Pitanja i odgovori

Članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20) propisano je da se nepokretne stvari pribavljaju u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno.   

Izuzetno iz stava 1. ovog člana, nepokretne stvari se mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod od strane nadležnog organa procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti (kod otuđenja), odnosno ne iznad te vrednosti (kod pribavljanja), ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje. Predlog akta, odnosno akt o ovakvom raspolaganju mora da sadrži obrazloženje iz kog se može utvrditi postojanje ovih okolnosti.

Dakle, prema odredbama Zakona o javnoj svojini, opština može da pribavi u javnu svojinu parcelu koja se nalazi u privatnoj svojini fizičkog ili pravnog lica.

Postupak pribavljanja se sprovodi prema odredbama Zakona o javnoj svojini, odnosno prema odluci opštine o pribavljanju i raspolaganju ukoliko opština ima donetu takvu odluku. Postupak se, po pravilu, sprovodi javnim nadmetanjem/prikupljanjem pisanih ponuda, odnosno izuzetno neposrednom pogodbom ukoliko to predstavlja jedino moguće rešenje.

Šta se smatra pod „jedino mogućim rešenjem“ bliže je regulisano u članu 3. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanju i ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („S. glasnik RS“, br. 16/18).

U vezi sa vašim drugim delom pitanja koje se odnosi na pribavljanje u javnu svojinu nepokretnosti koja se nalazi ma teritoriji druge lokalne samouprave, mišljenja smo da se u javnu svojinu dobročinim (nasledstvo, poklon) ili teretnim (kupoprodaja) pravnim poslom mogu steći nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji druge lokalne samouprave.

Potrebno je doneti Odluku o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost. Na potrebu njenog donošenja upućuje odredba iz člana 52. stav 3. Statuta opštine Aleksinac, kojom je propisano „Aktom o obrazovanju Komisije određuje sastav Komisije, mandat, zadaci, način rada Komisije i druga pitanja značajna za rad Komisije“, kao i odredba iz člana 85. stav 3. Poslovnika Skupštine opštine Aleksinac slične sadržine. Upravo na ove odredbe se treba pozvati u preambuli Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost jer one predstavljaju formalno- pravni osnov za donošenje Odluke.

U izradi Odluke može korisno poslužiti Model Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost, posebno u pogledu definisanja nadležnosti Komisije. Korisno je da nadležnost Komisije bude što detaljnije regulisana kako bi se izbegle nedoumice u pogledu njene nadležnosti da razmatra određena pitanja.

Pogledaj/Preuzmi: SKGO Model odluke

Shodno odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 114/2021 i 123/2021 – dr. zakon) prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije u jedinici lokalne samouprave. Prema tome, ugovore van radnog odnosa za potrebe organa, službi ili organizacija zaključuju njihovi rukovodici. 

Međutim, u ovom konkretnom slučaju i s obzirom na opis posla u konkretnoj situaciji, ugovor o delu se ne može zaključiti jer se radi o poslovima iz nadležnosti uprave. Ugovor o delu zaključuje se putem postupka javne nabavke isključivo za poslove koji se ne obavljaju u upravi (član 199. Zakona o radu kaže da poslodavac može sa određenim licem zaključiti ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla). Sa druge strane, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može se zaključiti i za poslove iz nadležnosti uprave i za poslove koji nisu poslovi uprave za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; ili 3) korisnikom starosne penzije. Takođe, Zakon o radu predviđa i mogućnost zaključenja ugovora o dopunskom radu, koji se može zaključiti sa zaposlenim koji radi sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Dakle, u slučaju da su konkretni poslovi sistematizovani u upravi i postoji potreba angažovanja lica van radnog odnosa, takav ugovor će zaključiti načelnik uprave kao rukovodilac organa.

Članom 18. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001….144/2022) predviđeno je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:

1) naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.017 dinara mesečno;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 3.012 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;

3) dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog državnog organa;

4) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

5) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima, odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 8.782 dinara mesečno;

6) dnevne naknade koje ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

7) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 50.173 dinara;

8) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 12.544 dinara godišnje po jednom detetu;

9) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 25.085 dinara godišnje;

9a) pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do 87.799 dinara;

10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;

11) sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica (u daljem tekstu: sopstvene akcije) koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni poslodavca;

12) solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu.

Ne plača se porez na zarade na primanja iz stava 1. točka 11) ovog člana koja zaposleni ostvari od s poslodavcem povezanog lica.

Izuzetno od stava 1. točka 11) i stava 2. ovog člana:

1) ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama, takve sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u smislu člana 14. ovog zakona u momentu otuđenja;

2) ukoliko poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u smislu člana 14. ovog zakona u momentu otkupa;

3) ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja nad sopstvenim akcijama, osim u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u skladu sa zakonom koji uređuje rad, prestanak radnog odnosa usled sticanja prava na starosnu penziju u skladu sa zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje i prestanka radnog odnosa radi zasnivanja radnog odnosa kod povezanog lica poslodavca, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom u smislu člana 14. ovog zakona isplaćenom na poslednji dan trajanja radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca.

Ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona.

Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. točka 3) ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova.

Ministar finansija bliže uređuje ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz stava 1. tač. 7), 10) i 11) ovog člana, te je u tom smislu donet Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 31/2001 i 5/2005).

Član 1. navedenog Pravilnika kaže:

„Ovim pravilnikom bliže se uređuje ostvarivanje prava na poreska izuzimanja propisana odredbama člana 9. stav 1. tač. 10) do 13) i prava na poresko oslobođenje propisano odredbom člana 18. stav 1. točka 5) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004) za primanja koja ostvaruju fizička lica po osnovu:

1) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja (u daljem tekstu: pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine);

2) organizovane socijalne pomoći;

3) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu od 4.500 dinara (u daljem tekstu: stipendije i krediti);

4) naknade za ishranu – hranarine, koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara (u daljem tekstu: hranarina sportista amatera);

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 15.000 dinara (u daljem tekstu: solidarna pomoć za slučaj bolesti.

Poresko izuzimanje, odnosno oslobođenje iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana mogu se ostvariti za primanja koja se realizuju neposrednom isplatom u novcu, davanjem robe ili drugim činjenjem, kao i neposrednim plaćanjem robe ili usluga (po računu, fakturi i sl.), koje je učinjeno u funkciji predmetnih pomoći.

Poresko izuzimanje iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana može se ostvariti za primanja koja se realizuju isplatom novčanog iznosa.“

Neoporezivi iznos kod pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja je do iznosa navedenog u aktu o proceni štete izvršene od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organ, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.).

Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.

Da bi utvrdili da li, u konkretnom slučaju, postoji odnos zavisnosti, neophodno je obratiti se za mišljenje Agenciji za sprečavanje korupcije.

Članom 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da najmanje dva člana veća žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Predsednik i članovi žalbene komisije, imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani. Imena članova žalbene komisije objavljuju se na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave. Na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave objavljuju se mišljenja o pitanjima koja su najčešće predmet odlučivanja žalbene komisije, u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti. Članovi žalbenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, čiju visinu određuje Veće.

Član 179. istog zakona kaže da članu žalbene komisije dužnost člana žalbene komisije prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese pismenu ostavku, kada ispuni uslove za starosnu penziju ili kada bude razrešen. Umesto člana žalbene komisije kome je dužnost prestala pre vremena imenuje se novi, do okončanja mandata žalbene komisije.

Dakle, s obzirom na navedene odredbe smatramo da u slučaju pismene ostavke Veće opštine/grada nema pravo da ne prihvati ostavku člana Žalbene komisije, već treba samo da je konstatuje na prvoj narednoj sednici i donese rešenje o prestanku dužnosti.

Zakonom o ozakonjenju objekta („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US i 1/2023 – odluka US) je članom 10. stav 1. i 2. propisano da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja, a da se kao odgovarajuće pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 25/21) je članom 135. stav 2. propisano da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Zakon o planiranju i izgradnji pravo zakupa na građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, kao odgovarajuće pravo na zemljištu na osnovu koga bi se izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli, pominje samo kada su u pitanju objekti iz člana 69. stav 1. i 2, tako što u članu 69. stav 9. navodi da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. ovog člana, osim dokaza propisanih članom 135. ovog zakona, može se podneti i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima. 

Članom 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisano članom 69. ovog zakona.

Kako stambeni objekat koji je predmet vašeg postupka ozakonjenja ne spada u ovu vrstu objekata za koje je Zakonom o planiranju i izgradnji propisana mogućnost da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, mišljenje Stručne službe SKGO je da ga u postupku  ozakonjenja koji vodite, ne možete uzeti u obzir.

Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).

Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik može napredovati u smislu odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave jer ispunjava uslov da je u periodu od pet godina dobijao najmanje ocenu "dobar".

Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Prema članu 18. tačka 4.  Zakona o vodama vodni objekti za korišćenje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Prema članu 2 stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kunića, ukrasne živine i ptica); kao i objekti za gajenje golubova, objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi) objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.); jesu i ribnjaci.

Prema tome, ekonomski objekat-ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka 2 - pomoćni objekti -ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Podsećamo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021.  godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje – da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda. U tom smislu ceni se faktičko stanje. Kada je u pitanju upravna zgrade za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, takav objekat razvrstava se prema članu 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Članom 133g Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da službenik kome je određena ocena „ne zadovoljava“ može biti upućen na dodatno stručno osposobljavanje. U svakom slučaju, on se vanredno ocenjuje protekom 30 radnih dana od dana konačnosti rešenja kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava“.

Dalje, se u članu 133g istog zakona kaže da službenik na izvršilačkom radnom mestu kome na vanrednom, odnosno godišnjem ocenjivanju bude određena ocena „zadovoljava“ premešta na radno mesto razvrstano u niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i za koje ispunjava uslove za rad, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se niži koeficijent u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službeniku kome bude određena ocena „ne zadovoljava“ prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.

Dakle, jedan od razloga za premeštaj službenika na radno mesto u nižem zvanju je u situaciji da na vanrednom ocenjivanju bude ocenjen ocenom "zadovoljava".

Članom 145. istog zakona predviđeno je da za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.

Dakle, nakon sprovedenog disciplinskog postupka u slučaju teže povrede dužnosti, jedna od mera koja se može izreći zaposlenom je i premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Član 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa,

2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne plate,

3) privremene sprečenosti za rad dužeg od tri meseca u kontinuitetu. Pod privremenom sprečenosti za rad podrazumeva se samo odsustvo sa rada koje je prouzrokovano bolešću, povredom van rada, povredom na radu i profesionalnom bolešću - u visini jedne prosečne plate jednom u kalendarskoj godini,

4) u slučaju nabavke medicinskih-tehničkih pomagala koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja - u visini jedne prosečne plate,

5) rođenja ili usvojenja deteta zaposlenog - u visini jedne mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa za pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, samo kod jednog poslodavca.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je prosečna plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosečna zarada isplaćena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.

S obzirom na navedeno, smatramo da u ovoj konkretnoj situaciji zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć i u 2022. i u 2023. godini, imajući u vidu da zakon pravi ograničenje na isplatu u toku kalendarske godine, a ne ograničava ostvarivanje tog prava u pogledu privremene sprečenosti za rad.

Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) u članu 46. kaže da poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora. Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave: 1) u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka i izricanje upravnih mera u inspekcijskom nadzoru; 2) u zvanju mlađeg savetnika, saradnika ili mlađeg saradnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka ili preduzimanje radnji u inspekcijskom nadzoru. Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem.

Dalje, u istom zakonu u članu 47. se kaže da ispit za inspektora sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za poslove državne uprave. Program i način polaganja ispita za inspektora, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za inspektora "naknade za rad članova komisije,". Izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za inspektora, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za inspektora i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za inspektora bliže uređuje ministar nadležan za poslove državne uprave. Lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora, polaže ispit za inspektora u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Lice koje je prvi put zasnovalo radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad na poslovima radnog mesta inspektora polaže ispit za inspektora do okončanja pripravničkog staža. Ako lice iz st. 3. i 4. ovog člana ne položi ispit za inspektora u utvrđenim rokovima, prestaje mu radni odnos, odnosno ne može biti raspoređeno na radno mesto inspektora. Izuzetno, ispit za inspektora nije dužan da polaže inspektor koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona imao najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora i ispunjava uslove za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Ispit za inspektora mogu polagati i druga lica koja su se osposobila za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje poslova i imaju stečeno radno iskustvo u struci u trajanju koje je uslov za obavljanje poslova inspektora, a zainteresovana su za rad na poslovima inspektora. Organ u kome je kandidat zaposlen, odnosno podnosilac zahteva, dužan je da uplati troškove polaganja ispita za inspektora pre polaganja ispita. Troškovi polaganja ispita za inspektora utvrđuju se posebnim zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem državne uprave vodi evidenciju o položenom ispitu za inspektora, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; naziv državnog organa, imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugog poslodavca kod koga je kandidat zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za inspektora; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za inspektora.

S obzirom da su obaveze polaganja ispita za inspektore oslobođeni inspektori koji na dan stupanja na snagu Zakona o inspekcijskom nadzoru imaju najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora, smatramo da lice koje je obavljalo poslove zamenika načelnika uprave ne može biti oslobodjeno ove obaveze, sem u slučaju da je u opisu radnog mesta imao obavljanje insekcijskog nadzora.