа.