Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Порески обвезник поднео је пореску пореску пријаву за имовину обвезника који воде пословне књиге, коју је стекао куповином из стечајне масе. Објекти и имовина били су намењени обављању прерађивачке делатности. У финансијском извештају исказана је набавна вредност, а за објекте збирно књиговодствена вредност. У овом тренутку порески обвезник не обавља делатност. Да ли је могуће да оствари право сходно чл. 12. Закона о порезима на имовину? Како да утврдимо пореску основицууУ поступку утврђивања пореза?
Према члану 7. став 4. Закона о порезима на имовину, за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, пореска основицу чини вредност непокретности коју представља вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години. Према ставу 5. овог члана, за непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су утврђене у складу са ставом 3. овог члана. Према ставу 13 истог члана, производним погонима прерађивачке индустрије сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за обављање производње у делатности која је класификована као прерађивачка индустрија, у складу са законом којим се уређује класификација делатности.
Чланом 7. став 10. Закона о порезима на имовину прописано је да за непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. Закона о порезима на имовину, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 5. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 9. и става 12. овог члана.
Значи, набавна вредност не чини основицу пореза на имовину за све непокретности обвезника који воде пословне књиге, за које пореска обавеза настане у току пореске године, већ само за непокретности за које, принципијелно, основицу чини књиговодствена вредност, укључујући и фер вредност (нпр. за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, за складишне и стоваришне објекте, за објекте за производњу гаса, за објекте за третман и одлагање отпада...). За остале непокретности обвезника који воде пословне књиге за које пореска обавеза настане у току године пореска основица се утврђује применом елемената прописаних законом, за сразмерни део пореске године почев од настанка пореске обавезе.
Уколико је порески обвезник стекао објекте који су били намењени обављању прерађивачке делатности, а који се сада не могу сматрати објектима у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, тада обвезник у години настанка пореска обавезе нема право да пореску основицу пријави по набавној, односно књиговодственој вредности, јер не испуњава прописане услове из члана 7. став 4. и став 10. Закона о порезима на имовину. Што се тиче права на пореска ослобођење, порески обвезник у својој пореској пријави мора исказати основ за пореско ослобођење из члана 12. Закона о порезима на имовину, при чему се у поступку пореске контроле од обвезника могу захтевати одговарајући докази о томе да ли су испуњени услови за остваривање права на пореско ослобођење.
Како припремити извештај о оцењивању за 2022. годину за службеника који је од јула до децембра 2022. године у радно време радио само послове везане за попис становништва и у том периоду није обављао послове радног места на које је распоређен у градској управи?
Чланом 4. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) предвиђени су изузеци од оцењивања, односно да се не оцењује службеник који је у периоду за оцењивање радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 1. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор. У овом конкретном случају се нису стекли услови да службеник буде изузет од оцењивања за 2022. годину јер је службеник радио током целог циклуса за оцењивање.
Треба споменути и да је сходно члану 25. исте уредбе предвиђено да ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач је дужан да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању. Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу. Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању. Привремено оцењивање се најчешће јавља када се службеник премести или распореди на ново радно место, што се у овом конкретном случају није десило.
Дакле, имајући све наведено у виду, сматрамо да лице треба да буде оцењено за 2022. годину, без обзира што прописи који уређују оцењивање не предвиђају ситуацију описану у конкретном случају. Што се извештаја о оцењивању тиче, оцењивач ће га попунити у складу са подацима значајним за рад службеника у 2022. години који су му доступни, а који се односе на примере стварног радног понашања, односно остварених резултата.
Да ли се лицу које је било запослено у Националној служби за запошљавање време проведено у радном односу може признати у минули рад?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
Имајући у виду да Национална служба за запошљавање нема статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овом субјекте се не узима у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли ДОО чији је једини оснивач локална самоуправа и чију скупштину друштва чини Општинско веће које бира и директора друштва, али које се не финансира са преко 50 % средстава локалне самоуправе и које делом има трговински карактер (ресторан и сувенирница) подлеже обавези спровођења јавних набавки?
Члан 3. Закона о јавним набавкама уређује питање јавних наручилаца, те дефинише да су јавни наручиоци:
- Република Србија, односно републички органи;
- органи аутономне покрајине;
- органи јединице локалне самоуправе;
- правна лица основана у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер, ако је испуњен било који од следећих услова: да се више од 50% финансирају из средстава јавног наручиоца; да надзор над радом тих правних лица врши јавни наручилац; да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тих правних лица именује јавни наручилац;
- групе наручилаца из тач. 1) - 4) овог става.
Потребе које имају индустријски или трговински карактер, у смислу става 1. тачка 4) овог члана, су потребе које задовољава правно лице које послује у редовним тржишним условима, које има за циљ остварење добити и само сноси губитке који произлазе из његове делатности.
Дакле, за одређивање статуса јавног наручиоца из ове категорије потребно је да је кумулативно испуњено неколико услова:
Први услов је постојање статуса правног лица.
Други услов је да је то правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер. Дакле, у погледу ове категорије јавних наручилаца постоје два одвојена, али међусобно повезана питања:
1) да ли је правно лице основано у сврху задовољавања потреба у општем интересу и
2) да ли те потребе у општем интересу имају индустријски или трговински карактер.
Када се утврди да је одређено правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, следећи корак је утврђивање да те потребе немају индустријски или трговински карактер.
Потребе у општем интересу, које немају индустријски или комерцијални карактер што је потребно за постојање јавног наручиоца, значи одсуство конкурентног, редовног тржишног пословања на конкурентном тржишту са циљем стицања добити, остваривања профита као и самосталног сношења губитака, и генерално се задовољавају тако што њима управља држава односно држава свакако врши одлучујући утицај на њихово пружање.
Трећи услов за статус јавног наручиоца у оквиру ове категорије, након што је утврђено да одређено правно лице јесте основано у циљу задовољења потреба у општем интересу које немају индустријски или трговински карактер, јесте одређивање начина на који се то правно лице финансира, односно начина на који се њиме управља и врши надзор.
Наиме, потребно је да више од 50% финансирања тог правног лица потиче из средстава јавног наручиоца или да надзор над радом тог правног лица врши јавни наручилац, или да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тог правног лица именује јавни наручилац.
Довољно је да постоји било који од наведених услова (финансирање, или надзор или управљање), и сматраће се да је овај трећи услов испуњен.
У конкретном случају, правно лице је основано од стране локалне самоуправе и његову скупштину чини Општинско веће које бира и директора друштва, што говори да надзор над радом врши јавни наручилац и претпостављамо да Општинско веће које је Скупштина друштва заједно са директором чини више од половине органа управљања.
Међутим, правно лице делом обавља послове које имају трговински карактер (ресторан и сувенирница), а Закон о јавним набавкама не види делимично обављање таквих послова као опцију, већ је потребно да то правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које уопште немају индустријски или трговински карактер.
Уколико је описана ситуација тачна, тада ово правно лице нема својство јавног наручиоца.
Да ли распоређивање на радно место са високом стручном спремом врши руководилац (начелник управе) или је обавезан конкурс уз сагласност министарства?
Чланом 4. став 8. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) утврђено је да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине, односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.
Чланом 63. став 2. истог закона прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.
На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Стога, службеник који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст.1. и 2. Закона може бити премештен, односно распоређен на радно место у звању млађег саветника уколико испуњава прописане услове за рад на том радном месту као и услове за напредовање из члана 133е Закона и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до премештаја, односно распоређивања.
С тим у вези, у конкретном случају, имајући у виду да се ради о запосленом који ради на радном месту са средњом школском спремом, а који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, исти може да настави рад на радном месту на коме се обављају послови у звању млађег саветника, ако по основу јавног конкурса буде примљен на радно место на ком се обављају послови у том звању.
Да ли је Скупштина ЈЛС дужна да именује нов стални састав Градске изборне комисије у року од шест месеци од дана конституисања?
Чланом 18. став 5. Закона о локалним изборима прописано је да „нов сазив скупштине дужан је да именује нов стални састав изборне комисије у року од шест месеци од дана конституисања скупштине.“.
У складу са наведеним, а поводом Вашег питања, несумњиво је да је Скупштина града дужна да именује нов стални састав Градске изборне комисије у року од шест месеци од конституисања новог сазива Скупштине града након одржаних локалних избора.
Да ли након пријема Решења о престанку радног односа службеник има право на жалбу Жалбеној комисији која је формирана у складу са законским одредбама и да тек након доношења одлуке од стране Жалбене комисије Решење о престанку радног односа постаје коначно?
Чланом 146. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена.
Чланом 171. истог закона предвиђено је да се жалба изјављује у року од осам дана од дана достављања решења, ако овим законом није одређен краћи рок. Жалба не одлаже извршење решења само кад је то овим законом изричито одређено.
Како поменутим чланом 146. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе није изричито наведено да жалба не одлаже извршење решења, решење ће постати коначно даном обавештења запосленог о одлуци жалбене комисије о одбацивању или одбијању жалбе.
Да ли градска општина може приликом поступка ликвидације ЈП за развој да преузме делатност управљања јавним путевима или мора да је додели другом јавном предузећу?
Чланом 10. Закона о путевима прописано је да делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута И и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.
Дакле, управљач пута не може да буде управа, па самим тим делатност управљања општинским путевима не може да обавља управа гардске општине, већ се та делатност може поверити јавном предузећу, односно друштву капитала или предузетнику у складу са прописима који уређују јавно приватно партнерство и концесије.
Да ли је за издавање локацијских услова неопходно да постоји већ формирана грађевинска парцела или је довољан податак да постојећа катастарска парцела испуњава услов за грађевинску парцелу и у односу на ове податке се могу издати локацијски услови у складу са Законом?
Чланом 53а Закона о планирању и изградњи је утврђено да се локацијски услови издају за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу. Локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење. Локацијски услови могу се издати и за више катастарских парцела уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих парцела у складу са овим законом.
Дакле, формирање грађевинске парцеле није неопходан услов за издавање локацијских услова.
Која инспекција врси надзор о стању и функционалности склоништа?
Према члану 61. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама - изградњу, одржавање, техничку контролу и мирнодопско коришћење јавних и блоковских склоништа врши јавно предузеће задужено за склоништа. Самостална служба за техничку контролу склоништа у оквиру ЈП "Склоништа" је акредитована за контролисање склоништа у употреби и то буке у просторијама за боравак, конструкције склоништа, електричних инсталација, средстава за затварање отвора за кретање, опреме за боравак и инсталација за проветравање.
У случају када се за склоништа користе објекти стамбених зграда или неки објекти јавне намене који нису регистровани као склоништа од стране ЈП "Склоништа", онда су за инспекцијски надзор задужене локална грађевинска и комунална инспекција.
Да ли градска општина може да обавља комуналну делатност, према Закону о комуналним делатностиома?
Чланом 4. став 6. Закона о комуналним делатностима прописано је да јединица локалне самоуправе може својом одлуком, у складу са статутом, предвидети да градска општина, месна заједница или други облик месне самоуправе обавља одређене послове у вези са обезбеђивањем услова за обављање комуналних делатности.
Чланом 5. истог закона предвиђено је ко све може да буде вршилац обављања комуналних делатности, те је у том смислу, прописано да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.
На основу горе поменутих одредби Закона о комуналним делатностима, градска општина не може да обавља комуналну делатност.
Да ли се посебне мере из члана 16. став 2. Закона о родној равноправности могу одређивати и спроводити искључиво као део годишњих планова и програма рада или могу бити као посебан документ који се односи само на ову област?
У круг планских аката којима се остварује и унапређује родна равноправност спадају и годишњи планови и програми рада органа јавне власти, односно послодаваца. Имајући у виду да су органи у ЈЛС запошљавају, односно радно ангажују лица за обављање послова, они су и послодавци и по том основу су дужни да испуњавају законске обавезе као и сваки други послодавац.
Сагласно томе, Закон о родној равноправности прописује обавезу органа јавне власти и послодаваца којим имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица да својим годишњим плановима/програмима рада одреде посебне мере за остваривање и унапређивања родне равноправности у свом радном окружењу (члан 15. ст. 1. ZRR).
Ове мере могу, дакле, бити утврђене у оквиру планова/програми, као његов посебан део (одељак). Закон, међутим, не искључује могућност доношења посебног правног акта којим ће се прописати мере за остваривање и унапређивање равноправности. Такав акт може носити назив „План мера за остваривање и унапређивање родне равноправности“ и бити усвојен по процедури која се примењује приликом усвајања годишњих планова/програма рада.