Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ко доноси Акциони план у смислу члана 13. став 3. Закона о родној равноправности?
Акциони план јединице локалне самоуправе у смислу члана 13. Закона о родној равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 52/21) је локални стратешки документ којим се утврђују активности у циљу развоја и унапређења родне равноправности за одређени период.
Према Закону о планском систему Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 30/18) акциони план је документ јавне политике највишег нивоа детаљности, којим се разрађују стратегија или програм, у циљу управљања динамиком спровођења мера јавних политика које доприносе остваривању посебних циљева стратегије, односно програма. Акциони план се, по правилу, усваја за период примене стратегије, односно програма који разрађује и не може бити краћи од годину дана.
Такође, чланом 23. став 5. Закона о планском систему Републике Србије прописано је да приликом израде планских докумената јединице локалне самоуправе треба водити рачуна о њиховој усклађености са планским документима донетим на републичком нивоу и нивоу аутономне покрајине на чијој се територији налазе, водећи рачуна о изворним надлежностима јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине у домену планирања, прописаних Уставом и законом.
Чланом 38. став 3. Закона о планском систему Републике Србије прописано је да документ јавних политика јединице локалне самоуправе усваја скупштина јединице локалне самоуправе, осим ако је другачије прописано посебним законом, те сходно томе, мишљења смо да акциони план за унапређење родне равноправности усваја скупштина ЈЛС.
Којим прописима су регулисане плате у јавним комуналним предузећима? Да ли постоје лимити у погледу коефицијената и цене рада, којим прописом су прописани ови параметри? Колико је минимални нето износ топлог оброка? Да ли се исплата регреса може вршити месечно или једном у току године? Уколико се исплаћује месечно како онда урадити обрачун ако унапред није познато када ће запослени користити одмор и колико дана? Да ли на крају године кориговати уколико није искоришћен одмор у целости у текућој години?
Запослени у јавним комуналним предузећима, за разлику од државних службеника и намештеника, остварују право на зараде, а у складу и на основу Закона о раду и колективних уговора донетим на основу овог системског прописа.
На нивоу Републике Србије, на снази је Посебан колективни уговор који су, обзиром да се овај општи акт непосредно примењује, у обавези да примењују сва јавна комунална предузећа.
Принципи колективног уговарања дефинисани Законом о раду су постављени тако да се у нижем општом акту запосленима могу да ти само иста или већа права у односу на виши општи акт, тако да тако посматрано, не постоје законска ограничења ни у погледу висине коефицијената ни у погледу висине цене рада за најједноставнији рад. Код коефицијената једино ограничење које проистиче из поменутог Посебног колективног уговора је да распон између најнижег и највишег коефицијента не може бити мањи од 1 : 3.
Да ли ће запослени у ЈКП имати већа права од права гарантованих Законом о раду и Посебним колективним уговором за ЈКП, регулише се колективним уговором или правилником о раду конкретног предузећа, уз напомену да по Закону о раду ова општа акта могу бити донета једино уз сагласност надлежног органа општине или града у својству оснивача.
Оснивач ЈКП има одлучујућу реч о политици зарада не само кроз општа акта на која даје сагласност по Закону о раду, већ и кроз обавезне годишње програме пословања у којима ЈКП планирају масу и елементе зарада и накнаде зарада, а који се доносе у смислу Закона о јавним предузећима уз такође обавезну сагласност надлежног органа оснивача.
Најмањи износ накнаде за исхрану у току рада (топли оброк) који је послодавац у обавези да обрачуна исплати запосленом у ЈКП за ефективно време рада је 250 РДС дневно (бруто 1), а најмањи износ регреса је 75% од просечне зараде у Републици Србији из претходне године, плус фиксних 33.000 РСД по запосленом годишње.
Право на накнаду регреса за годишњи одмор имају сви запослени који у тој години у складу са општим актима остварују право на годишњи одмор. Ова накнада се може исплаћивати једнократно или вишекратно, а најчешћа пракса је да се она исплаћује месечно заједно са зарадом. На обрачун регреса је без утицаја то када ће, у колико делова и колико дана запослени користити годишњи одмор, већ право на накнаду имају СВИ запослени који у току те године стичу право на годишњи одмор. То је нешто што се зна унапред, тако да нема потребе на крају године врше било какве корекције.
Да ли лице може бити распоређено на неко друго радно место или се истом може променити звање у саветник обзиром на 5 година радног искуства у струци или је потребно да прође неко одређено време, у циљу утврђивања другачијег коефицијент за обрачун плате?
Напредовање службеника у органима локалне самоуправе уређено је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021). Чланом 133ђ предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
На основу члана 133е истог закона руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Дакле, уколико постоји упражњено радно место и уколико службеник испуњава услове за рад на том радном месту, додатни услови за напредовање су оцене службеника.
Употребна дозвола може се издати и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на ризик и одговорност инвеститора. По пресуди управног суда поништена је грађевинска дозвола и предмет је враћен на поновни поступак. Шта се дешава са употребном, да ли се она поништава пре издавања нове или по правноснажности нове дозволе?
Према одредбама члана 158. став 3. Закона о планирању и изградњи прописано је да се употребна дозвола издаје на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона.
Коначност решења о грађевинског дозволи је наступила уколико је другостепени орган потврдио решење првостепеног органа, и на основу таквог решења је могуће донети употребну дозволу и то је у реду. Решење о грађевинској дозволи није постало правоснажно јер је покренут управни спор пред Управним судом.
Међутим, како је Управни суд поништио решење другостепеног органа и претпостављамо списе предмета вратио првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање исти је у обавези да поступи према решењу другостепеног органа и пресуди Управног суда и донесе ново на закону засновано решење.
Ново решење биће основ да се издавање нове употребна дозвола под условом да се изврши пријава радова и решење постане правоснажно.
Мишљења смо да имајући у виду да је отпао основ доношења употребне дозволе (грађевинска дозвола је поништена) да се и решење о употребној дозволи мора поништити по службеној дужности од стране поступајућег органа.
Након доношења нове грађевинске дозволе, уз остале доказе покренути поступак за доношење нове употребне дозволе са позивом на нову грађевинску дозволу.
Да ли жалба Управном суду изјављена против решења о спровођењу поновног гласања на локалном референдуму, одлаже датум поновљеног гласања, с обзиром да се исто мора спровести у року од 10 дана од дана доношења решења о спровођењу поновном гласања, сходно члану 117. Закона о избору народних посланика?
По Закону о избору народних посланика, жалбе Управном суду се не могу поднети против одлука Републичке изборне комисије донетих у сврху спровођења избора, већ искључиво против решења донетих по приговорима изјављеним Републичкој изборној комисији у поступцима заштите изборног права, како је то прописано чланом 156. Закона о избору народних посланика.
Тако је нпр. чланом 115. став 4. Закона о избору народних посланика прописано да се против решења којим се по службеној дужности констатује да се на бирачком месту не могу утврдити резултати гласања подноси приговор Републичкој изборној комисији у року од 72 часа од објављивања тог решења на веб-презентацији Републичке изборне комисије. Жалба Управном суду би, дакле, могла да се поднесе тек по доношењу решења по приговору, а не пре.
Одредба идентичног смисла садржана је у члану 116. став 4. када је у путању решење којим се по службеној дужности поништава гласање на бирачком месту.
Међутим, сматрамо да приговор против решења о спровођењу поновног гласања уопште и није допуштена, јер такво решење представља акт спроведбеног карактера, које се заснива на одговарајућим правноснажним решењима надлежних изборних комисија и, стога, не може да буде нападана правним средствима. У том смислу треба констатовати да члан 117. Закона о избору народних посланика, који уређује понављање гласања, не садржи одредбу о правном средству против решења о спровођењу поновног гласања.
Имајући наведено у виду, истичемо да жалба изјављена Управном суду против решења о спровођењу поновног гласања не може да буде од утицаја на спровођење поновног гласања, поготово што би Управни суд требало да ту жалбу одбаци као недозвољену.
Да ли је Уредба о интерном конкурсу ("Сл. гласник РС", бр. 17/2016) и даље на снази, односно да ли је исправно спровести интерни конкурс у складу са наведеном уредбом? Уколико је могуће спровести интерни конкурс, имајући у виду члан 20. Уредбе, да ли се ради о новом запошљавању у смислу члана 27к Закона о будзетском систему, с обзиром да се ради о заснивању радног односа у другом организационом облику, при чему укупан број запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе остаје исти?
Чланом 35. Закона о начину одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 68/2015, 81/2016 - одлука УС и 95/2018) предвиђено је да се овај закон примењује до 31. децембра 2019. године.
С обзиром да је Уредба о интерном конкурсу (“Сл. гласник РС”, бр. 17/2016) била донета на основу члана 18. Закона о начину одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, то је и уредба престала да важи 31. децембра 2019. године и конкурси по овој уредби се не могу спроводити.
Да ли су предмет Закона о озакоњењу и објекти за које је у ранијем поступку издата грађевинска дозвола, али је приликом извођења радова од исте одступљено? На који начин се обрачунава такса за те објекте? Да ли се наплаћује само за тај део који је бесправно изграђен, прекорачењем дозволе?
Најпре је потребно утврдити да ли је за предметни објекат могуће издати решење о измени грађевинске дозволе, у складу са Законом о планирању и изградњи. Уколико то није могуће, примењује се Закон о озакоњењу објеката (члан 4. Ст 3).
У оба случаја, имајући у виду да је приликом издавања првог решења о грађевинској дозволи инвеститор измирио потребне накнаде и таксе, биће наплаћена такса само у односу на разлику корисне површине дограђеног дела објекта (поткровље). Висина таксе за озакоњење се утврђује на основу Извештаја о затеченом стању објекта који прилаже подносилац захтева, у коме је наведена корисна површина и намена објекта који је предмет озакоњења.
Да ли се услови прописани чланом 36. став 5. Закона о избору народних посланика тумаче алтернативно или кумулативно? Четири одборника су услов за формирање одборничке групе. Четири одборника су изабрани са исте изборне листе и имали су формирану одборничку групу. Један од њих је приступио другој одборничкој групи. Да ли преостала три самостална одборника имају право предлагања члана бирачког одбора у смислу члана 36. став 5. Закона о избору народних посланика?
Сви услови прописани чланом 36. став 5. Закона о избору народних посланика да би се некој посланичкој групи (дакле, не одборничкој групи) признало право на предлагање лица у стални састав бирачких одбора за изборе за народне посланике морају да буду испуњени кумулативно, тако да ово право има група оних народних посланика који су заједно изабрани са исте изборне листе која није освојила најмање пет посланичких мандата, колико је тренутно, у складу са Пословником Народне скупштине, потребно народних посланика да би се образовала посланичка група. Дакле, ти народни посланици ће моћи да учествују у предлагању лица у бирачке одборе под условом да су самостални народни посланици и да сви потпишу предлог за именовање лица у бирачке одборе.
Пошто помињете одборнике и одборничке групе, претпостављамо да се ваше питање односи на локалне изборе, на који се примењује Закон о локалним изборима, који у члану 29. став 5. на идентичан начин као и Закон о избору народних посланика уређује право самосталних одборника на предлагање лица у стални састав бирачких одбора за спровођење локалних избора.
Члан 29. став 5. Закона о локалним изборима, дакле, прописује да се одборничком групом у смислу предлагања члана бирачког одбора у сталном саставу сматра одборник појединац или група одборника која броји мање од оног броја одборника који је потребан за образовање одборничке групе:
- ако су сви ти одборници изабрани са исте изборне листе;
- ако изборна листа на којој су изабрани није освојила онолико мандата колико је потребно за образовање одборничке групе;
- ако нико од њих није приступио некој одборничкој групи;
- ако су сви ти одборници потписали предлог за именовање члана, односно заменика члана бирачког одбора у сталном саставу.
Имајући наведено у виду, поменута група од три самостална посланика не испуњава законске услове за предлагање лица у бирачке одборе, јер су изабрани са изборне листе која јесте освојила довољан број одборничких мандата који је потребан за образовање одборничке групе, тако да се не могу сматрати одборничком групом у смислу члана 29. став 5. Закона о локалним изборима, јер не испуњавају услов из члана 29. став 5. тачка 2) тог закона. Ово стога што су, како сте навели, четири одборника изабрана са исте изборне листе, док је број одборника за образовање одборничке групе такође четири, док поменута тачка 2) прописује услов да изборна листа са које су изабрани ти одборници није освојила онолико мандата колико је потребно за образовање одборничке групе.
Да ли лице које је распоређено на радно место у чијем опису послова стоји да води евиденцију непокретности у јавној својини општине може бити члан пописне комисије за попис финансијске имовине и обавеза? Начелник општинске управе је решењем именовао и посебну комисију за попис нефинансијске имовине, односно непокретности, као и посебну комисију за попис обавеза?
Чланство у комисијама које оснива локална самоуправа дефинисано је локалним одлукама.
Надлежни орган локалне самоуправе (Општинска управа/начелник ОУ) доноси одлуку о оснивању комисија и одређује делатност рада комисије, лица која учествују у раду комисије, дневнице за рад чланова и сл.
Природно је да члан комисије буде неко ко ради на пословима из тог делокруга.
Исто тако је уобичајено да члан комисије за попис имовине буде неко ко ради на пословима евиденције непокретности у јавној својини или руководи Одељењем које ту област покрива.
Када за јавну набавку није пристигла ни једна понуда, да ли се након одлуке о обустави поступка (147. став 1. тачка 4) мора чекати 10 дана жалбеног рока или се може поново нпр. следећи дан покренути јавна набавка?
Чланом 147. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), прописано је да наручилац доноси одлуку о обустави поступка ако није достављена ниједна понуда, односно пријава.
Због разлога обустављања поступка, наручилац није дужан да чека да протекне рок од 10 дана за подношење захтева за заштиту права, будући да није поднета ниједна понуда, јер у фази након истека рока за подношење понуда само понуђачи, дакле они који су поднели понуду, могу поднети захтев за заштиту права (активна легитимација након истека рока за подношење понуда).
Наручилац може већ следећег дана да покрене нови поступак јавне набавке, а то може бити нпр. отворени поступак или преговарачки поступак без објаве јавног позива из члана 61. став 7. Закона, којим је прописано да јавни наручилац може да спроводи преговарачки поступак без објавлјивања јавног позива ако у отвореном поступку, односно рестриктивном поступку није добио ниједну понуду или су све понуде неодговарајуће, односно ниједну пријаву или ниједну одговарајућу пријаву, под условом да почетни услови јавне набавке нису битно измењени.
Реч је о озакоњењу објекта који делом у површини од 6 м2 пада на парцелу која је у јавној својини општине, у питању је улица која је исто у јавној својини општине, а која је део државног пута (ИИа). Прибављења је сагласност управљача јавног пута. Шта је потребно да се прибави од докумената да би се наставио поступак озакоњења објекта? Да ли је могуће озакоњење оваквих објектата? Како поступити кад део објекта, који треба озаконити, у површини од 10 м2 пада на парцелу на којој је као носилац права државне својине уписана Република Србија, корисник општина? Шта је потребно прибавити и да ли је могуће озакоњење оваквог објекта?
У складу са чланом 5. Закона о озакоњењу објеката, предмет озакоњења не могу бити објекти изграђени на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној јавној својини у складу са одредбама других посебних закона.
Сходно наведеном, у свим наведеним случајевима неопходно је утврдити намену парцеле у складу са урбанистичким планом. Уколико је заузеће нелегално изграђеним објектом на земљишту које је планом утврђено као јавна намена, мишљења смо да поступак озакоњења није могућ. Уколико се ради о осталом земљишту у својини Републике Србије или општине, орган управе по захтеву странке може спровести поступак одређивања земљишта за редовну употребу објекта.
Уколико постоји више поднетих захтева за озакоњење објеката који су делом изграђени на површинама јавне намене, најбољи начин је приступити измени или изради одговарајућег урбанистичког плана (ПГР или ПДР) којим би се, у складу са фактичким стањем, извршило раздвајање јавног и осталог земљишта. Након усвајања таквог плана било би, верујемо, омогућено озакоњење већег броја објеката који су делом изграђени на површинама јавне намене.
Да ли општина, као ималац јавне својине на посебном делу, има обавезу да учествује у трошковима одржавања и управљања зградом?
У члану 63. Закона о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС“, бр. 104/2016 и 9/2020 - др. закон) је прописано да су власници посебних делова зграде дужни да учествују у трошковима одржавања заједничких делова зграде и земљишта за редовну употребу зграде и управљања зградом.
Уколико је Јединица локалне самоуправе власник посебног дела зграде (стана, пословног простора), она има права и обавезе једнако као и остали власници посебних делова, везано за управљање и одржавање зграде, како је то дефинисано у члановима 12-14, 15. и члану 60. поменутог Закона. У том смислу, ЈЛС је дужна и да учествује у трошковима одржавања и управљања зградом, у складу са Одлуком коју доноси скупштина конкретне стамбене заједнице.