Pitanja i odgovori

Posle rešenja o izmeni građevinske dozvole zbog promena nastalih u toku izgradnje investitor je u obavezi da podnese novu prijavu radova. Nova prijava radova je nužna zbog eventualno novog obračuna doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ali važna je i zbog zakonom propisanog roka važenja građevinske dozvole.

Novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije investitor mora nakon izmene građevinske dozvole uvek da podnese ukoliko nastale izmene u toku gradnje dovode do promene u pogledu temelja, odnosno konstrukcije ili arhitekture. Ukoliko promene u konkretnom slučaju ne dovode do promene kosntrukcije ili arhitekture osim nove prijave radova nije potrebno podnositi novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije.

Vršilac tehničke kontrole nije po zakonu nadležan da utvrđuje da li je ili nije u konkretnom slučaju potrebno izmeniti ranije izdate lokacijske uslove ili nije. Za utvrđivanje potrebe vođenja određenog postupka u okviru objedinjene procedure u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, isključivo je nadležan organ opštinske uprave nadležan za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.

Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne podnese prijava radova u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Ukoliko je važnost izdate građevinske dozvole u konkretnom slučaju istekla, u tom slučaju se ne može voditi postupak za izmenu te građevinske dozvole i nadleđni organ treba da donese rešenje o odbijanju zahteva za izmenu građevinske dozvole. Tada investitor mora da pokrene novi postupak za izdavanje lokacijskih uslova, da pribavi novu energetsku dozvolu i da podnese novi zahtev za građevinsku dozvolu.

Ukoliko predmetna građevinska dozvola nije istekla (prijava radova je podneta pre isteka roka od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli), ukoliko se radi o izmenama koje su navedene u pitanju a tiču se smanjenja kapaciteta planirane MHE, u tom slučaju se ne može donositi rešenje o izmeni građevinske dozvole već zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da pribavi nove lokacijske uslove i novu energetsku dozvolu.

Uredba o lokacijskim uslovima propisuje da se u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova pribavljaju uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja u kojima su obavezno, između ostalog, sadržani i podaci iz člana 3. stav 2. tačka 8) Uredbe, te kako investitor planira smanjenje kapaciteta MHE čija je izgradnja ranije odobrena što predstavlja bitnu izmenu u toku izgradnje, u tom slučaju je potrebno da svi imaoci javnih ovlašćenja po novom idejnom rešenju u kojem su sadržani podaci o novom kapacitetu MHE u novom postupku izdavanja lokacijskih uslova izdaju nove uslove za projektovanje i priključenje (UPP) i da investitor obavezno pribavi novu energetsku dozvolu, izradi novi projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i podnese novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U vezi pouke o pravnom leku u aktu o prestanku funkcije, primenjuju se opšti propisi o radu. Članom 195. Zakona o radu je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Dakle, pouka o pravnom leku treba da glasi da lice ima pravo da u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene radni spor pred nadležnim sudom.

U skladu sa članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 i 114/2021) funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.

Članom 14. istog zakona je dalje predviđeno da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo na naknadu plate može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Ovo pravo prestaje pre isteka roka zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo na naknadu plate ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije, i to pravo mu, po zahtevu, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Zahtev za naknadu plate funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.

Dakle, zakon nije posebno uredio status lica u periodu od 15 dana u kome može da se opredeli za naknadu plate nakon prestanka funkcije. Jedna od mogućnosti može biti da licu prestane radni odnos i da se odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja do podnošenja zahteva za naknadu plate, pa da se naknadno ponovo prijavi, a druga mogućnost može biti da lice ostane u radnom odnosu i bude prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje te da se odjavi sa danom prestanka funkcije po isteku roka za podnošenje zahteva za naknadu plate, ukoliko zahtev ne podnese. Jasno je da u situaciji u kojoj se rok od 15 dana proteže u dva meseca, odnosno dva obračunska perioda za plate, da je bolja opcija prva mogućnosti.

Pravni osnov za formiranje i rad interresorne komisije propisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. Zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021).

Član 77. stav 3. propisuje:

„Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.“

Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS", br. 80/2018) bliže je uređeno finansiranje rada članova IRK. U članu 5. stav 1. ovog pravilnika stoji: „Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa   zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.“

Poslednji stav člana 5. ovog Pravilnika glasi: „Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članovima Komisije u skladu sa zakonom. Naknada za rad stalnom i povremenom članu komisije isplaćuje se na osnovu donetog mišljenja Komisije.“

Za neplaćenu nadoknadu za rad interresorne komisije treba se obratiti jedinici lokalne samouprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao IRK.

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.

Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:

1. za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
2. za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
3. za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
4. za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja,  u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.

Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.

Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.

Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.

Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.

Pogledaj/preuzmi Instrukciju za postupanje službi prilikom rešavanja predmeta koji se tiču izdavanja obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku.pdf

Zakon o lokalnoj samoupravi ne propisuje obavezu skupštine opštine odnosno grada da odlučuje o podnetoj ostavci predsednika opštine, samim tim ni zamenika predsednika opštine.

U tom smislu ukazujemo na to da je npr. članom 49. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da se o predlogu za razrešenje predsednika opštine mora raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku skupštine. Dakle, razrešenje predsednika opštine, kao i zamenika predsednika opštine podrazumeva odlučivanje.

S druge strane, članom 50. st. 4. i 5. istog zakona propisano je da o podnetoj ostavci predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća, predsednik skupštine opštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice skupštine opštine, te da predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća.

Osim toga, kao razlog za raspuštanje skupštine opštine, članom 85. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je „ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke.

Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi prepoznaje određene pravne posledice koje vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za donošenje odluke skupštine opštine o podnetoj ostavci.

U navedenom smislu, mišljenja smo da se o podnetoj ostavci ne odlučuje, odnosno ne donosi bilo kakva odluka, već se ta ostavka samo konstatuje na sednici skupštine opštine u skladu sa obaveštenjem predsednika skupštine opštine iz člana 50. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, nakon čega bi trebalo da se pristupi izboru novog zamenika predsednika opštine.

U skladu sa svim navedenim, odgovor na postavljeno pitanje je da skupština opštine ne može da ne prihvati ostavku zamenika predsednika opštine, jer se o tom pitanju, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, uopšte ne odlučuje, tako se ni ne može postaviti pitanje prihvatanja ili neprihvatanja podnete ostavke.

Članom 79. Zakona o radu (sl.) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Navedena prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Članom 168. Zakona o zaposlenima u AP i JLS samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 114/2021) predviđeno je da se u slučaju donošenja novog pravilnika svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta.

Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen. U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu. U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata. U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

S obzirom da se mirovanje radnog odnosa ne vezuje se za određeno radno mesto na kome je zaposleni radio do odlaska na funkciju, već se odnosi na radni odnos kod poslodavca, s toga po povratku na rad kod poslodavca zaposleni može biti raspoređen na bilo koje radno mesto za koje ispunjava uslove rada. Prema tome, smatramo da se kod izmene akta o sistematizaciji radnih mesta ili donošenja novog akta rešenje o raspoređivanju ne donosi za lica kojima miruje radni odnos u tom organu.

Uslove za projektovanje i priključenje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju planiranog objekta investitora na kat. parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Posle izdavanja lokacijskih uslova, a pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, investitor je dužan da zaključi ugovor sa imaocima javnih ovlašćenja radi realizacije uslova za priključenje koje priključenje će se desisti tek nakon završetka izgradnje planiranog objekta investitora.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole planiranog objekta koji treba da bude priključen u budućnosti na komunalnu infrastrukturu ili elektroenergetsku mrežu, investitor uz svoj zahtev pored druge propisane dokumentacije, dostavlja samo ugovor koji je na osnovu izdatih uslova za projektovanje i priključenje zaključio sa imaocem javnih ovlašćenja i to je jedini uslov o kojem nadležni organ koji odlučuje o izdavanju građevinske dozvole planiranog objekta investitora treba da vodi računa u tom postupku. 

Paralelno sa izgradnjom svog objekta, investitor treba da preduzima radnje na realizaciji utvrđenih uslova za buduće priključenje tog objekta: da se obrati imaocu javnih ovlašćenja za izradu Elaborata kojim se detaljno razrađuje buduće izvođenje planiranog priključka i eventualnog podzemnih ili nadzemnih vodova: trasa kojom ide i kat. parcele koje zahvata vod, tačno mesto priključenja novoizgrađenog objekta i definiše se obaveza investitora da reši imovinske odnose sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi vod, da ispuni određene tehničke uslove za izvođenje voda, da izradi tehničku dokumentaciju i da pribavi rešenje u smislu člana 145. ZPI sve na ime EPS/Grada/Opštine (u zavisnosti od toga da li se radi o elektrovodu ili komunalnoj infrastukturi), rešenje o uptorebnoj dozvoli i da na kraju finansira u celosti izvođenje radova na tom vodu neophodnom za priključenje novog objekta investitora.

EPS uvek obavezuje investitora da se pre izvođenja radova na elektrovodovima sa priključkom, obrati EPS sa zahtevom za izradu Projektnog zadatka kojim se detaljno utvrđuju obaveze investitora u vezi izgradnje elektrovoda sa priključkom: da izradi KTTP – situaciju, da dostavi projektnu dokumentaciju na saglasnost EPS, da reši imovinske odnose na određeni način, da ugradi materijale koji ispunjavaju određene standarde i sl.

Potom investitor u posebnom postupku, dakle ne u onom postupku u kojem je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, kroz CEOP u korist EPS podnosi zahtev za pribavljanje rešenja iz člana 145. ZPI u kojem treba da dostavi projektnu – tehničku dokumentaciju na kojoj je ovlašćeno lice EPS potvrdilo da je saglasno sa projektnom dokumentacijom, kao i dokaz da je rešio imovinskopravne odnose na kat. parcelama preko kojih prolazi vod u smislu člana 69. ZPI. U otm postupku nadležni organ treba da utvrđuje da li su ispuenjeni uslovi iz člana 69. ZPI za izdavanje rešenja o odbrenju izvođenja radova u smislu člana 145. ZPI za izgradnju voda.

Nakon pribavljanja rešenja po članu 145. ZPI investitor u ime EPS kroz CEOP podnosi prijavu radova i po potvrđivanju prijave radova započinje izvođenje građevinskih radova na izgradnji elektrovoda.

Nadzor nad izvođenjem tih radova obavezno vrši ovlašćeno lice EPS i nakon završetka radova na izgradnji voda, po izvršenom tehničkom pregledu, kroz CEOP investitor podnosi zahtev na ime EPS za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nakon čijeg pribavljanja se vrši primopredaja u skladu sa propisima EPS i u kojoj se proverava da li je investitor ispunio sve obaveze iz zaključenog ugovora, Elaborata EPS i Projektnog zadatka.

Nakon toga ili paralelno sa tim, investitor vrši pripremu za tehnički pregled svog objekta, ugrađuje merne uređaje, ispituje elektroinstalacije, pribavlja potvrdu od izvođača radova za izvedene elektroradove na njegovom objektu, vrši potrebna plaćanja za priključenje i podnosi zahtev kroz CEOP na svoje ime za priključenje svog objekta na elektromrežu, a pre toga mora da zaključi i ugovor o garantovanom snabdevanju sa EPS.

U ovom postupku priključenje novoizgrađenog objekta investitora, ukoliko su sve radnje napred navedene, EPS na terenu vrši fizičko priključenje objekta i potom izdaje potvrdu investitoru da je njegov objekat priključen na elektromrežu.

U skladu sa članom 199. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Ugovor iz stava 2. ovog člana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor o delu može zaključiti za neki posao koji nije sistematizovan u okviru organa jedinice lokalne samouprave. 

U ovom konkretnom slučaju se ne bi mogao zaključiti ugovor o delu za poslove koji su u vezi sa preduzimanjem pravnih radnji i korićšenjem pravnih sredstava radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa konkretne jedinice lokalne samouprave.

Sva prava na novčanu podršku se u osnovi dele na prava uz prethodnu proveru materijalnih uslova i univerzalna prava.  Priznavanje prava uz proveru materijalnih uslova podrazumevaju prethodno određen limit prihoda i vrednosti imovine koji se utvrđuje zakonom i/ili bliže uređuje podzakonskim aktima. Osobe koje ostvaruju prihode ili poseduju imovinu koji prelaze postavljeni limit, ne mogu da ostvare pravo za koje je taj limit utvrđen. Nasuprot tome univerzalno pravo se odnosi na određenu korisničku grupu. Svaki pojedinac koji na osnovu kriterijuma, propisanih zakonom, pripada određenoj korisničkoj grupi, ostvaruje konkretno pravo bez prethodne provere materijalnih uslova.

Članom 30. Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom se dečiji dodatak utvrđuje kao pravo koje se ostvaruje uz prethodnu proveru materijalnih uslova koji su tim zakonom propisani. Istovremeno se u stavu 2. istog člana Zakona uvodi izuzetak kojim se dečiji dodatak utvrđuje kao univerzalno pravo za svu decu koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica. Dakle, deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na Dečiji dodatak na osnovu utvrđene činjenice da koriste prethodno pomenuti vid podrške. Deca koja koriste Dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruju pravo na dečiji dodatak bez bilo kakve prethodne provere materijalnih uslova uključujući sve prihode i imovinu koje oni ili njihovi članovi domaćinstva, na bilo koji način, ostvaruju ili poseduju.

Kao odgovor na pitanje prilažemo izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-00757/2021-03

(...) Članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu  propisano je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija. Stavom 6. istog člana tog zakona propisano je da korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica.

Navedena ograničenja broja zaposlenih, odnosno angažovanih lica odnose se na sve korisnike javnih sredstava, koji su definisani članom 2. tačka 5) Zakona o budžetskom sistemu. Prema definiciji, korisnicima javnih sredstava smatraju se, između ostalog, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji su pak bliže definisani članom 2. tač. 7) i 8) tog zakona. Direktnim korisnicima budžetskih sredstava, prema definiciji, smatraju se organi i službe lokalne vlasti, što je zbirni pojam za organe i službe jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije.

S druge strane, organi jedinica lokalne samouprave propisani su članom 27. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18), i to su: skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava. Prema članu 53. tog zakona opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.

U slučaju da je obrazovano više opštinskih uprava, svaka od njih predstavlja poseban organ jedinice lokalne samouprave, što znači da svaka od njih predstavlja direktnog korisnika budžetskih sredstava, a samim tim  i korisnika javnih sredstava, koji je sam po sebi širi pojam od pojma korisnika budžetskih sredstava.

S obzirom na to da se ograničenja propisana članom 27k st. 4. i 6. Zakona o budžetskom sistemu primenjuju na nivou pojedinačnog korisnika javnih sredstava, smatramo da se ukupan dozvoljeni broj zaposlenih, odnosno angažovanih lica (u zavisnosti od broja zaposlenih na neodređeno vreme) posmatra na nivou svake pojedinačne opštinske uprave, ukoliko ista nije obrazovana kao jedinstven organ. To praktično znači da u slučaju kada opštinska uprava ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica, dok opštinske uprave koje imaju više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme primenjuju procenat od 10%, u smislu člana 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.