Питања и одговори

Члан 92. Закона о јавним набавкама прописује да поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку коју именује наручилац. 

Ако процењена вредност јавне набавке не прелази износ од 3.000.000 динара, наручилац није дужан да именује комисију за јавну набавку, у ком случају поступак јавне набавке спроводи лице које наручилац именује. 

У комисији за јавну набавку један члан мора да буде лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.

За члана комисије именује се лице које има одговарајућа стручна знања из области која је предмет јавне набавке, када је то потребно. 

Чланови комисије за јавну набавку, односно лице из става 2. овог члана могу да буду лица која нису запослена код наручиоца, ако наручилац нема запослена лица која имају одговарајућа стручна знања. 

Комисија за јавну набавку, односно лице из става 2. овог члана, предузима све радње у поступку, а нарочито припрема огласе о јавној набавци, конкурсну документацију, врши стручну оцену понуда и пријава, припрема извештаје о поступку јавне набавке, обавља потребну комуникацију у поступку јавне набавке у складу са одредбама овог закона и предузима потребне радње у случају подношења захтева за заштиту права. 

Комисија за јавну набавку, односно лице из става 2. овог члана, стара се о законитости спровођења поступка.

Дакле, јасно је да са становишта свих надлежности и послова комисије за јавну набавку може се ангажовати било које лице, и које није запослено у Општинској управи, а које испуњава услове за члана комисије. Спровођење поступака јавних набавки је свакако основни посао комисије, па за те послове свакако можете ангажовати службеника за јавне набавке у јавној установи.

Што се тиче послова сачињавања Плана јавних набавки, не постоји сметња да се ангажује по основу неког од основа из Закона о раду одређено лице да ради на тим пословима – дакле, пошто је у конкретном случају реч о систематизацији и могућности да се неко ангажује за тај посао, ако не постоји довољно кадрова који се баве овим делом процедура јавних набавки, то се постиже планирањем. 

Генерално, послови планирања такође спадају у делокруг одељења за јавне набавке, али пре свега су у надлежности финансијске и правне службе, јер је претходно потребно да наручилац определи своја финансијска средства (не мора и да има расположива средства за сачињавање Плана и покретање поступака на основу Плана), истражи тржиште и сачини План јавних набавки, па није иста ситуација као код ангажовања члана комисије за јавну набавку за спровођење поступака јавних набавки, за шта не мора да постоји неки конкретан уговор, већ просто именовање члана комисије или лица које спроводи поступак Одлуком о спровођењу поступка. 

Према члану 10. Закона о порезима на имовину, за сврху опорезивања порезом на имовину, даном стицања права сматра се и кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине -  дан смрти оставиоца.

Одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређена је застарелост права пореског органа на утврђивање пореза и прописано је да право пореског органа на утврђивање пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање.

У конкретном случају, пореском обвезнику који је преминуо, даном смрти престале су све обавезе, што значи да је том лицу порез могао бити утврђен само до тог датума, а да су све обавезе утврђене након дана смрти неосновано утврђене. С обзиром да је законски наследник пореског обвезника његов син, претпоставка је да у конкретном случају није спроведена оставина са оца на сина.

Према Закону о наслеђивању, у случају да неко оставиочево дете не наследи (није у животу, недостојан је наслеђивања, искључен је из наследства и др.) оставиоца наслеђују потомци детета добијајући онај део наследства који би оставиочево дете добило да је наследило. Наведено би значило да је унук наследник и да је њему обавеза према члану 10. Закона о порезима на имовину настала даном смрти оставиоца.

Међутим, имајући у виду одредбе ZPPPA о застарелости права пореског органа на утврђивање пореза, исти се може утврдити пет година уназад. Ако су у 2022. години предузете неке радње пореског органа у вези утврђивања (послат позив и сл.), тада се може утврдити обавеза од 1.1.2017. године (јер је 2022. године прекинута застарелост у складу са чланом 114д ZPPPA), а ако нису предузете никакве радње пореског органа у циљу утврђивања пореза, онда се у 2023. години може утврдити обавеза почев од 1.1.2018. године.

Чланом 22. ZPPPA прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Уколико је након отписа неоснованих задужења и камате на име преминулог лица остао дуг (који се односи на период до дана смрти), тај дуг се преноси на име наследника који према наведеним одредбама испуњава пореску обавезу преминулог лица.

Чланом 3. став. 1. тачка 2) Закона о инспекцијском надзору одређено је да је инспектор је службено лице са посебним овлашћењима, обавезама и одговорностима прописаним законом, које испуњава услове за обављање инспекцијског надзора, врши инспекцијски надзор и ужива кривичноправну заштиту прописану законом. 

Чланом 7. истог закона прописано је да према облику, инспекцијски надзор може бити теренски или канцеларијски. Теренски инспекцијски надзор врши се изван службених просторија инспекције, на лицу места и састоји се од непосредног увида у земљиште, објекте, постројења, уређаје, просторије, возила и друга наменска превозна средства, предмете, робу и друге предмете, акте и документацију надзираног субјекта. Канцеларијски инспекцијски надзор врши се у службеним просторијама инспекције, увидом у акте, податке и документацију надзираног субјекта.

Послови просветне инспекције, прописани чл. 7-9. и чл. 13. и 14. Закона о просветној инспекцији, као поверене, обавља општинска односно градска управа. С тим у вези, а у складу са одредбама Закона о просветној инспекцији, просветни инспектор врши инспекцијски надзор над радом установа предшколског васпитања и образовања и основног и средњег образовања и васпитања; врши инспекцијски надзор над радом установа за образовање одраслих и јавно признатих организатора активности; врши инспекцијски надзор над радом центара за стручно усавршавање; врши инспекцијски надзор над нерегистрованим субјектима. 

Имајући у виду, да се на вршење инспекцијског надзора од стране просветног инспектора примењују одредбе закона којима се уређује инспекцијски надзор, а посебно имајућу у виду овлашћења и послове које има и обавља просветни инспектор на локалном нивоу, мишљења смо да је рад просветних инспектора теренски.

У члану 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) каже се следеће:

“Радна места службеника се деле на положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности.

Влада ће уредбом ближе уредити критеријуме за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника, при чему ће водити рачуна о познавању језика и писама националних мањина, као посебног услова за обављање послова на оним радним местима која су од значаја за остваривање права грађана на службену употребу језика и писама националних мањина.

Приликом уређивања критеријума за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника, Влада ће посебно водити рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.

Том уредбом прописује се и ограничење броја извршилаца у звању вишег саветника у органима аутономне покрајине и града Београда и самосталног саветника у органима, службама и организацијама из члана 1. овог закона.

Радна места службеника, услови за рад на њима, потребне компетенције и број службеника одређују се Правилником о организацији и систематизацији радних места.

Као службеник на извршилачком радном месту може да се запосли и лице које нема положен државни стручни испит, али је дужан да га положи у року утврђеном овим законом.

Да би се попунило слободно радно место службеника потребно је да је оно предвиђено Правилником и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом.”

У складу са наведеним чланом закона Влада РС донела је Уредбу о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016, 12/2022, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон). У члану 5. наведене уредбе каже се:

“Положаји и извршилачка радна места уређују се у Правилнику о организацији и систематизацији радних места у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и градској општини. 

Правилником се утврђују радна места и њихови описи, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и ниво образовања, државни стручни испит, односно посебан стручни испит и потребно радно искуство у струци, као и потребне компетенције за обављање послова радног места. 

Потребне компетенције за обављање послова радног места утврђују се у обрасцу компетенција који је саставни део Правилника. 

На основу описа послова радног места, утврђује се звање које одговара претежним пословима који се обављају на том радном месту.”

Даље се у члану 25. исте уредбе каже: 

“Основни подаци о радном месту садрже: назив унутрашње организационе јединице у којој се налази радно место, назив радног места, потребан број службеника, назив радног места које је непосредно надређено радном месту, називе радних места која су непосредно подређена радном месту, звања у која су она разврстана и број службеника који раде на тим радним местима. 

Сврха радног места садржи објашњење због чега је, са становишта извршења послова унутрашње организационе јединице или органа, радно место потребно. 

Опис свих послова радног места садржи опис свих послова који се обављају на радном месту и проценат времена који се проведе у вршењу сваког посла појединачно. 

Квалификације неопходне за рад на радном месту садрже: врсту и ниво образовања, државни стручни испит, односно посебан стручни испит и потребно радно искуство у струци који су неопходни за делотворан рад на радном месту. 

Предлог звања у које би се радно место разврстало одређује се пошто се сачине сви остали елементи претходног описа радног места и представља полазну основу за разврставање.”

Што се овог конкретног случаја тиче, с обзиром да ниједан секторски пропис из области буџетског система, јавних финансија и рачуноводства не предвиђа да је за обављање послове трезора, буџетског рачуноводства, финансијског књиговодства и слично потребна школска спрема у области економских наука, сматрамо да је јединица локалне самоуправе слободна да за наведена радна места пропише услове по питању образовање у складу са својим потребама.

Чланом 31. став 3. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон)  прописано је да Одборник има право да буде редовно обавештаван о питањима од значаја за обављање одборничке дужности, као и да на лични захтев од органа и служби општине добије податке који су му потребни за рад, док је ставом 4. истог члана прописано да је секретар скупштине одговоран за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава, а када се обавешење, тражени податак, спис и упутство односе на делокруг и рад општинске управе – тада је одговоран начелник управе. 

Сходно наведеној прописаној одговорности секретара скупштине, мишљења смо да секретар скупштине има обавезу да одборнику достави акт у писаном облику. Свакако, секретар скупштине може да упути одборника да наведени акт може да погледа и електронски, уколико општина има електронски регистар одлука које је донела скупштина, али ако одборник захтева да му се акт достави у штампаном облику, секретар скупштине је у обавези да удовољи захтеву одборника.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то: 

1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%. 

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. 

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. 

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца. 

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.“

Дакле, за обрачун јубиларних година рада меродавне су године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и године рада код послодавца од кога је неки од ових органа преузео послове и запослене. Како јавно предузеће не припада ниједној од наведених категорија, радни стаж остварен у јавном предузећу не може се рачунати у године рада за које запослени остварује право на јубиларну награду.

Правобранилаштво би требало да буде посебан наручилац, са својим набавкама, средствима као и пријавом на Порталу јавних набавки ради спровођења свих корака у поступцима јавних набавки. 

Међутим, чињеница је да различите локалне самоуправе на различит начин уређују положај Правобранилаштва, те да за сада не постоји неки универзални начин на који поступају све ЈЛС. 

Такође, на Порталу јавних набавки, постоји много јавних набавки које спроводе како Државно правобранилаштво, тако и Општинска правобранилаштва.  

Потребно је проверити Статут града/општине, као и консултовати финансијску службу ради утврђивања да ли су правобранилаштву дата средства која би требала да буду утрошена на набавке. 

У складу са Законом о озакоњењу објеката (чл. 5.) предмет озакоњења не може бити објекат који је изграђен на постојећој или планираној површини јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној својини у складу са одредбама других посебних закона. У том смислу, уколико је предметни објекат делом изграђен на постојећој или планираној улици, такав објекат не може бити предмет озакоњења.

Могуће је приступити изменама и допунама планског акта тако што би се изменила регулациона линија улице (уколико је то могуће) и тек након тога преиспитати овај захтев за озакоњење објекта.

У складу са Законом о становању и одржавању зграда и Правилником о садржини регистра и документацији потребној за регистрацију и евиденцију података о стамбеним заједницама, као и начину подношења података и докумената ("Сл. гласник РС", бр. 49/2017), Регистар стамбених заједница садржи податке који се региструју и податке који се евидентирају. Подаци о управнику су подаци који се региструју.

У Регистар се врши упис, промена и брисање података и докумената о стамбеним заједницама који су предмет регистрације и евиденције у складу са Законом и правилником. Промена у регистру која се тиче реизбора управника за наредни период врши се у складу са чланом 9. Правилника о садржини регистра… уз прилагање записника са Седнице скупштине СЗ о избору управника, и доказ о уплати административне таксе, уз доношење решења о промени.

У апликацији Јединствене евиденције стамбених заједница постоји опција за реизбор истог лица за управника, са моделом решења.

У конкретном случају за први захтев за трошкове (по првобитном решењу), који је одбијен у измењеном решењу, а које је другостепени орган поништио (у том делу решења), потребно је утврдити шта је другостепени орган наложио да се уради у поновном поступку, и у складу са тим донети одговарајућу одлуку. Поред тога, по новом захтеву за надокнаду трошкова, који је поднет у поступку по жалби на измењено решење у делу којим је одлучено о трошковима, такође морате да одлучите. То значи, да обвезнику потенцијално (ако утврдите да су трошкови нужни и оправдани) могу бити призната оба трошка, али у одговарајућим, прописаним износима (а не у износима које је он захтевао).

При оцени неопходности и оправданости трошкова, морају се узети у обзир чињенице које се односе на издатке које је странка морала имати у сврху стављања ван правног промета појединачног правног акта. То значи да странка којој се трошкови надокнађују (увек је то порески обвезник, а не адвокат), мора да достави доказ о томе да је имала трошкове чију накнаду захтева.

Такође, треба имати у виду и одредбе члана 85. став 7. Закона о управном поступку, које прописују да лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом. То значи да је потребно утврдити околности које указују на то да ли су трошкови заступања проузроковани неправилним радом првостепеног органа или обвезника (ако су у питању чињенице и подаци које је по закону обвезник морао сам да достави надлежном органу, а то није учинио, у том смислу трошкови ангажовања адвоката нису проузроковани неправилним радом пореског органа већ само обвезника, односно када су у питању чињенице од значаја за опорезивање, са којима орган није, нити је могао бити упознат у поступку пре доношења решења).

Сходно наведеном, код утврђивања права на надокнаду трошкова за састав жалбе, потребно је:

1. У поновном поступку за састав жалбе по првобитном решењу (враћено на поновни поступак)  поступити по налозима и смерницама датим у другостепеном решењу;
2. Утврдити да ли су трошкови заступања били неопходни и оправдани; 
3. Пореском обвезнику, коме се врши накнада трошкова, упутити писани захтев по члану 44. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, за достављање доказа о томе да је имао трошкове чију надокнаду захтева (обрачун трошкова сачињен између адвоката и странке, са доказом да је обрачун достављен обвезнику; изјашњење о томе да ли су трошкови заступања исплаћени пуномоћнику, а ако јесу такође, доказ о томе).

Трошкови који се односе на административну таксу за подношење жалбе, у оба поступка су евидентно настали из разлога што су плаћени о чему постоји доказ. За њих такође треба утврдити да ли су били нужни и оправдани,  у складу са тим поступити.

Трошкови заступања од стране адвоката се одмеравају у складу са ТАРИФОМ О НАГРАДАМА И НАКНАДАМА ТРОШКОВА ЗА РАД АДВОКАТА (Сл. гласник РС", бр.  121/2012, 99/2020 и 37/2021).

Управни поступак је обрађен  Тарифним бројевима 37 - 41, а у вези са њима је Тарифни број 13, на чију примену се упућује када се ради о проценљивим стварима. Вредност спора и износ награде у Тарифи приказан је у поенима, а у члану 15. Тарифе је наведено да вредност једног поена износи 30 динара.

У члану 12. Тарифе наведено је да:  „на захтев странке адвокат је дужан саставити писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе".

У наставку приказ примера: 

У вези жалбе на решење којим се утврђује порез на имовину за 2022. годину у износу од 19.000 динара, странка је поднела захтев за надокнаду трошкова заступања на име састављања жалбе  од стране адвоката у износу од 33.000 динара, а у вези са ТБ 38. Тарифе, који се односи на непроценљиве предмете и у вези са ТБ 40. Тарифе, који се односи на правне лекове. Уколико се усваја захтев за надокнаду трошкова заступања, полази се од тога да је у питању заступање у проценљивим стварима у складу са ТБ 37 Тарифе (а не у непроценљивим по ТБ 38). Значи, висина трошкова поступка одређена је адвокатском тарифом у зависности од вредности спора, а не од воље подносиоца захтева, која правила се примењују и у управном поступку, па је у сврху заштите јавног интереса, трошкове поступка неопходно ценити према висини утврђених пореских обавеза које су предмет ожалбеног поступка. 

Према ставу 1 Тарифног броја 37: „за састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у проценљивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13."

Према ставу 1 Тарифног броја 40: „за састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37. и 38."

 Значи, према ставу 1 Тарифног броја 13, за вредност спора до 25.000 поена, адвокату припада награда од 300 поена, а имајући у виду да вредност једног поена износи 30 динара, за вредност спора до 750.000 динара, адвокату припада награда од 9.000 динара.

Сходно томе,  обзиром на то да је у конкретном примеру вредност предмета спора 19.000 динара (као вредност утврђеног пореза), адвокату припада награда од 9.000 динара увећана за 100% (у складу са ТБ 40.), што значи да накнада трошкова за састављање жалбе у овом случају укупно износи 18.000 динара.

Закон о основама система образовања и васпитања, члан 76. став 1. прописује: „Детету и ученику и одраслом коме је сулед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и кумуникацијских препрека, прилагођавање начна оставривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуланог образовног плана.“ 

Процедура доношења ИОП-а је ближе уређена Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. У тој процедури значајну улогу има родитељ/законити заступник  детета. Процедура подразумева да је успостављена сарадња и изграђено поверење између родитеља и школе, као и да је родитељ члан тима за додатну подршку ученику и има битну улогу у планирању и праћењу реализације ИОП-а. 

За прецизнији одговор на питање недостају информације које су везане за процедуру доношења ИОП-а која је уређена чл. 5. Правилника, а нису наведени ни разлози због којих родитељ одбија да потпише сагласност за ИОП2. Такође, из питања није јасно да ли је школа упутила захтев ИРК-у по службеној дужности, да ли се ИРК у оквиру свог Мишљења сагласила да је ИОП2 за овог ученика адекватна подршка, као ни да ли је родитељ потписао Мишљење ИРК. 

У питању је наведено да је школа поступила у складу са чланом 8. став 7. Правилника, који треба активирати као крајњу меру у ситауцијама када су исцрпљени сви расположиви механизми и када се несаглашавање родитеља са предложеним ИОП2 може тумачити као занемаривање детета. 

Напомињемо да школа не може да спроводи ИОП2 без прибављеног мишљења ИРК, као ни без сагласности родитеља. Истовремено, према чл. 76. ЗОСОВ-а, школа је у обавези да ученику пружа адекватну додатну подршку у настави и учењу, као и да континуирано ради са родитељима на изградњи заједничког разумевања образовне ситуације ученика, развијњу поверења и сарадње. 

Просветни инспектор би, у оквиру свог поступања, могао да утврди да ли је школа поштовала процедуру доношења ИОП-а прописану Правилником и да у складу са тим наложи мере, а школа може да се обрати надлежној школској управи и затражи стручну помоћ просветних саветника и/или саветника спољних сарадника за ИО.

Сходно одредбама члана 53. Закона о правобранилаштву („Сл. гласник РС“, бр. 55/2014) правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно и или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва. Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе, па тако и одредбе члана 37. истог закона које одређују статус постављеног лица за правобраниоца.

Даље, чланом 81. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да се извршилачко радно место попуњава трајним премештањем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивајем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Положај се попуњава постављењем. Чланом 94. истог закона прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.

С обзиром да је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису, и како по истом закону није предвиђено спровођење јавног конкурса за попуњавање функција, а није предвиђено ни Законом о правобранилаштву (у случају постављења правобраниоца), сматармо да нема законске обавезе спровођења јавног конкурса код постављења општинског правобраниоца. Међутим, како је Законом о правобранилаштву предвиђено да се општински правобранилац бира у складу са одлуком о образовању правобранилаштва (члан 53.), није искључено да се одлуком о правобранилаштву конкретне јединице локалне самоуправе може предвидети спровођење јавног конкурса приликом постављења правобраниоца.