Питања и одговори

У случају да је на парцели неко уписан као држалац, а својина приватна, поступак се спроводи према том лицу. 

Чињеница да је уписан као држалац не би била сметња, јер он мора имати основ државине те парцеле и у предметима експропријације он се може сматрати ранијим сопствеником непокретности. 

Катастар је у обавези да таква решења спроведе до краја, с тим да је важно да се у диспозитиву решења назначи да ће правоснажно решење о експропријацији бити основ за укњижбу права својине општине на предметној парцели. 

У погледу другог питања: Како спровести поступак ако је лице преминуло,  а наследници непознати?

Поступак експропријације се спроводи на основу података из катастра. Лицу које је у листу непокретности уписано са неким правом се доставља позив за усмену јавну расправу, у складу са чланом 29. став 5. Закона о експропријацији. У случају да се позив за јавну расправу врати са забележбом поштоноше "преминуо",  таквом лицу се поставља привремени заступник за све време трајања поступка пред првостепеним органом, у складу са Законом о општем управном поступку. 

Наиме, члан 48. став 1. Закона о општем управном поступку прописује, поред осталог, да орган решењем поставља странци привременог заступника ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема пуномоћника – све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе.

Ставом 7. истог члана прописано је да привремени заступник учествује само у поступку у коме је постављен и предузима само радње за које је постављен и док не престану разлози због којих је постављен, ставом 8. је прописано да жалба против решења којим се поставља привремени заступник не одлаже извршење решења. 

Обавеза првостепеног органа је да исто решење објави на интернет страници органа и на огласној табли. 

Имајући у и виду да су поступци експропријације углавном хитни, и не трпе неко веће одлагање обзиром да се ради од поступцима који су од јавног интереса за ширу друштвену заједницу лицима која су преминула, а чији наследници нису познати или оставински поступак није окончан, таквим лицима се поставља привремени заступник. 

Напомињемо да се привремени заступник поставља до окончања поступка доношења ресења о експрпријацији, али не и за поступак утврђивања накнаде. 

Привремени заступник не може бити овлашћен да потписује споразуме о накнади нити да прима накнаду.

У случају да се у року од два месеца од окончања поступка експропријације наследници не појаве, првостепени орган, у складу са чланом 61. Закона о експропријацији списе предмета прослеђује надлежном суду на даљи поступак и одлучивање.

Чланом 118. став 1. тачка 3) Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у иностранству. У складу са ставом 2. овог члана, висина ових трошкова мора бити изражена у новцу. Чланом 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015 и 74/2021), прописано је да се државном службенику и намештенику накнађују трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству у износу од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству. 

Када се службени пут у иностранству запослених у јединицама локалне самоуправе   реализује и финансира из међународних средстава, односно донација, произилази такође да је обрачун и исплату дневница (трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству) потребно вршити у складу са одредбама Закона о раду и Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. СКГО нису познате одредбе било из наведених прописа или из прописа и других докумената који се односе на буџетски систем, укључујући и Упутство Министарства финансија за припрему буџета, а које на другачији начин уређују утврђивање висине и исплату дневница за службена путовања у иностранству запослених у ЈЛС. Ипак, било би пожељно сагледати и конкретан уговорни аранжман у оквиру којег се пројекат спроводи и хијерархију применљивих правних аката (Финансијски споразум у оквиру којег је пројекат одобрен, Оквирни споразум за инструмент претприступне помоћи ЕУ – одговарајућа ИПА, уколико је то извор финансирања пројекта, итд.) да би се са сигурношћу испитале опције у погледу предметног третмана дневница. У зависности од модалитета имплементације (директни или индиректни) и надлежног уговарачког тела (Делегација ЕУ, или МФИН/ЦФЦУ), као и надлежне националне институције за пројекат (Министарство за европске интеграције или друга ресорна институција), било би пожељно да се и од њих затражи интерпретација у овом погледу. Плате чланова пројектног тима треба да одговарају стварном обиму њиховог ангажовања у реализацији пројекта уважавајући проценте ангажовања и износе одређене буџетом пројекта. Потребно је да јединица локалне самоуправе донесе одговарајући акт (решење/закључак) о потреби ангажовања запослених у јединици локалне самоуправе на активностима пројекта. Овај акт треба да садржи имена службеника који учествују на реализацији пројекта, опис активности као и временски период у коме ће запослени обављати активности на реализацији пројекта. Уколико запослени поред својих редовних послова, обавља и послове на реализацији пројекта, он има право на додатак за додатно оптерећење. 

Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) прописана је могућност да ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду. Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Дакле, услов за исплату додатног оптерећења у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јесте да послови које запослени обавља као пројектне задатке нису послови који су му већ у опису радног места.

По питању ангажовања нових лица за рад на пројектима, чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да се радни однос у органу ЈЛС може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. Радни однос на одређено време у овом случају заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса и не може прерасти у радни однос на неодређено време. 

Лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, изузета су од ограничења укупног броја запослених на одређено време успостављеног чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021).

Чланом 12. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - др. закон, 108/2016, 113/2017, 95/2018 и 153/2020) прописано је да ствари у јавној својини које користе органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у смислу овог закона, чине непокретне и покретне ствари и друга имовинска права, која служе за остваривање њихових права и дужности.

Даље, чланом 18. став 1. овог закона, прописано је да су носиоци права јавне својине Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (општина, односно град), а ставом 5. истог члана, прописано је да месне заједнице и други облици месне самоуправе имају право коришћења на стварима у јавној својини јединице локалне самоуправе, у складу са законом и прописом, односно другим актом јединице локалне самоуправе.

Чланом 27. и 65. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) дефинисани су органи јединице локалне самоуправе (општине односно града): скупштина општине/града, председник општине/градоначелник, општинско/градско веће и општинска/градска управа.

Узимајући у обзир наведене законске одредбе мишљења смо да у финансијским плановима месних заједница не треба планирати издатке на економској класификацији 511 – Зграде и грађевински објекти. Сва улагања у зграде и грађевинске објекте које користе месне заједнице треба планирати у оквиру раздела директног корисника буџетских средстава општинске/градске управе, као носиоца права јавне својине и као органа надлежног за спровођење инвестиција и то планирањем посебног пројекта у оквиру програма чијем циљу доприноси тај конкретан пројекат.

Издатке на економској класификацији 512 – Машина и опрема, месне заједнице могу планирати, с тим што се мора обезбедити да се приликом набавке истих, води рачуна о примени одредаба Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019), односно о примени начела овог закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке у случајевима када вредност набавке добара не прелази праг до којег се овај закон не примењује. Такође, уколико планира набавку машина или опреме, потребно је обезбедити да месна заједница као индиректни корисник буџетских средстава води правилну помоћну књигу основних средстава и да је иста усаглашена са главном књигом општинске/градске управе као директног корисника.

Неспорно је да је одредбама чл. 16. и 17. Закона о комуналној милицији, између осталог, прописано ово што је наведено у питању.

Међутим, чланом 3. став 4. овог закона прописано је да начелник комуналне милиције и комунални милиционари (у даљем тексту: припадници комуналне милиције), у обављању послова из делокруга комуналне милиције, имају посебна овлашћења утврђена овим законом, укључујући и овлашћења за употребу одређених средстава принуде.

Такође, чаном 35. одређено је да комунални милиционар, поред услова предвиђених прописима из члана 34. овог закона (на права и дужности из радног односа комуналних милиционара примењују се прописи који уређују права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе, ако овим законом није друкчије уређено), мора да испуњава и посебне услове, и то да:

1. има психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне милиције коју утврђује Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова и издаје лекарско уверење о томе на начин предвиђен за проверу психофизичке способности полицијских службеника;
2. не постоје безбедносне сметње за обављање послова комуналних милиционара;
3. има положен испит за комуналног милиционара (у даљем тексту: испит);
4. има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање једну годину радног искуства у струци.

Из ових законских одредби јасно је да и начелник комуналне милиције мора да испуњава ове посебне услове, односно потребно је да има психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне милиције (уверење), да прође безбедоносну проверу и да има положен испит за комуналног милиционара којем предходи стручно оспособљавање за обављање послова комуналних милиционара.

Да би полагао испит за комуналног милиционара, кандидат за комуналног милиционара, као и начелник комуналне милиције, у складу са одредбама Правилника о стручном оспособљавању за обављање послова комуналних милиционара („Службени гласник РС“, број 148/20), потребно је да се стручно оспособи за обављање послова комуналног милиционара које се спроводи по Програму стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара, који спроводи министарство надлежно за унутрашње послове, у сарадњи са министарством надлежним за систем локалне самоуправе.

Стручно оспособљавање за обављање послова комуналног милиционара спроводи се ради оспособљавања кандидата за комуналног милиционара за законито и ефикасно обављање послова и примену овлашћења комуналне милиције, а провера стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара спроводи се ради утврђивања да ли је кандидат за комуналног милиционара, у складу са програмом стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара, стекао знања и вештине неопходне за обављање послова, односно примену овлашћења комуналне милиције.

Чланом 13. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ("Сл. гласник РС", бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016), прописано је да органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу да утврђују мере подршке за спровођење пољопривредне политике за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, осим директних плаћања, а која се не односе на регресе за трошкове складиштења у јавним складиштима и регресе за репродуктивни материјал и то само за вештачко осемењавање, као и мере политике руралног развоја за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Средства за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја обезбеђују се у буџету  јединице локалне самоуправе и користе се у складу са програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Програм подршке доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз претходну сагласност министарства. Подршка спровођењу пољопривредне политике и политике руралног развоја у јединицама локалне самоуправе не може бити у супротности са националним програмима донетим у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој.

Чланом 13. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ("Сл. гласник РС", бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016), прописано је да органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу да утврђују мере подршке за спровођење пољопривредне политике за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, осим директних плаћања, а која се не односе на регресе за трошкове складиштења у јавним складиштима и регресе за репродуктивни материјал и то само за вештачко осемењавање, као и мере политике руралног развоја за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Средства за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја обезбеђују се у буџету  јединице локалне самоуправе и користе се у складу са програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Програм подршке доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз претходну сагласност министарства. Подршка спровођењу пољопривредне политике и политике руралног развоја у јединицама локалне самоуправе не може бити у супротности са националним програмима донетим у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој.

Дакле, средства за субвенције за пољопривреднике, односно подстицаје у пољопривреди, јединица локалне самоуправе планира и реализује на основу Програма подршке подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за сваку буџетску годину, на који претходну сагласност даје надлежно министарство, а доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.  У одлуци о буџету, средства која се опредељују за реализацију овог Програма разврставају се у оквиру Програма 5-Пољопривреда и рурални развој, програмска активност 0101-0002 Мере подршке руралном развоју, функционална класификација 421-Пољопривреда, а конкретно субвенције за пољопривреднике разврставају се на економску класификацију 454-Субвенције приватним предузећима (обзиром да се субвенције додељују регистрованим пољопривредним газдинствима).

Чланом 36. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - др. закон и 49/2021), прописано је да активна политика запошљавања представља систем мера и активности усмерених ка повећању запослености и смањењу незапослености.

Чланом 37. овог закона прописано је да основни документи јавних политика у области активне политике запошљавања јесу Стратегија запошљавања и Акциони план за спровођење Стратегије које усваја Влада, на предлог Министарства. Извештавање о резултатима спровођења докумената из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује плански систем. Акциони план у складу са чланом 3. став 1. тачка 1. поред елемената утврђених прописима којима се уређује плански систем, садржи и мере активне политике запошљавања.

Даље, члан 41. овог закона прописује да надлежни орган локалне самоуправе може, по прибављеном мишљењу локалног савета, усвојити локални плански документ у области запошљавања у складу са прописима којима се уређује плански систем. Уколико је формиран локални савет за подручје више локалних самоуправа, надлежни органи локалних самоуправа могу, по прибављеном мишљењу локалног савета, споразумом усвојити локални плански документ у области запошљавања за подручје тих локалних самоуправа. Локални плански документ у области запошљавања мора бити у сагласности са националном Стратегијом и Акционим планом, а локални плански документ у области запошљавања за локалне самоуправе на територији аутономне покрајине и са покрајинским планским документом у области запошљавања. Израда и извештавање о резултатима спровођења наведених документа врши се у складу са прописима којима се уређује плански систем.

Средства у Програму 3-Локални економски развој, у оквиру програмске активности 1501-0002 мере активне политике запошљавања, потребно је планирати у одлуци о буџету у складу са Локалним акционим планом запошљавања, као и за намене утврђене у том плану и распоредити их на одговарајуће економске класификације (апропријације/позиције). С тим у вези, напомињемо да је у складу са ранијим препорукама за припрему одлука о буџету, средства за ову програмску активност треба планирати на функционалној класификацији 412-Општи послови по питању рада, односно на економску класификацију 464- Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања (464141-Текуће дотације Националној служби за запошљавање), обзиром да мере активне политике запошљавања ЈЛС спроводе у сарадњи са матичном филијалом Националне службе за запошљавање.

Чланом 2. став 1. тачка 31) Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) дефинисано је да је апропријација,  од стране скупштине локалне власти, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину. 

Из наведеног се може закључити да се субвенције за пољопривреднике, могу извршавати само са апропријација планираних у одлуци о буџету јединице локалне самоуправе за ове намене, односно планираних у оквиру Програма 5-Пољопривреда и рурални развој, а у складу са усвојеним Програмом подршке пољопривредне политике и руралног развоја. Дакле, не могу се извршавати расходи на име субвенција пољопривредницима са позиције/апропријације планиране у одлуци о буџету у оквиру програма 3-Локални економски развој (како је у питању наведено, у вашој одлуци је то позиција 103), обзиром да се у овај програм не распоређују средства за те намене.

У погледу обезбеђивања садног материјала за пољопривреднике, односно о делу питања који се односи на начин закључења уговора са добављачем (у овом случају Институтом који производи садни материјал) и који би у након уплате у овој буџетској години, пољопривредницима испоручили садни материјал у наредној години, упућујемо вас на одредбе члана 54. Закона о буџетском систему, којима је у ставу 1. прописано да обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години. Ставом 13. истог члана прописано је да преузете обавезе и све финансијске обавезе из овог члана морају бити извршене искључиво на принципу готовинске основе са консолидованог рачуна трезора, осим ако је законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод. 

Разумемо да ЈЛС намерава да повећа праведност и обезбеди једнаке шансе за сву децу са територије општине, посебно децу из руралних области, у складу са чл 189. Закона о основама система образовања и васпитања и да обезбеди превоз или надокнаду трошкова превоза свој деци и ученицима који су укључени у обавезно образовање и васпитање. 

У складу са недлежностима, ЈЛС врши набавка услуге превоза на основу достављених релација од стране школа одакле ученици путују. У пракси, уколико нема већ успостављене релације, ЈЛС мозе да исту укључи приликом расписвања набавке услуге превоза. Постоји могућност да ЈЛС дотира превозницима средства за превоз нерентабилних линија. 

Такође, ЈЛС може доношењем одређеног акта, нпр. Правилника о додатној финансијској подршци породици са децом, дефинише на који начин би се остварило наведено право, нпр.да се рефундирају трошкове превоза родитељима од места становања до места првог аутобуског стајалишта, и сл и да дефинише критеријум којима се руководи у одобравању ове или неке сличне мере.

ЈЛС не може да оснива правно лице које није туристицка организација, вец ако не оснива туристицку организацију онда може да повери то некој вец основаној слузби, привредном друштву односно правном лицу које се бави тим пословима.

Чланом 33. Закона о озакоњењу објеката (“Сл. гласник РС”, бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 - одлука УС) утврђено је да се за све објекте у поступку озакоњења плаћа такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу. 

Члан 34. ст. 10. истог Закона прописује  да када је предмет озакоњења стамбена или стамбено пословна зграда која се састоји од више посебних физичких делова (станова, пословног простора, гаража и др.) за коју се не може утврдити инвеститор, али постоје поднети захтеви за озакоњење посебних делова у складу са овим законом, надлежни орган доноси решење о озакоњењу стамбене зграде, које обавезно садржи спецификацију свих посебних делова зграде. За овај случај, у истом члану (став 13) је прописано да се такса за озакоњење не плаћа за зграду, већ се одређује и наплаћује приликом озакоњења сваког посебног дела зграде.

У члану 33. став 8. утврђено је да се за комерцијалне објекте до 500 м2 плаћа такса за озакоњење у износу од 250.000 динара. 

Везано за конкретно питање, мишљења смо да уколико надлежни орган Општинске управе доноси  решење о озакоњењу стамбено пословног објекта који се састоји од више посебних делова, а чији је инвеститор непознат, може применити одредбе члана 34. став 10. и став 13., а да ће приликом доношења решења о озакоњењу сваког од посебних делова утврдити износ висине таксе у складу са Законом, а у зависности од површине и намене сваког посебног дела.

Према члану 548. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. Закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 и 109/2021), у случају принудне ликвидације, имовина ликвидираног друштва прелази на његове чланове у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ортачког друштва које нема капитал расподељује се на једнаке делове између ортака. То значи да чланови постају власници непокретности по самом закону, ванкњижно, без обзира на уписане податке у катастру непокретности.

Разуме се, стање у катастру треба уподобити стварном стању и треба уписати нове власнике – чланове привредног друштва које је брисано у поступку принудне ликвидације на непокретностима које су припадале том друштву. Чињенице које су битне за укњижбу права својине доказују се изводом из АПР-а. Потребно је од АПР-а прибавити извод/потврду у складу са чланом 36. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС“, бр. 99/2011, 83/2014, 31/2019 и 105/2021). Из извода/потврде треба бити видљиво да је одређено друштво престало да постоји у поступку принудне ликвидације, одређеног дана, и да су му чланови били одређени субјекти (овде општина и страно привредно друштво), као и величину њихових удела у том друштву (процентуално), осим ако је реч о ортачком друштву (што, вероватно, није). То је исправа која за службу за катастар непокретности доказује да су се стекли услови предвиђени законом за пренос права својине и да је до преноса својине дошло по самом закону.

Околност да је један од чланова страно правно лице није сметња да оно стекне удео у својини (сусвојини) на непокретности која је припадала ликвидираном друштву. Страно привредно друштво сматра се страним улагачем у смислу одредаба Закона о улагањима („Сл. гласник РС“, бр. 89/2015 и 95/2018). Према члану 7. став 1. тог закона, улагач који је страно правно или физичко лице у погледу свог улагања у свему ужива једнак положај и има иста права и обавезе као и домаћи улагачи, ако овим или другим законом није другачије уређено. Право да члану друштва (улагачу) припадне имовина ликвидираног друштва је право које проистиче из улагања, а не из неког комерцијалног уговора или другог правног посла. Ни у том, ни у неком другом закону није предвиђено да страно лице које је члан ликвидираног привредног друштва нема право да секне имовину друштва након његове ликвидације. Из тога произлази да и страно правно (и физичко) лице постаје власник имовине привредног друштва које је престало у поступку принудне ликвидације по самом закону, и има право да се упише као власник (сувласник) непокретности које су припадале ликвидираном привредном друштву.

Одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, уређују се застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања. Право пореског органа на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Чланом 114а право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања.

Сходно наведеном, а у вези са одредбама чл.10 и 10а Закона о порезима на имовину који уређују настанак и престанак пореске обавезе имате правни основ да пореском обвезнику утврдите порез на имовину од настанка пореске обавезе па до отуђења предметне непокретности.

Према Закону о пореском поступку И пореској администрацији прописано је да се спроводи пореска контрола. Појмови канцеларијске и теренске контроле из закона су брисани почев од 1. јануара 2019. године (Закон о изменама И допунама ZPPPA објављен у Службеном гласнику РС број 30/2018), од када се користи појам пореска контрола. 

Члан 123. ZPPPA прописује да пореска контрола представља поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган, у складу са овим законом. Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони. 

Став 3. овог члана ZPPPA прописује да је порески инспектор службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за пореску контролу, односно позива за пореску контролу. 

Члан 124. ZPPPA прописује да је порески инспектор дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику уколико пореску контролу врши на основу налога за пореску контролу. 

Чланом 125. ZPPPA прописано је да се пореска контрола врши у пословним просторијама пореског обвезника, у службеним просторијама пореског органа или на другом месту, у зависности од предмета контроле. 

Према томе, теренску контролу, као вид пореске контроле која се врши у пословним просторијама пореског обвезника или на другом месту, може вршити порески инспектор на основу налога за контролу издатог у складу са ZPPPA.

Вођење и ажурирање јединственог бирачког списка представља материју Закона о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 99/11).

Закон о јединственом бирачком списку у члану 9. (Решења на којима се заснивају промене у бирачком списку) прописује:

• да свака промена у бирачком списку мора да се заснива на одговарајућем решењу: решењу о упису бирача у бирачки списак, решењу о брисању бирача из бирачког списка или на решењу о измени, допуни или исправци неке чињенице о бирачу (став 1);
• да се решење на коме се заснива промена у бирачком списку доноси по службеној дужности или на захтев грађана, а на основу података у матичним књигама, другим службеним евиденцијама и јавним исправама и да се о тим решењима води евиденција према прописима о канцеларијском пословању (став 2). 

Закон о локалним изборима не садржи одредбе о чувању изборног материјала, тако да се на ово питање сходно примењују одредбе Закона о избору народних посланика, како је то прописано чланом 8. Закона о локалним изборима.

Тако је чланом 53. Закона о избору народних посланика (Чување изборног материјала након завршетка избора) прописано:

• да се гласачки листићи, контролни листови и изводи из бирачког списка чувају годину дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора;
• да се остали изборни материјал и документација у вези са спровођењем избора чува у складу са прописима којима се уређује чување архивске грађе и документарног материјала.

У складу са наведеним, а имајући у виду да поступање са решењима која се доносе у поступку вођења односно ажурирања Јединственог бирачког списка није посебно регулисано изборним законодавством, упућујемо на то да се на рокове чувања наведених решењапримењују прописи којим је уређено канцеларијско пословање органа јединица локалне самоуправе.