Питања и одговори

У члану 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) каже се:

„У периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан.

Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.

Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.

Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 1, 2. и 4. овог члана.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе, као и на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.

О заснивању радног односа на неодређено време и радног односа на одређено време у својству приправника изнад процента из става 1. овог члана у службама Народне скупштине, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенције за спречавање корупције, Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за хартије од вредности, Фискалног савета, Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику Републике Србије, као и о томе да укупан број запослених, односно радно ангажованих из става 4. овог члана код тих корисника буде већи од процента, односно броја из ст. 4. и 6. овог члана одлучује одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.“

Из наведеног закључујемо да се ограничења предвиђена наведеним чланом Закона о буџетском систему не односи на запошљавање инвалида у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 32/2013 и 14/2022 - др. закон).

Одредбе чл. 72. и 73. новог Закона о локалним изборима, које регулишу попуњавање упражњених одборничких места у скупштини општине/града, више не прописују обавезу прибављања сагласности кандидата за одборника пре доделе одборничког мандата.

То значи да изборна комисија доноси решење којим се мандат додељује првом следећем кандидату на изборној листи, водећи, при томе, једино рачуна о томе да ли је одборник коме је престао мандат изабран са коалиционе изборне листе или са изборне листе политичке странке односно групе грађана.

Изборна комисија, дакле, не мора да тражи сагласност кандидата коме треба да се додели мандат, већ то ради аутоматски, и то у року од два дана од дана када је скупштина општине/града донела одлуку којом је констатован престанак мандата претходном одборнику, како је то прописано чланом 72. став 1. Закона о локалним изборима. 

Очигледно је да је новим Законом о локалним изборима поступак попуне мандата предвиђен као хитан, ради што бржег успостављања услова за рад скупштине у пуном капацитету и без прибављања сагласности новог одборника.

Овакво решење олакшава рад локалних изборних комисија, јер је претходно законско решење, које је прописивало обавезу прибављања сагласности, остајало недоречено у ситуацији у којој кандидат не би доставио потребну сагласност или би доставио негативну изјаву о недавању те сагласности.

Члан 3. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/20221) предвиђа да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Даље се у ставу 2. каже да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.

Чланом 4. истог Закона предвиђено је између осталог да је јединица локалне самоуправе послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе и да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.

Чланом 40. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да скупштина општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.

Из наведених одредби можемо закључити да Закон о локалној самоуправи и Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе не предвиђају могућност да неко изабрано, именовано или постављено лице функцију врши волонтерски. Секретар скупштине је постављено лице које се поставља на период од четири године и заснива радни однос у јединици локалне самоуправе и с обзиром на то не може засновати радни однос у другом органу ЈЛС – тј. у градској управи. 

Чланом 2. став 1. Закона о волонтирању („Сл. гласник РС“, бр. 36/2010) предвиђено је да волонтирање, у смислу овог закона, јесте организовано добровољно пружање услуге или обављање активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Даље се у члану 3. истог закона наводи да се волонтирањем, у смислу овог закона, не сматра:

1) време проведено на стручном оспособљавању и усавршавању или на практичном раду без заснивања радног односа, у складу са законом;

2) рад ван радног односа, у складу са законом;

3) обављање услуга или активности које је једно лице дужно да пружи другом лицу, у складу са законом и другим прописом;

4) извршавање судских, прекршајних и других одлука надлежних органа;

5) обављање услуга или активности које су уобичајене у породичним, пријатељским или суседским односима;

6) обављање послова Црвеног крста Србије који су везани за остваривање циљева и задатака у складу са законом и другим прописом;

7) обављање послова и активности у политичким странкама, синдикатима и другим удружењима, који су везани за остваривање циљева и задатака тих организација, односно удружења од стране њихових чланова, у складу са статутом;

8) обављање "ад хоц" активности од општег интереса, за опште добро или за добро трећег лица, које не трају дуже од 10 часова недељно, најдуже 30 дана без прекида или са прекидима, у току календарске године.

Из наведених одредби Закона о волонтирању закључујемо да се вршење функције не може сматрати волонтирањем у смислу одредби тог закона.

У складу са чланом 2. Закона о порезима на имовину, прописано је да се непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају:

1. земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго, 
2. стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Према члану 6б Закона о порезима на имовину:  

-„пословни објекат“ је зграда или други (надземни и подземни) грађевински објекат, односно посебни део објекта (локал, канцеларија и сл.), који је намењен за обављање делатности;

- „помоћни објекти“ су самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

- “помоћни објекти” који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);

- “помоћне зграде” (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.).

У конкретном случају, треба проверити да ли је за предметни објекат добијена грађевинска дозвола, да ли је поднет захтев за озакоњење, као и да ли постоји приложена документација уз тај захтев. Такође, треба проверити да ли је на тој адреси регистрована делатност (и која), ко и по ком основу плаћа струју, комуналне услуге и сл.

Одређивање врсте непокретности, зависи и од тога да ли се на том земљишту, поред предметног спортског објекта налази још неки објекат, који се може сматрати  главним објектом, као и која је врста главног објекта.

Уколико на земљишту поред спортског постоји и кућа за становање, тада се овај објекат може разврстати у помоћни објекат и сматрати се објектом који је у функцији главног (стамбеног) објекта искључиво ако се не користи за обављање делатности,  што се мора утврдити у пореском поступку.

Уколико на земљишту поред спортског објекта, постоји и други пословни објекат тако да су оба намењена за обављање делатности, тада се овај спортски објекат разврстава у пословни објекат јер је намењен за обављање делатности (без обзира што је затвореног типа).

Уколико је овај објекат изграђен као самостални објекат, тада се исти не може разврстати у помоћни објекат, већ се једино може разврстати у пословни простор, с обзиром да се може сматрати да је намењен за обављање делатности (без обзира да ли је отвореног или затвореног типа).

Чланом 36. Закона о будзетској инспекцији предвиђено је следеће:

“Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2023. године.

Министарство надлежно за послове финансија ће од аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе преузети запослена лица која су распоређена на радним местима буџетских инспектора и испуњавају услове из члана 8. овог закона, као и права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву који су у вези са обављањем послова буџетске инспекције, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Лица из става 2. овог члана распоређују се на радна места буџетских инспектора у складу са дотадашњим вредновањем, времену проведеном на раду и искуству на пословима буџетског инспектора.

На положај лица из става 2. овог члана која одбију преузимање или не испуњавају услове за преузимање из члана 8. овог закона, примењиваће се одредбе закона о запосленима у аутономној покрајини и јединицама локалне самоуправе.

Министарство надлежно за послове финансија ускладиће правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе дужне су да ускладе своје правилнике о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.”

С обзиром да рок из става 2. наведеног члана истиче у децембру 2022. године, те имајући у виду да до сада није покренут поступак за попуну упражњеног радног места буџетског инспектора, сматрамо нецелисходним у овом тренутку покретати поступак за попуну тог радног места.

У складу са чланом 8. Закона о раду колективни уговор и правилник о раду, тј. општи акт и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.

Даље се у члану 9. Истог закона предвиђа да уколико општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона. Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог - ништаве су.

У сваком случају надзор над применом Закона о раду, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада, у складу са чланом 268. тог закона.

Приликом поништаја правоснажног решења о експропријацији непокретност се враћа у стање, својински режим који је био у моменту експропријације. Сваки учесник поступка експропријације (корисник експропријације и ранији сопственик експроприсане непокретности) су у обавези да врате дато, односно ранији сопственик је у обавези да врати накнаду коју је примио по основу експропријације, а корисник је у обавези да врати непокретност ослобођену свих терета. 

Одредбе члана 71а Закона о експропријацији односе се на сходну примену овог Закона и на поступке административног преноса, тако да све што важи за експропријацију, примењује се и у случају административног преноса непокретности.

Напомињемо да је административни пренос непокретности у неком ранијем периоду ишао и без накнаде, тако да ту треба обратити пажњу да ли је ранијем сопственику административно пренете непокретности исплаћена накнада за непокретност или није. Уколико постоји доказ (споразум о накнади, пресуда суда и сл.) у том случају су наследници ранијег сопственика у обавези да врате накнаду у целости. 

Чланом 167. став 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да ће орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства одобрити решењем, по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог дела, за који утврди да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја. Притом, у ставу 2. истог члана прописано је да се решење може издати ако је надлежни грађевински инспектор претходно донео решење о забрани коришћења, односно употребе објекта, док је у ставу 3. прописано да се решење може извршити ако су претходно решена питања смештаја корисника објекта (осим у случају када се уклањање објекта одобрава на захтев власника који тај објекат користи).

Чланом 169. Закона о планирању и изградњи је прописано да ако надлежни орган јединице локалне самоуправе утврди да се непосредна опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и за безбедност саобраћаја може отклонити и реконструкцијом објекта, односно његовог дела, о томе обавештава власника објекта, ради предузимања потребних мера у складу са законом. Решењем којим се одобрава реконструкција објекта у смислу става 1. овог члана утврђује се рок у коме се радови на реконструкцији морају завршити.  Ако се реконструкција објекта не заврши у утврђеном року надлежни орган ће наложити, односно одобриће решењем, по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог дела. 

Што се тиче извршења решења грађевинских инспектора, подсећамо да је Законом о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење – члан 193. став 1.) прописано да извршење решења спроводи орган који је донео првостепено решење и то по издатом решењу о извршењу. Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење, како је то прописано чланом 196. став 5. овог закона.

Када су у питању решења грађевинских инспектора, она се принудно спроводе преко других лица, јер се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, што је у складу са одредбом члана 197. став 1. Закона о општем управном поступку. Чланом 197. став 2. ЗУП-а је прописано да орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини.

Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) је чланом 171, који се односи на сва решења о уклањању објекта, односно његовог дела, донета на основу овог закона, такође, прописано да трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет извршеника. Овим чланом прописано је и то да ће се, ако извршеник сам не спроведе извршење решења о уклањању објекта, односно његовог дела, решење извршити преко привредног друштва, односно другог правног лица или предузетника, у складу са овим законом, а на терет извршеника. Трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет буџета надлежног органа, до наплате од извршеника.

Закон о планирању и изградњи је дао могућност и заинтересованим лицима да, уколико надлежни орган нема потребна средства за извршење инспекцијског решења, могу обезбедити трошкове извршења до наплате од стране извршног дужника.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то: 

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса, 

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%, 

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%, 

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%, 

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%. 

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. 

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. 

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца. 

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.“

Што се минулог рада тиче, чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.”

Дакле, овде се ради о два одвојена права запослених и као такви се посебно утврђују, те се цене околности сваког конкретног случаја приликом признавања права на јубиларну награду и права на минули рад. 

У овом конкретном случају приликом одлучивања о захтеву за остваривање права на јубиларну новчану награду треба имати у виду одредбе закона којим је била уређена Југословенска народна армија, статус, положај и права и обавезе запослених у ЈНА за шта би требало да се обратите надлежном органу или установи за мишљење, при чему указујемо да се право на јубиларну новчану награду, у смислу одредаба Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе везује за године рада  које је запослени провео у радном односу у органу АП и ЈЛС и државном органу. У том смислу ни у Закону о државним службеницима ни у Закону о запосленима у АП и ЈЛС се припадници војске се не спомињу као државни службеници нити као запослени у органима АП и ЈЛС.

Чланом 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 и 105/2021) прописана је обавеза објављивања информатора о раду за органе власти из члана 3. тач. 1) до 7) овог закона. С обзиром на то, да је у смислу овог закона дефинисано да се, између осталог, под органом власти подразумева орган општине, града, градске општине и града Београда, као и да је чланом 27. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, број 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др- закон, 47/2018 и 111/2021 – др. закон) прописано да су органи општине: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа, те сходно томе, информатор о раду се израђује и објављује за сваки орган посебно, укључујући ту и правобранилаштво ако је основано као орган.       

Такође, даље чланом 39. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја одређено је шта све од података треба да садржи информатор о раду који израђује сваки орган општине посебно. Информатор се израђује у електронском и машински читљивом облику, а објављује се путем јединственог информационог система информатора о раду, који води и одржава Повереник, у складу са упутством Повереника. Орган власти редовно врши проверу тачности и потпуности података објављених у информатору и, најкасније 30 дана од настанка промене, ажурира информатор вршењем одговарајућих промена. 

Јединственом информационом систему информатора о раду можете приступити преко линка https://informator.poverenik.rs/pristup

Рок за објављивање информатора о раду органа власти на новој платформи тј. преко јединственог информационог система је 17. новембар 2022. године. 

Посебно напомињемо да у случају да орган власти пропусти да изради и ажурира информатор о свом раду, у складу са одредбама овог закона, Повереник је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај из члана 46. став 1. тачка 6) овог закона за који одговара руководилац органа.

Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати на рад код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације. 

Послодавац лица које је изабрано, именовано или постављено за функционера донеће решење којим се констатује мировање радног односа за време док обавља функцију као и да има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције врати на рад код послодавца, те је због тога потребно обавестити послодавца о сваком новом избору, именовању или постављењу на функцију, без обзира да ли се ради о новом мандату на истој функцији.

Чланом 22. Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/2004 и 36/2009) прописано је ко све може бити именован за члана Техничке комисије, а ко не може. 

Сходно томе, ставом 1. наведеног члана прописано је да надлежни орган најкасније у року од десет дана од дана пријема захтева за сагласност образује техничку комисију за оцену студије о процени утицаја. 

Председник техничке комисије именује се из реда запослених или постављених лица у надлежном органу, док се за чланове техничке комисије могу именовати лица са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера и одговарајућим стручним резултатима, из реда:

1) запослених или постављених лица у надлежном органу;

2) запослених или постављених лица у заинтересованим органима и организацијама;

3) независних стручњака. 

Ставом 2. наведеног члана прописано је да чланови техничке комисије не могу бити лица која су: 

1) учествовала у изради студије о процени утицаја која је предмет оцене;

2) оснивачи правног лица или предузетник који је израдио студију о процени утицаја или запослени код тих лица;

3) оснивачи или запослени код носиоца пројекта;

4) брачни другови, крвни сродници до четвртог степена сродства и сродници по тазбини до другог степена сродства лица наведених у тач. 1) до 3);

4а) запослена као инспектори, односно лица која врше инспекцијски надзор над пројектом за који је израђена студија о процени утицаја.

Дакле, имајући у виду одредбе члана 22. Закона о процени утицаја на животну средину, лице које је запослено као инспектор заштите животне средине, не може бити именовано за члана Техничке комисије.