Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je za izgradnju ulice koja je Planom detaljne regulacije definisana i upisana i za koju je doneto Rešenje Vlade RS kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, moguće izdati građevinsku dozvolu (Rešenje o odobrenju izvođenja radova) pre rešavanja imovinsko pravnih odnosa? Projektno-tehnička dokumentacija je spremna i urađen je i sproveden projekat preparcelacije shodno navedenom rešenju.
Po pravilu, radi izgradnje objekata javne namene (u koje spadaju i površine javne namene) potrebno je pribaviti odgovarajući akt kojim se odobrava izgradnja tog objekta ukoliko je na zemljištu upisano pravo javne svojine (član135. Zakona o planiranju i izgradnji).
Svojinu na tom zemljištu, JLS stiče nakon sprovedenog postupka utvrđivanja javnog interesa po pravilu u postupku eksproprijacije odnosno, u postupku administrativnog prenosa.
U slučaju na koje se odnosi pitanje, radi se o ulici – linijskom infrastrukturnom objektu iz člana 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno o površini javne namene, za čiju izgradnju je u smislu člana 145. ZPI i shodno članu 3. stav 2. tačka 5. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova…potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova.
Član 69. stav 9. ZPI određuje da se radi izvođenja radova na izgradnji ulice kao komunalnog linijskog infrastrukturnog objekta, za dokaz o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu, pored dokaza propisanih članom 135. ZPI (svojina na zemljištu) može koristiti:
- popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili
- izjava investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti.
Ukazujemo da se za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu, kada se radi o izgradnji objekata javne namene, primarno koriste odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Međutim, Zakon o planiranju i izgradnji član 99. stav 19. i 20. predviđa još jednu mogućnost za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu ako je to potrebno za uređenje površina javne namene (površine javne namene predstavljaju u smislu člana 2. stav 1. tačka 6: ulice, parkovi, trgovi…).
Dakle, moguće je pribaviti ovo zemljište i na osnovu sporazuma sa vlasnikom tog građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini i u postupku i na način koji je regulisan opštim aktom JLS kojim se reguliše upravljanje imovinom JLS, raspolaganje imovinom JLS i pribavljanje u javnu svojinu JLS nepokretnosti.
Ukoliko važeći opšti akt o upravljanju JLS ne sadrži odredbe kojima je regulisan postupak pribavljanja u javnu svojinu JLS građevinskog zemljišta za uređenje/izgradnju površina javne namene u smislu člana 99. stav 29. ZPI, tada obzirom da se radi o potrebi hitnog postupanja (zbog apliciranja JLS za finansijska sredstva kod donatora), ističemo da se može izdati rešenje o odobrenju za izgradnju planirane ulice, ukoliko ovlašćeno lice JLS izda izjavu u smislu člana 69. stav 9. ZPI kojom se u ime JLS obavezuje da će pre izdavanja upotrebne dozvole za novoizgrađenu ulicu biti rešeni imovinskopravni odnosi na predmetnom zemljištu.
Da li Opštinski pravobranilac može da obavlja poslove odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, kao i pružanje besplatne pravne pomoći shodno odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u istoj jedinici lokalne samouprave?
Član 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br 55/14) propisuje da je pravobranilaštvo je organ u čijoj nadležnosti su poslovi pravne zaštite imovinskih prava i interesa: Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Članom 52. Zakona o pravobranilaštvu propisana je nadležnost pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave, pa tako pravobranilaštvo JLS u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima zastupa JLS radi zaštite njenih imovinskih prava i interesa. Takođe, ovim članom propisano je i da pravobranilaštvo JLS prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa, posebno iz oblasti njihove nadležnosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koji su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinskopravnih i društveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa. Jedna od nadležnosti pravobranilaštva JLS je i da daje mišljenje prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i da daje pravne savete svim organima JLS koje zastupaju.
Članom 9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 87/18) propisano je da su pružaoci besplatne pravne pomoći advokatura i službe pravne pomoći u JLS. Stavom 3. ovog člana propisano je da besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u JLS mogu da pružaju diplomirani pravnici, samo u okviru svojih ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.
Članom 16. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se pružaoci upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. U Registar se, između ostalog, upisuju podaci o licu koje pruža besplatnu pravnu pomoć u službi za pravnu pomoć JLS.
Članom 26. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da je JLS dužna da obrazuje službu pravne pomoći koja pruža besplatnu pravnu pomoć.
S druge strane, kada je u pitanju postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, članom 27. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi organu opštinske uprave ili gradske uprave, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći, dok je odredbama člana 29. propisano da o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći može da odlučuje samo lice u organu uprave koje ima dozvolu za to, a dozvolu izdaje ministar, na tri godine.
Dakle, imajući u vidu navedene odredbe Zakona o pravobranilaštvu i odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mišljenje Stručne službe SKGO je da pravobranilaštvo JLS ne može da obavlja poslove odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć kao i pružanje besplatne pravne pomoći shodno odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Šta se formalno podrazumeva pod radnom grupom za rodno odgovorno budžetiranje?
Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.
Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost. Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.
Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.
Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.
Da li treba poslati zahtev Ministarstvu finanasija da se novi ciljevi i indikatori uvedu u Aneks 5 po propisanoj proceduri, kako bi postali uniformni?
Ciljevi i indikatori u programskom budžetu JLS nisu predmet odobravanja od strane Ministarstva finansija niti ih treba posmatrati kao uniformne.
Propisana procedura proširenja programske strukture po Aneksu 5 prema Uputstvu za izradu programskog budžeta odnosi se na mogućnost da usled novih nadležnosti ili specifičnih okolnosti JLS mogu podneti zahtev za proširenje uniformne programske strukture – uvođenjem novih programskih aktivnosti. Do sada, neke programske aktivnosti su u skladu sa ovom procedurom postale uniformne (sastavni seo Aneksa 5) i koriste ih JLS koje imaju takve potrebe. Dakle, uniformna programska struktura budžeta JLS sadržana je u listi (Aneks 5 Uputstva MFIN) i odnosi se samo na programe i programske aktivnosti (uključujući i njihove: šifre, nazive, sektor kome pripadaju i svrhu).
Za uniformne programe i programske aktivnosti koje sprovode, JLS utvrđuju ciljeve na osnovu svojih planova razvoja i drugih dokumenata javne politike. Svaka JLS utvrđuje i pokazatelje kojima meri postizanje specifičnih ciljeva programa, programske aktivnosti ili projekta koji sprovodi. Shodno napred navedenom, predlog liste uniformnih ciljeva i indikatora za programsku strukturu budžeta JLS se ne menja, niti se oni podnošenjem zahteva postaju uniformni.
U slučaju programskih informacija, a posebno pri formulisanju ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima.
Da li budžetski korisnici koji su Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja obuhvaćeni kroz program/programske aktivnosti za 2023. godinu mogu sami osmisliti ciljeve i indikatore?
Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.
Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.
Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.
Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.
Solidarna pomoć za zamenika načelnika Opštinske uprave planira se na razdelu Predsednika opštine jer on donosi rešenje o postavljenju zamenika i rešenje za solidarnu pomoć. Plata za zamenika načelnika isplaćuje se sa uprave. Da li bi onda i solidarna pomoć trebalo da se planira na razdelu uprave?
Radna mesta načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se sistematizuju kao službenici na položaju u okviru pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi (ili objedinjenom pravilniku). Bez obzira na nadležnost donošenja akta o postavljenju službenika na položaju (u konkretnom slučaju zamenika načelnika Opštinske uprave), svi rashodi koji se vezuju za radni odnos načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se planiraju, evidentiraju i izvršavaju na teret razdela direktnog korisnika Opštinske uprave na grupi konta 41.
Koji su to pravni osnovi za formiranje privremene ili stalne radne grupe za praćenje i izveštavanje o participativnom budžetiranju?
Participativno budžetiranje je proces koji uključuje građane i ostale zainteresovane strane u proces određivanja prioriteta i proces planiranja rashoda budžeta lokalne samouprave kroz niz različitih aktivnosti i faza. Konsultovanje građana, privrede, OCD i druge zainteresovane javnosti, pre izrade finalnog Nacrta odluke o budžetu JLS nije zakonom obavezujuće, ali predstavlja primer dobre prakse koji primenjuju mnoge JLS. Ukoliko JLS odluči da sprovede participativni proces izrade budžeta JLS, onda se postupak konsultacija realizuje ranije, u prvoj polovini kalendarske godine. Za potrebe sprovođenja tog procesa, moguće je, ali ne i obavezno, da opredelite radnu grupu/telo na nivou LS.
U pogledu pravnog osnova, za sprovođenje konsultativnih procesa od značaja je Zakon o planskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 30/2018), posebno u smislu uporedive primene čl. 34. koji obrađuje konsultacije u pogledu dokumenata javnih politika - ne nacrta budžeta kao propisa/lokalnog akta - ali definiše postavku konsultativnog procesa u načelu. Od značaja je takođe i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Sl. glasnik RS", broj 8 od 8.02.2019.) – koja obrađuje konsultativni proces u članovima 40.-44. (pogledati posebno čl. 43. u vezi sa radnim grupama). Sa druge strane, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/2007-41, 83/2014-22 (dr. zakon), 101/2016-9 (dr. zakon), 47/2018-3, 111/2021-3 (dr. zakon)) sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave za planiranje investicija u odluci o budžetu primenjuje se počev od pripreme odluke o budžetu za 2019. godinu. Ukoliko se JLS odluči i za neke dodatne oblike učešća građana u procesu budžetiranja za koje je potrebno formiranje privremene ili stalne grupe, ona to treba da uradi u skladu sa odredbama svog Statuta koji definiše formiranje ovakvih grupa.
Timovi/radne grupe za programsko budžetiranje (i/ili za kapitalne investicije, ali i za rodno odgovorno budžetiranje i sl.) - ukoliko su već formirani i dobro funkcionišu u LS sa svim svojim zaduženjima, najčešće čine odličnu osnovu i za radnu grupu/telo za participativno budžetiranje. U tom smislu je preporuka da se ne uspostavljaju nužno zasebni/različiti timovi/tela za svaki od aspekata budžetskog procesa, već da se isti organizacioni okvir (radno telo, grupa) iskoristi u što većoj meri za ove različite procese imajući u vidu njihovu srodnost.
Da li indirektni korisnici, npr. Predškolska ustanova mogu podneti zahtev za prebacivanje sredstava sa jedne na drugu poziciju na izvoru 01, bez odluke veća, ili mora iz tekuće budžetske rezerve? Da li može u okviru iste pozicije bilo kod direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava na 4. nivou da se menja iznos sredstava?
Indirektni korisnici budžeta podnose zahtev direktnom korisniku budžetskih sredstava za promenu aproprijacije. Uz odobrenje lokalnog organa uprave nadležnog za poslove finansija, direktni korisnik budžeta (u ovom slučaju Opštinska uprava) svojim aktom može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka koji se finansira iz opštih prihoda budžeta u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, u okviru svog razdela, kao i između glava unutar razdela Opštinske uprave. Ukoliko nema mogućnosti za promenu aproprijacije iz objektivnih razloga, indirektni korisnik može podneti zahtev za dodatnim sredstvima iz tekuće budžetske rezerve, koje se planiraju na nivou ekonomske klasifikacije 499, a koriste se storniranjem ove aproprijacije uz istovremeno odobrenje na konkretnoj poziciji finansijskog plana korisnika budžeta. Taj zahtev takođe procenjuje nadležni organ uprave za finansije i dostavlja predlog Rešenja o korišćenju (upotrebi) tekuće budžetske rezerve izvršnom organu opštine/grada na odlučivanje.
Za promene u aproprijacijama koje prema zahtevu korisnika budžetski sredstava prelazi limit od 10% u promeni aproprijacije, odnosno nisu dostupni mogućnosti za povećanje aproprijacije iz rezervi, pristupa se pripremi rebalansa budžeta, koji se usvaja u skupštinskoj proceduri. Odluka o budžetu JLS se priprema i usvaja (uglavnom) na 3. nivou ekonomske klasifikacije u posebnom delu budžeta po korisnicima, te na 4. nivou ekonomske klasifikacije korisnici budžeta, shodno svojim potrebama, planiraju, raspoređuju i izvršavaju rashode i izdatke po preuzetim obavezama.
U okviru kog razdela planirati Kabinet predsednika opštine, koji ima npr. dva pomoćnika?
Imajući u vidu odredbu člana 70. Zakona zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kojom je propisano da se radni odnos na određeno vreme može zasnovati na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica, kao i drugih odredbi zakona, može se zaključiti sledeće: da radno mesto pomoćnika predsednika opštine treba da bude predviđeno aktom o sistematizaciji radnih mesta u kabinetu Predsednika opštine pri Opštinskoj upravi, u skladu sa statutom jedinice lokalne samouprave; da pomoćnici predsednika opštine mogu na osnovu akta o postavljenju ostvarivati prava i obaveze iz radnog odnosa samo određeno vreme (najduže dok traje dužnost predsednika opštine); da ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa pomoćnika predsednika opštine prestaje najkasnije danom prestanka dužnosti izabranog lica (ako mu dužnost ne prestane pre isteka tog roka na drugi način). Imajući u vidu da su radna mesta kabineta sistematizovani u Opštinskoj upravi (u okvirima posebne organizacione jedinice), sredstva za planiranje rashoda za zaposlene u kabinetu treba planirati i izvršavati na teret razdela Opštinske uprave.
Da li je pravilno da se rashodi za prevoz učenika planiraju na ekonomskoj klasifikaciji 472000 – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta?
Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost od javnog interesa. Delatnost javnog linijskog prevoza putnika obavljaju javna preduzeća ili društva kapitala osnovana od strane JLS, a ukoliko to nije slučaj onda JLS poveravaju obavljanje delatnosti prevoza, a na postupak poveravanja primenjuju se odredbe zakona kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo i koncesije. Za obavljanje delatnosti javnog prevoza na teritoriji LS potrebno je pokrenuti postupak JPP ili koncesije, zaključiti javni ugovor na minimum 5 godina i tako obezbediti vršenje ove delatnosti za potrebe stanovništva JLS. Ukoliko je ugovorom koji se zaključuje u ovom postupku poveravanja predviđena obaveza plaćanja određene naknade privatnom partneru ili koncesionaru, to predstavlja pravni osnov za plaćanje iz budžeta JLS. U slučaju da je reč o koncesiji za javne usluge-javni prevoz, ugovorni odnos je istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, te plaćanje naknade treba da bude planirano na nivou ekonomske klasifikacije 423 – Usluge po ugovoru. U slučaju da se odobravaju povlastice za određene kategorije stanovništva u korišćenju usluga javnog prevoza, odnosno planiraju se i izvršavaju rashodi za prevoz dece i učenika prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i u slučajevima sufinansiranja dela troškova prevoza učenicima srednjoškolskog uzrasta, onda se ti rashodi evidentiraju pomoću aproprijacije 472000 – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta.
Po nalogu DRI naknadu za rad u komisiji koju je formirala Skupština opštine za zaposlenu iz reda Opštinske uprave, platili smo sa razdela Skupštine opštine na teret konta 416100. Da li je to ispravno?
Planiranje i izvršavanje rashoda za isplatu naknade komisijama, stalnim radnim telima SO i drugim stručnim savetodavnim telima treba da bude realizovano na teret razdela organa – direktnog korisnika budžeta – koji ih je imenovao. Napominjemo, da za poslove koji su sistematizovani i za koje zaposleni već primaju zaradu, odnosno za sednice komisija, radnih tela koje se održavaju u toku radnog vremena, za koje su izabrana, postavljena i zaposlena lica već primili platu, nije moguće isplatiti dodatnu naknadu koja je predviđena posebnim pojedinačnim aktom organa javne uprave.
Da li je izrada srednjoročnog plana obavezujuća?
Prema članu 26. Zakona o planskom sistemu, JLS je obavezna da izrađuje srednjoročni plan. Srednjoročni plan jeste sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročno planiranje mera i aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja i srednjoročno finansijsko planiranje čine objedinjeni proces koji se odvija kontinuirano tokom godine. Kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da predlog finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava bude izrađen na osnovu nacrta srednjoročnog plana, kao i da finalne verzije srednjoročnog plana i finansijskog plana budu usklađene.