Pitanja i odgovori

Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, poreska osnovicu čini vrednost nepokretnosti koju predstavlja vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini. Prema stavu 5. ovog člana, za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana koje obveznik u poslovnim knjigama iskazuje posebno od vrednosti pripadajućeg zemljišta, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su utvrđene u skladu sa stavom 3. ovog člana. Prema stavu 13 istog člana, proizvodnim pogonima prerađivačke industrije smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.

Članom 7. stav 10. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 5. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 9. i stava 12. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost, uključujući i fer vrednost (npr. za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada...). Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.

Ukoliko je poreski obveznik stekao objekte koji su bili namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti, a koji se sada ne mogu smatrati objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, tada obveznik u godini nastanka poreska obaveze nema pravo da poresku osnovicu prijavi po nabavnoj, odnosno knjigovodstvenoj vrednosti, jer ne ispunjava propisane uslove iz člana 7. stav 4. i stav 10. Zakona o porezima na imovinu. Što se tiče prava na poreska oslobođenje, poreski obveznik u svojoj poreskoj prijavi mora iskazati osnov za poresko oslobođenje iz člana 12. Zakona o porezima na imovinu, pri čemu se u postupku poreske kontrole od obveznika mogu zahtevati odgovarajući dokazi o tome da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.

Članom 4. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019) predviđeni su izuzeci od ocenjivanja, odnosno da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 1. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor. U ovom konkretnom slučaju se nisu stekli uslovi da službenik bude izuzet od ocenjivanja za 2022. godinu jer je službenik radio tokom celog ciklusa za ocenjivanje.

Treba spomenuti i da je shodno članu 25. iste uredbe predviđeno da ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač je dužan da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju. Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima, a ona novom ocenjivaču. Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju. Privremeno ocenjivanje se najčešće javlja kada se službenik premesti ili rasporedi na novo radno mesto, što se u ovom konkretnom slučaju nije desilo.

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice treba da bude ocenjeno za 2022. godinu, bez obzira što propisi koji uređuju ocenjivanje ne predviđaju situaciju opisanu u konkretnom slučaju. Što se izveštaja o ocenjivanju tiče, ocenjivač će ga popuniti u skladu sa podacima značajnim za rad službenika u 2022. godini koji su mu dostupni, a koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Imajući u vidu da Nacionalna služba za zapošljavanje nema status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjekte se ne uzima u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Član 3. Zakona o javnim nabavkama uređuje pitanje javnih naručilaca, te definiše da su javni naručioci: 

1. Republika Srbija, odnosno republički organi; 
2. organi autonomne pokrajine; 
3. organi jedinice lokalne samouprave;
4. pravna lica osnovana u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ako je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: da se više od 50% finansiraju iz sredstava javnog naručioca; da nadzor nad radom tih pravnih lica vrši javni naručilac; da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tih pravnih lica imenuje javni naručilac; 
5. grupe naručilaca iz tač. 1) - 4) ovog stava.

Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.

Dakle, za određivanje statusa javnog naručioca iz ove kategorije potrebno je da je kumulativno ispunjeno nekoliko uslova:

Prvi uslov je postojanje statusa pravnog lica. 

Drugi uslov je da je to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter. Dakle, u pogledu ove kategorije javnih naručilaca postoje dva odvojena, ali međusobno povezana pitanja: 

      1) da  li  je  pravno lice  osnovano u svrhu zadovoljavanja potreba u opštem interesu i 

      2) da li te potrebe u opštem interesu imaju industrijski ili trgovinski karakter.

Kada se utvrdi da je određeno pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, sledeći korak je utvrđivanje da te potrebe nemaju industrijski ili trgovinski karakter.

Potrebe u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili komercijalni karakter što je potrebno za postojanje javnog naručioca, znači odsustvo konkurentnog, redovnog tržišnog poslovanja na konkurentnom tržištu sa ciljem sticanja dobiti, ostvarivanja profita kao i samostalnog snošenja gubitaka, i generalno se zadovoljavaju tako što njima upravlja država odnosno država svakako vrši odlučujući uticaj na njihovo pružanje. 

Treći uslov za status javnog naručioca u okviru ove kategorije, nakon što je utvrđeno da određeno pravno lice jeste osnovano u cilju zadovoljenja potreba u opštem interesu koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, jeste određivanje načina na koji se to pravno lice finansira, odnosno načina na koji se njime upravlja i vrši nadzor.

Naime, potrebno je da više od 50% finansiranja tog pravnog lica potiče iz sredstava javnog naručioca ili da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši javni naručilac, ili da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje javni naručilac. 

Dovoljno je da postoji bilo koji od navedenih uslova (finansiranje, ili nadzor ili upravljanje), i smatraće se da je ovaj treći uslov ispunjen.

U konkretnom slučaju, pravno lice je osnovano od strane lokalne samouprave i njegovu skupštinu čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, što govori da nadzor nad radom vrši javni naručilac i pretpostavljamo da Opštinsko veće koje je Skupština društva zajedno sa direktorom čini više od polovine organa upravljanja. 

Međutim, pravno lice delom obavlja poslove koje imaju trgovinski karakter (restoran i suvenirnica), a Zakon o javnim nabavkama ne vidi delimično obavljanje takvih poslova kao opciju, već je potrebno da to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje uopšte nemaju industrijski ili trgovinski karakter.

Ukoliko je opisana situacija tačna, tada ovo pravno lice nema svojstvo javnog naručioca. 

Članom 4. stav 8. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021) utvrđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine, odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.

Članom 63. stav 2.  istog zakona propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.

Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.

Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".

Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".

Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.

Stoga, službenik koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st.1. i 2. Zakona može biti premešten, odnosno raspoređen na radno mesto u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu kao i uslove za napredovanje iz člana 133e Zakona i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do premeštaja, odnosno raspoređivanja.  

S tim u vezi, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o zaposlenom koji radi na radnom mestu sa srednjom školskom spremom, a koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje  pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona, isti može da nastavi rad na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi u zvanju mlađeg savetnika, ako po osnovu javnog konkursa bude primljen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi u tom zvanju.

Članom 18. stav 5. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „nov saziv skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine.“.

U skladu sa navedenim, a povodom Vašeg pitanja, nesumnjivo je da je Skupština grada dužna da imenuje nov stalni sastav Gradske izborne komisije u roku od šest meseci od konstituisanja novog saziva Skupštine grada nakon održanih lokalnih izbora.

Članom 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena.

Članom 171. istog zakona predviđeno je da se žalba izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ako ovim zakonom nije određen kraći rok. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja samo kad je to ovim zakonom izričito određeno.

Kako pomenutim članom 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nije izričito navedeno da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, rešenje će postati konačno danom obaveštenja zaposlenog o odluci žalbene komisije o odbacivanju ili odbijanju žalbe.

Članom 10. Zakona o putevima propisano je da delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Dakle, upravljač puta ne može da bude uprava, pa samim tim delatnost upravljanja opštinskim putevima ne može da obavlja uprava gardske opštine, već se ta delatnost može poveriti javnom preduzeću, odnosno društvu kapitala ili preduzetniku u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo i koncesije.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se lokacijski uslovi izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Lokacijski uslovi  sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Lokacijski uslovi mogu se izdati i za više katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom. 

Dakle, formiranje građevinske parcele nije neophodan uslov za izdavanje lokacijskih uslova.

Prema članu 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši javno preduzeće zaduženo za skloništa.  Samostalna služba za tehničku kontrolu skloništa u okviru JP "Skloništa" je akreditovana za kontrolisanje skloništa u upotrebi i to buke u prostorijama za boravak, konstrukcije skloništa, električnih instalacija, sredstava za zatvaranje otvora za kretanje, opreme za boravak i instalacija za provetravanje.

U slučaju kada se za skloništa koriste objekti stambenih zgrada ili neki objekti javne namene koji nisu registrovani kao skloništa od strane JP "Skloništa", onda su za inspekcijski nadzor zadužene lokalna građevinska i komunalna inspekcija.

Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti. 

Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.

Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.

U krug planskih akata kojima se ostvaruje i unapređuje rodna ravnopravnost spadaju i godišnji planovi i programi rada organa javne vlasti, odnosno poslodavaca. Imajući u vidu da su organi u JLS zapošljavaju, odnosno radno angažuju lica za obavljanje poslova, oni su i poslodavci i po tom osnovu su dužni da ispunjavaju zakonske obaveze kao i svaki drugi poslodavac. 

Saglasno tome, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca kojim imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da svojim godišnjim planovima/programima rada odrede posebne mere za ostvarivanje i unapređivanja rodne ravnopravnosti u svom radnom okruženju (član 15. st. 1. ZRR). 

Ove mere mogu, dakle, biti utvrđene u okviru planova/programi, kao njegov poseban deo (odeljak). Zakon, međutim, ne isključuje mogućnost donošenja posebnog pravnog akta kojim će se propisati mere za ostvarivanje i unapređivanje ravnopravnosti. Takav akt može nositi naziv „Plan mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ i biti usvojen po proceduri koja se primenjuje prilikom usvajanja godišnjih planova/programa rada.