Питања и одговори

Законом о инспекцијском надзору установљена је обавеза сваке инспекције да у својој области надзора врши надзор над нерегистрованим субјектима и да примењује законом прописане мере, при чему су правила поступка према тим субјектима уређена нормама изричитог карактера. Инспекцијски надзор над нерегистрованим субјектима уређују и посебни закони сагласно области надзора, с тим што се примена одредаба ЗИН-а не може искључити посебним законом који уређује посебну област надзора.

Према члану 33. Закона о инспекцијскм надзору, нерегистровани субјект је надзирани субјект који обавља делатност или врши активност, а није уписан у одговарајући регистар који воде Агенција за привредне регистре или други орган или организација надлежни за упис оснивања правног лица и другог субјекта (на пример, регистар установа, који води надлежни привредни суд), када је упис у овај регистар прописан као услов за обављање делатности или вршење активности и над њим се врши инспекцијски надзор и према њему се примењују одредбе овог закона. У инспекцијском надзору над субјектом уписаним у основни регистар који обавља одређену делатност или врши одређену активност, а није уписан у одговарајући посебни регистар или евиденцију коју води други надлежни орган или организација или то чини без сагласности надлежног органа или организације (дозвола, одобрење, решење, мишљење, уверење, лиценца, сертификат, акредитација, потврда, овлашћење, акт о сагласности, акт о условима и др.) или без пријаве надлежном органу или организацији, када су овај упис, сагласност или пријава прописани као услов за обављање те делатности или вршење те активности, инспекција према том субјекту има и врши сва овлашћења и дужности које има и врши према нерегистрованом субјекту. То значи да је ЗИН, у смислу инспекцијског надзора и правних последица, изједначио нерегистроване субјекте (оне који нису уписани у основни регистар) и субјекте који су уписани у основни регистар, али нису уписани у одговарајући посебан регистар или евиденцију или обављају делатност или врше активност без сагласности надлежног органа или без пријаве надлежном органу.

Инспекцијски надзор над нерегистрованим субјектом врши се према плану инспекцијског надзора, али и кад није предвиђен планом инспекцијског надзора, без обавештења о предстојећем инспекцијском надзору, без издавања налога за инспекцијски надзор и у границама предмета које инспектор утврђује током трајања инспекцијског надзора.

Решење о мерама за отклањање незаконитости, забране обављања делатности или вршења активности и заплене документације и других предмета који су нерегистрованом субјекту послужили за незаконито обављање делатности или вршење активности доноси се одмах пошто инспектор открије нерегистровани субјект. Жалба не одлаже извршење решења.

У наставку су примери нерегистрованих субјеката из делокруга грађевиснке инспекције:

• Инвеститор који гради објекат без грађевинске дозволе, односно без решења којим се одобрава извођење радова, односно супротно локацијским условима, грађевинској дозволи и техничкој документацији на основу које је грађевинска дозвола издата или потврди о пријави радова;
• Инвеститор који настави са извођењем радова и после доношења решења о њиховој обустави;
• Инвеститор, односно власник објекта који уклања објекат без решења о дозволи за уклањање објекта;
• Правно лице или предузетник који израђују техничку документацију за изградњу објекта, односно извођење радова а нису регистровани – нису уписани у основни регистар, или јесу уписани у основни регистар, али не испуњавају следеће услове: имају запослене, односно радно ангажоване лиценциране инжењере, односно лиценциране архитекте уписане у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера у складу са законом и прописима донетим на основу закона, са одговарајућим стручним резултатима; јесу у складу са условима прописаним законом и прописима донетим на основу закона уписани у регистар за израду техничке документације који води министарство надлежно за послове планирања и изградње у складу са законом;
• Привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, односно лице које изводи грађевинске радове и/или гради објекат, а нису регистровани – нису уписани у основни регистар, или јесу уписани у основни регистар, али не испуњавају следеће услове: имају запослене, односно радно ангажоване лиценциране извођаче радова уписане у регистар лиценцираних извођача са стручним резултатима; имају одговарајуће стручне резултате; поседују решење о испуњености услова за грађење одговарајуће врсте објеката, односно извођење одговарајуће врсте радова на тим објектима; уписани су у одговарајући регистар за грађење одговарајуће врсте објеката, односно извођење одговарајућих радова на тим објектима;
• Лице које врши стручни надзор над изградњом објекта које не испуњава услове прописане законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова или испуњава те услове, али је запослено у привредном друштву, односно другом правном лицу или код предузетника који не испуњавају законом прописане услове, односно не поседују решење о испуњености услова за израду техничке документације или извођење радова на тој врсти објеката.

Приликом одлучивања о трошковима поступка потребно је водити рачуна о следећем: одлука о трошковима мора да буде посебна точка диспозитива решења којим првостепени орган усваја жалбу и врши измену решења. Поред тога образложење тог решења треба да садржи детаљно образложење у вези одлуке о трошковима поступка. При оцени неопходности и оправданости трошкова, морају се узети у обзир чињенице које се односе на издатке које је странка морала имати у сврху стављања ван правног промета појединачног правног акта. То значи да странка којој се трошкови надокнађују (увек је то порески обвезник, а не адвокат), мора да достави доказ о томе да ли је имала трошкове чију накнаду захтева. 

Одредбе члана 85. став 7. Закона о управном поступку, прописује да лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом. То значи да треба утврдити околности које указују на то да ли су трошкови заступања проузроковани неправилним радом првостепеног органа или обвезника (ако су у питању чињенице и подаци које је по закону обвезник морао сам да достави надлежном органу, а то није учинио, у том смислу трошкови ангажовања адвоката нису проузроковани неправилним радом пореског органа већ само обвезника, односно када су у питању чињенице од значаја за опорезивање, са којима орган није могао бити упознат у поступку пре доношења решења). 

Значи, код утврђивања права на надокнаду трошкова за састав жалбе, потребно је утврдити да ли су трошкови заступања били неопходни и оправдани, затим пореском обвезнику коме се врши накнада трошкова упутити писани захтев по члану 44. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, за достављање доказа о томе да је имао трошкове чију накнаду захтева (обрачун трошкова сачињен између адвоката и странке са доказом да је обрачун достављен обвезнику; изјашњење о томе да ли су трошкови заступања исплаћени пуномоћнику и ако јесу доказ о томе). 

Трошкови заступања од стране адвоката се одмеравају у складу са ТАРИФОМ О НАГРАДАМА И НАКНАДАМА ТРОШКОВА ЗА РАД АДВОКАТА (управни поступак је обрађен Тарифним бројевима 37-41, а увези са њима је Тарифни број 13, на чију примену се упућује када се ради о проценљивим стварима). Вредност спора и износ награде у тарифи приказан је у поенима, а у члану 15. Тарифе је наведено да вредност једног поена износи 30 динара. Чланом 12. Тарифе уређено је да „на захтев странке, адвокат је дужан да састави писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе“.

Пример:

У вези жалбе на решење којим се утврђује порез а имовину за 2022. годину у износу од 15.000 динара, странка је поднела захтев за надокнаду трошкова заступања на име састављања жалбе од стране адвоката у износу од 60.000 динара, а у вези са ТБ 38. Тарифе која се односи на непроценљиве предмете и у вези са ТБ 40. Тарифе који се односи на правне лекове. 

Уколико се усваја захтев за надокнаду трошкова заступања, полази се од тога да је у питању заступање у проценљивим стварима у складу са ТБ 37. Тарифе (а не у непроцењивим по ТБ 38). 

Значи, висина трошкова поступка одређена је адвокатском тарифом у зависности од вредности спора, а не од воље подносиоца захтева, која правила се примењују и у управном поступку, па је у сврху заштите јавног инетерса, трошкове поступка неопходно ценити према висини утврђених пореских обавеза које су предмет ожалбеног поступка. 

Према ставу 1. Тарифног броја 37: „за састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у проценљивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.“

Према ставу 1. Тарифног броја 40: „за састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37 и 38.“

Значи, према ставу 1. Тарифног броја 13, за вредност спора до 25.000 поена, адвокату припада награда од 300 поена, а имајући у виду да вредност једног поена износи 30 динара, за вредност спора до 750.000 динара, адвокату припада награда од 9.000 динара. 

Сходно наведеном, у конкретном наведеном случају, вредност предмета спора износи 15.000 динара (као вредност утврђеног пореза), адвокату припада награда од 9.000 динара увећана за 100% (у складу Са ТБ 40.), тако да накнада за састављање жалбе у овом случају укупно износи 18.000 динара.

Чланом 74. Закона о локалним изборима прописано је да одборник којем је мандат престао пошто је изабран на функцију председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа може по престанку те функције поднети захтев да му се поново додели мандат у истом сазиву скупштине ако постоји упражњено одборничко место које припада његовој изборној листи.

У конкретном случају, председници Скупштине општине је избором на функцију заменика председника општине престао мандат одборника у Скупштини општине, како је то прописано чланом 43. став 5. Закона о локалној самоуправи, што значи да је њено одборничко место постало упражњено и сада је на општинској изборној комисији да то место попуни.

Пошто је навдено да постоји захтев бившег заменика председника општине да му се поново додели одборнички мандат у истом сазиву скупштине, општинска изборна комисија треба да, применом члана 74. Закона о локалним изборима, подносиоцу захтева додели мандат који је престао новоизабраном заменику председника општине, наравно под условом да су и подносилац тог захтева и новоизабрани заменик председника општине изабрани за одборнике са исте изборне листе, како је то прописано чланом 74. Закона о локалним изборима.

По питању цене рада у туристичким организацијама и органима јединице локалне самоуправе указујемо да су плате запослених у јавном сектору уређене Законом о систему плата у јавном сектору („Службени гласник РС”, број 18/16, 108/16, 113/17, 95/18, 86/19, 157/20 и 123/21). Плате запослених код корисника буџета локалне власти (директни и индиректни корисници) уређене су и у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06...113/17 - др.закон), Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 44/08 - пречишћен текст, 2/12, 113/17-др.закон и 23/18, 95/18 - др. закон, 86/19 - др.закон, 157/20 - др.закон и 123/21 - др.закон ). 

Чланом 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама каже да се плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе и запослених у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе утврђују на основу:

1) основице за обрачун плата (у даљем тексту: основица);

2) коефицијента;

3) додатка на плату;

4) обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.

Основну плату изабраних, именованих и постављених лица и запослених чини производ основице и коефицијента.

По питању утврђивања основице за обрачун плата, члан 3. Закона о о платама у државним органима и јавним службама каже да основицу за обрачун и исплату плата утврђује Влада, осим за председника Републике, народне посланике и именована, постављена и запослена лица у службама председника Републике и Народне скупштине Републике Србије.

Дакле, Влада Републике Србије утврђује исту основицу за запослене у органима ЈЛС и јавним службама које се финансирају из буџета ЈЛС и при том нема разлике у основици према развијености јединице локалне самоуправе.

На крају, по питању рачунања минулог рада прилажемо извод из Мишљења Министарства државне управе и локалне самоуправе бр. 120-04-767/2014-04 од 17.11.2014. године:

„Чланом 5. став 1. тачка 1) Закона о платама у државним органима и јавним службама прописано је да додатак за плату припада за време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, у смислу члана 1. Закона. Ставом 2. истог члана прописано је да се све установе у истој делатности обухваћене истим планом мреже, односно основане од истог нивоа власти сматрају истим послодавцем у смислу претходног става. 

У примени ове одредбе треба поћи од послодаваца у смислу члана 1. Закона и имати у виду да промена послодавца тј. промена у оквиру набројаних организационих облика начелно повлачи за собом губитак права на минули рад. На пример, запослени који је радио у органима Аутономне Покрајине, а сада ради у органу јединице локалне самоуправе или запослени који је радио у органима две различите јединице локалне самоуправе (у органима различитих општина и града), или запослени који је радио у установама јавних служби који обављају различите делатности, неће имати право на накнаду за време проведено у радном односу (минули рад), с обзиром да се не ради о истом послодавцу у смислу члана 1. Закона.

Што се тиче норме у члану 5. став 2. (односи се само на установе као послодавца), да би запослени остварио право на минули рад, потребно је да услови буду алтернативно испуњени, наиме да се ради о установама у истој делатности обухваћеним истим планом мреже или да се ради о установама у истој делатности основаним од истог нивоа власти. У делу захтева у вези са питањем да ли постоји план мреже или да ли се ради о установама као послодавцима у истој делатности основаним од истог нивоа власти, обавештавамо вас да према мишљењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 610-00-737/2014-02-1 од 6. новембра 2014. године: исти план мреже, ради обрачуна минулог рада, чине предшколске установе, основне и средње школе, високошколске установе (укључујући и научне институте у саставу универзитета) и установе ученичког и студентског стандарда на територији Републике Србије, и то као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке школске године за упис, односно пријем у ове установе у складу са одговарајућим законом, имајући у виду јединствени систем просвете. Мрежу установа, односно конкурс треба посматрати у континуитету, односно у вези са свим раније донетим одговарајућим актима (мрежа установа, конкурс, акт о оснивању, односно давању сагласности за обављање одговарајуће делатности и др.).“

Дакле, имајући у виду наведено мишљење и овај конкретни случај, сматрамо да лице запослено у туристичкој организацији општине или града неће имати право на минули рад остварен у просвети. Међутим, како се колективним уговором, општим актом и уговором о раду могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено (члан 8. Закона о раду), у одлучивању о праву на минули рад у туристичкој организацији требало би узети у обзир и евентуални колективни уговор или општа акта која евентуално на повољнији начин утврђују право на минули рад. 

У складу са чланом 27к Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) између осталог је предвиђено да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

У овом конкретном случају, с обзиром да је једном лицу престао радни однос у 2021. години, корисник јавних средстава ће имати могућност да запосли једно лице у 2022. године, ако није било ниједног новозапосленог на неодређено време у 2021. години. У том случају од једног престанка радног односа нема умањења за новозапослене и 70% у односу на то је 0,7, што се заокружује на 1.

Информације о именима адвоката која су заступали особе којима су исплаћене одштете за уједе паса луталица (нпр. за неки одређени период, уколико је то тражено) у судским и вансудски поравнањима, као и висини наканде која им је исплаћена, треба да буду доступне јавности.  Ово из разлога што се тражене информације односе на адвокате и у вези су са обављањем адвокатске службе, односно са бављењем адвокатуром, која је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима.  Такође се ради о накнадама исплаћеним на име пружене правне помоћи која средства су исплаћена из јавних средстава тј. из буџета општине, па тражене информације треба да буду доступне јавности, а испуњен је услов из одредбе члана 14. тачка 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја за изузетак од права на приватност. 

Међутим, информације о лицима којима су исплаћене одштете за уједе паса луталица у судским и вансудским поравнањима треба ускратити. 

Наиме, чланом 2. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја  прописано је да је информација од јавног значаја, у смислу овог закона, инфромација којим располаже орган јавне валсти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређено документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. 

Одредбом члана 5. Закона прописано је да свако има право да му се инфромација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин. 

Чланом 8. став 1. наведеног закона прописано је да се права из овог закона могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу и закону, док је ставом 2. истог члана прописано да се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања неког права које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне која је прописана у ставу 1. овог члана. 

Одредбом члана 14. истог закона предвиђено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право неког лица, осим у случајевима из тач. 1, 2. и 3. наведеног члана, односно ако се ради о случају да је лице у односу на које се тражи инфромација на то пристало; ако се ради о личности, појави и догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне или политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију  које то лице врши; или ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези с приватним животом, дало повода за тражење информације.  

Дакле, на основу свих ових одредби закона, можемо закључити да, није неопходно штитити имена адвоката имајући у виду да је обим приватности тих лица ужи у односу на „обичне грађане“. Доступност осталих података о овим лицима (нпр. приватне адресе, ЈМБГ и сл.) би било противно Закону о заштити података о личности, због чега ти подаци треба претходно да се заштите пре него што се имена учине доступним. Такође, доступност информација о лицима којима су исплаћене одштете за уједе паса, не може бити општег карактера, јер би њихова доступност у својству информације од јавног значаја, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, могла озбиљно угрозити право на приватност, односно заштиту личних података тих лица, на које се односи, при чему нису испуњени услови за примену изузетака прописани чланом 14. истог закона.

Ставом 4. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, број 52/19), прописано је да “Лице које обавља послове тржишног инспектора мора да има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, односно друге услове одређене законом који уређује права и дужности државних службеника, другим прописом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству, као и положен испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор и посебан стручни испит за тржишног инспектора”.

Ставом 6. Закона о трговини прописано је да комунални инспектор који обавља послове поверене тим законом, мора да има положен испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор и посебан стручни испит за тржишног инспектора.

Степен стручне спреме комуналног инспектора наведеним законом није децидно прописан, што ствара недоумице с обзиром на услове које у погледу степена стручне спреме за комуналног инспектора општине прописује Закон о комуналним делатностима.

Полазећи од тога да комунални инспектор у вршењу надзора над применом Закона о трговини у оквиру повереног делокруга има иста овлашћења и дужности као тржишни инспектор, према нашем мишљењу, може се закључити да и комунални инспектор мора испуњавати услове у погледу степена стручне спреме, прописане за тржишног инспектора, тачније, за лице које обавља послове тржишног инспектора.

Будући да се питање односи на “тумачење” појединих одредаба Закона о трговини, напомињемо да меродавно мишљење о примени ових одредаба може дати министарство надлежно за послове трговине у складу са чланом 80. Закона о државној управи. 

Питање које се односи на доношење решења о полагању испита уређено је Правилником о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора („Сл. гласник РС“, број 59/11) који се примењује до доношења подзаконских аката на основу овлашћења из Закона о трговини („Сл.гласник РС“, број 52/19).

Чланом 8. наведеног правилника, о захтеву за полагање посебног стручног испита за тржишног инспектора одлучује министар решењем које се доставља подносиоцу захтева. Према нашем мишљењу та одредба и даље важи с обзиром да није у супротности са одредбама сада важећег Закона о трговини.

Што се тиче првог дела  питања, одредбе чл. 72. и 73. новог Закона о локалним изборима, које регулишу попуњавање упражњених одборничких места у скупштини општине/града, више не прописују обавезу прибављања сагласности кандидата за одборника пре доделе одборничког мандата.

То значи да изборна комисија доноси решење којим се мандат додељује првом следећем кандидату на изборној листи, водећи, при томе, једино рачуна о томе да ли је одборник коме је престао мандат изабран са коалиционе изборне листе или са изборне листе политичке странке односно групе грађана.

Изборна комисија, дакле, не мора да тражи сагласност кандидата коме треба да се додели мандат, већ то ради аутоматски, и то у року од два дана од дана када је скупштина општине/града донела одлуку којом је констатован престанак мандата претходном одборнику, како је то прописано чланом 72. став 1. Закона о локалним изборима. Воља кандидата, дакле, у случају попуне упражњеног одборничког места је ирелевантна и он, у случају да не жели да буде одборник, на располагању има могућност подношења оставке након што му се мандат потврди од стране скупштине општине/града.

Очигледно је да је новим Законом о локалним изборима поступак попуне мандата предвиђен као хитан, ради што бржег успостављања услова за рад скупштине у пуном капацитету и без прибављања сагласности новог одборника.

Овакво решење олакшава рад локалних изборних комисија, јер је претходно законско решење, које је прописивало обавезу прибављања сагласности, остајало недоречено у ситуацији у којој кандидат не би доставио потребну сагласност или би доставио негативну изјаву о недавању те сагласности.

Поводом другог дела  питања, који се односи на члан 74. Закона о локалним изборима и поновно додељивање мандата одборнику којем је мандат престао пошто је изабран на функцију градоначелника/председника општине, заменика градоначелника/заменика председника општине или члана градског већа/члана општинског већа, мандат се додељује под два услова прописана законом, а то је да, прво, постоји захтев лица којем је престала нека од наведених функција да му се поново додели одборнички мандат у истом сазиву скупштине и, друго, да постоји упражњено одборничко место које припада изборној листи са које је изабрано то лице. Дакле, никакве друге сагласности било ког лица, па ни кандидата којем би мандат био додељен да није поднет захтев за поновно додељивање мандата, нису законом предвиђене, тако да нису ни потребне да би изборна комисија поново доделила одборнички мандат на основу члана 74. Закона о локалним изборима под наведеним условима.

Ангажовање педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом регулисано је Правилником о педагошком асистенту и андрагошком асистенту („Службени гласник РС“, број 87/2019). 

Чланом 3. регулисано је да „педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима“.

Чланом 4. регулисано је да „педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у образовно-васпитном процесу у установи и посебно код превазилажења физичких, комуникацијских и социјалних баријера, у складу са индивидуалним образовним планом два (у даљем тексту: ИОП2). Додатна подршка и помоћ се односе између осталог на:

1) пружање помоћи у изради задатака, односно подршке у учењу и мотивисању на учење и учешће у vannastavnim активностима, као и подршку у комуникацији у установи;

2) пружање помоћи у овладавању асистивном технологијом и њеном коришћењу;

3) пружању помоћи и подршке код укључивања у васпитну групу, односно одељење, нарочито у периоду транзиције;

4) помоћ у развијању позитивног става деце и ученика у односу на децу и ученике којима је потребна додатна подршка;

5) помоћ ради осигуравања безбедности деце и ученика током боравка у установи, трајања наставе у природи или екскурзије“.

Цитирана одредба става 8 у члану 4. „у складу са индивидуалним образовним планом два (у даљем тексту: ИОП2)“ ближе одређује да се подршка од стране педагошког асистента остварује у складу са потребама које су исказане у педагошком профилу или персонализованом програму наставе и учења који је такође саставни део и ИОП1 и плана прилагођавања кроз план прилагођавања.

Потребно је нагласити да педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом није персонализована услуга већ пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.

Овај Правилник је ступио на снагу 20.12.2019. године, али одредбе које се односе на педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом почињу да се примењују након почетка примене аката Владе којима се уређују каталог радних места и коефицијенти за обрачун и исплату плата за тог асистента. 

Важно је нагласити да су ближи услови које образовна установа треба да испуни да би добила педагошког асистента регулисана чланом 16а Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 73/2016, 45/2018, 106/2020 и 115/2020).

Чланом 63. став 2.  Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.

Члан 126. истог закона каже да својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, односно на раду ван радног односа, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања. Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи. Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса. Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа. Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.

Члан 127. истог закона даље каже да приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину. Приправнички стаж за приправника са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, траје девет месеци.  Приправнички стаж за приправнике са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, траје шест месеци. Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом.

Дакле, уколико је лице провело најмање годину дана у радном односу на пословима који одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи, њему се не може утврдити својство приправника, те с тога се може сматрати да има завршен приправнички стаж и испуњава услове предвиђене за звање “млађи саветник”.

Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се акт, којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа, доноси у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако овим законом није друкчије одређено. Уколико неки елемент постојећег решења о одређивању коефицијента није у сагласности са новим решењем о распоређивању, потребно је донети ново решење о одређивању коефицијента, с обзиром на њихову формалну повезаност. У овој случају би могла да се размотри и варијанта у којој би се једним решењем вршило распоређивање или премештај, утврђивање звања и одређивање коефицијента.

Чланом 70. став 1 тачка 2) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године. Претпоставка је, у овом случају, да се ради о ситуацији у којој се лице прима у радни однос на одређено време на радно место које је попуњено, а на ком се повећао обим посла, јер и сама одредба закона каже да постојећи број запослених не може да изврши тај посао. У случају упражњеног радног места, требало би ући у процедуру за трајно попуњавање радног места, из разлога што закон у члану 69. каже да се радни однос у јединици локалне самоуправе заснива, по правилу, на неодређено време.