Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли службенику коме мирује радни однос у Општинској управи због постављења на функцију секретара Скупштине општине, где се налази на сталном раду, престаје радни однос у Општинској управи по сили закона као службенику, даном навршења 65 година живота (чл.163. ст. 1. тачка 1.) и ако му радни однос мирује и да ли му се у том случају исплаћује отпремнина због одласка у пензију?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Наведене одредбе односе се на службенике, али не и на функционере у органима јединица локалне самоуправе, те с тога секретару скупштине општине неће престати функција навршавањем 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Међутим, уколико том лицу мирује радни однос у општинској управи то мировање ће престати даном испуњења услова за престанак радног односа по сили закона и то лице након престанка функције неће моћи да се врати на рад у општинску управу.
По питању отпремнине за одлазак у старосну пензију, то право у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) имају запослени који одлазе у пензију, сходном применом акта Владе којим се утврђује накнада трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника, у овом случају то је Уредба о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014 и 84/2015). Како се у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС запосленима сматрају и функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду, тако и функционери остварују право на отпремнину за одлазак у старосну пензију. У овом конкретном случају функционер ће остварити право на отпремнину уколико му функција и радни однос престану због остваривања права на старосну пензију.
Да ли је Градска општина која има мање од 50 запослених и радно ангажованих лица, у обавези да поступа у складу са цлановима 16.,19.,63. и 64. Закона о родној равноправности? Да ље Градска општина у обавези да донесе план управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности, и ако јесте ко га доноси?
Усвајање посебних мера у оквиру годишњих планова или програма рада обавеза је органа јавне власти који имају више од 50 запослених, што је изричито прописано у члану 16. став 1. Закона о родној равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 52/21). Имајући у виду број запослених у управи градске општине Костолац, закључујемо да она нема обавезу да усваја ове посебне мере.
Мишљење Стручне службе СКГО је да у духу закона о родној равноправности, обавезу усвајања плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности, утврђену чланом 19. Закона, имају и градске општине, независно од броја запослених. План управљања ризицима доноси начелник/ца управе градске општине.
Обавезу образовања тела за родну равноправност, Комисије за родну равноправност и Савета за родну равноправност, прописану чланом 63. Закона, имају и градске општине. Не постоји правило да образовање ових тела у градским општинама треба временски да следи након што се тела за родну равноправност образују у граду на чијој су територији формиране градске општине. Сагласно члану 73. став 1. Закона, обвезници образовања тела за родну равноправност који у време ступања на снагу Закона о родној равноправности нису имали тела за родну равноправност били су дужни да их образују до новембра 2021. године, односно шест месеци након доношења закона.
Обавеза одређивања лица задуженог за родну равноправност условљена је бројем запослених и радно ангажованих лица. Наиме, овој обавези подлежу само они органи јавне власти који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица, што је прописано у члану 64. став 1. Закона. Имајући у виду број запослених у управи градске општине Костолац, не постоји обавеза за градску општину да одреди лице задужено за родну равноправност.
Општим актом скупштине општине предвиђена је могућност да секртетар скупштине не мора бити на сталном раду, већ да функцију врши ван радног односа, као функционер који није на сталном раду. Да ли престанком радног односа ради одласка у старосну пензију секретару скупштине општине истовремено престаје и функција, или може да настави да је врши као пензионер до истека времена на које је постављен, само уз решење надлежног радног тела о промени радноправног статуса којим се утврђује да мандат наставља да врши као лице које није на сталном раду?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) прописано је да службенику престаје радни однос по сили закона, између осталог, даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Чланом 6. став 1. овог закона предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.
С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Такође, одредбама члана 14. став 7. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Што се тиче посредне примене општих прописа о раду, чланом 175. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС), прописано је да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.
Према томе, члан 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односи се на престанак радног односа по сили закона на запослене - службенике, док се за функционера који је у радном односу у органу АП или ЈЛС у погледу престанка радног односа примењује Закон о раду.
Имајући у виду наведено, мишљења смо да секретар скупштине може наставити да ради и након навршења 65 година живота, односно вршење ове функције траје до истека мандата, односно истека периода на који је постављен, или до разрешења, односно оставке.
Локална самоуправа планира да набави камере за видео надзор, тај пројекат ће трајати три године. Прве године неће се платити ништа, друге године и треће ће бити плаћања. Јавна набавка се мора соровести. На који начин извршити планирање и да ли је уопште потребно ако ове године неће бити плаћања? И на који начин да се спроведе јавна набавка?
У ситуацији наведеној у питању, произилази да се ради о капиталном издатку и то у смислу дефиниције по Уредби о управљању капиталним пројектима ("Сл. гласник РС", бр. 51/2019 и 139/2022) сходно члану 3. како следи: "Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. Капиталне пројекте чине и све јавне инвестиције у нефинансијску имовину чији је век трајања, односно коришћења дужи од једне године, које су финансиране из републичког буџета, буџета локалне самоуправе, зајма и/или бесповратних средстава примљених у име Републике Србије или уз гаранције Републике Србије”.
Одговорност за преузете обавезе дефинисана је чланом 54. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021, 117/2021-др.закон и 138/2022) где се у ставу 1. наводи да обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години.
Изузетно од става 1. члана 54, корисници из става 1. овог члана могу преузети обавезе по уговору који се односи на капиталне издатке и захтева плаћање у више година, на основу предлога министарства надлежног за послове финансија, односно органа надлежног за послове финансија, уз сагласност Владе, надлежног извршног органа локалне власти, односно управног одбора организације за обавезно социјално осигурање за обавезе које се финансирају из средстава обавезног социјалног осигурања.
На основу свега наведеног, с обзиром да није предвиђено плаћање у текућој години, сматрамо да је могуће да се спроведе поступак јавне набавке (камере за видео надзор) у складу са правилима које прописује Закон о јавним набавкама (превасходно у смислу усклађивања плана јавних набавки) и под условом обавезног прибављања сагласности од локалног органа управе надлежног за финансије за склапање оваквих уговора.
С друге стране, имајућу у виду да се планира увођење видео надзора на јавним површинама у локалној самоуправи, указујемо и на обавезу поштовања одредби Закона о заштити података о личности.
Чланом 54. ст. 1. Закона о заштити података о личности, утврђено је да, ако је вероватно да ће нека врста обраде проузроковати висок ризик за права и слободе физичких лица, руковалац је дужан да пре него што започне са обрадом изврши процену утицаја предвиђених радњи обраде на заштиту података о личности. Процена утицаја је акт који предстваља једно свеобухватно сагледавања обраде личних података, приликом ког треба установити шта су разлози за обраду података о личности, који су то ризици до којих може доћи по личне податке грађана и које су то мере које се треба предузети да би се ти ризици смањили.
Листа врсти радњи за које се мора извршити процена утицаја утврђена је Одлуком о листи врста радњи обраде података о личности за које се мора извршити процена утицаја на заштиту података о личности и тражити мишљење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности („Сл. гласник РС“, 45/19 и 112/20).
Одредбама тачке 2) подтачке 3. и 7. наведене одлуке утврђено је да се процена утицаја, између осталог, мора извршити у случају систематског надзора над јавно доступним површинама у великој мери, што је свакако успостављање видео надзора на јавним местима.
Да ли радник Општинске управе, запослен као начелник Одељења за грађевинске и комуналне послове, може својим приватним печатом инжењерске коморе потписивати налазе и мишљења о старости објекта (приватни послови)? Уверења о старости објекта издаје Одељење за урбанизам и имовинско правне послове, које припада истој Општинској управи.
Члан 40. став 1. Закона о општем управном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) каже да овлашћено лице мора бити изузето:
- ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;
- ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;
- ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;
- ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;
- ако је учествовало у првостепеном поступку;
- ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;
- ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;
- ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.
Став 4. истог члана каже да се одредбе овог члана о разлозима за изузеће овлашћеног службеног лица сходно примењују и на изузеће записничара и вештака.
Под претпоставком да мишљење о старости објекта лице даје у својству вештака, руководилац органа – начелника управе - ће ценити ову околност у смислу одредби члана 40. Закона о општем управном поступку, односно у смислу обавезе изузећа вештака с обзиром да је он у радном односу у управи.
Такође, треба указати и на одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) где се у члану 40. каже да је службеник дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Даље се у члану 41. истог закона каже да сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима. Послодавац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.
Дакле, додатни рад службеника је забрањен уколико ствара могућност сукоба интереса или може утицати на непристрасност рада службеника, о чему такође одлучује руководилац органа – начелник управе – у поступку давања сагласности на додатни рад.
У сваком случају, по питању потенцијалног постојања сукоба интереса препорука је обратити се за мишљење Агенцији за спречавање корупције.
Приликом рачунања радног стажа запослених, како исказати обављање привремених и повремених послова? Да ли се то време рачуна само као радно искуство, или га урачунати у радни стаж запосленог, обзиром да је у питању рад ван радног односа?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
С обзиром да се за минули рад рачунају године рада проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, време на које је лице било ангажовано по основу овог уговора се не могу рачунати у минули рад.
Када је извршена пријава радова, а за објекат није извршена пријава темеља, прошло пет година у међувремену, како поступати даље?
Када је у питању обавеза пријаве завршетка изградње темеља, Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 - одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - др. закон, 9/20 и 52/21) прописано је следеће:
Надлежни орган по пријави завршетка изградње темеља, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, (члан 8д став 1. тачка 3а) и пријаву темеља доставља грађевинској инспекцији без одлагања, у року од три дана од дана издавања (члан 8д, став 4).
Чланом 152. прописана је обавеза извођача радова да подноси органу који је издао грађевинску дозволу изјаву о завршетку израде темеља (став 2.), уз коју прилаже геодетски снимак изграђених темеља (став 3.), након чега надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку изградње темеља, надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од десет дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган (став 5.). Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште (став 6.). Истим чланом прописана је и обавеза надлежног органа да ако приликом пријема пријаве завршетка темеља примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности.
Грађевински инспектор има право и дужност да проверава да ли је извођач радова пријавио завршетак изградње темеља и да ли је те радове извео у складу са издатим локацијским условима (члан 175. став 1. тачка 8а).
Уколико одговорно лице не обавести надлежни орган о завршетку изградње темеља, грађевински инспектор подноси Захтев за покретање прекршајног поступка, на основу одредаба члана 208, којим је за учињени прекшај прописана новчана казна од 500.000 до 1.000.000 динара за привредно друштво, односно другу организацију, односно друго правно лице које гради објекат, новчана казна од 10.000 до 50.000 динара за одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу које гради објекат и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара за одговорног извођача радова.
Такође, уколико одговорно лице не обавести надлежни орган о завршетку изградње темеља, грађевински инспектор подноси Захтев за покретање прекршајног поступка и на основу одредаба члана 208а, којим је за учињени прекшај прописана новчана казна од 300.000 до 500.000 динара за предузетника и новчана казна од 100.000 до 150.000 динара за физичко лице као инвеститора.
Уколико није поднета изјава о завршетку темеља, надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат, до прибављања уредне документације (члан 158. став 6.).
Грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба (члан 140. став 4.).
Грађевинска дозвола престаје да важи самим протеком законом прописаног рока, али орган надлежан за издавање грађевинске дозволе доноси и решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе, с тим што ово решење има само декларативно, а не и конститутивно дејство, а то значи да се овим решењем само констатује да су у конкретном случају испуњени законски услови да наступи одређена правна ситуација. Декларативни акти доносе се по службеној дужности и имају ретроактивно дејство, тј. од тренутка када су се стекли сви законом прописани услови.
Осим овога, када је у питању вршење инспекцијског надзора над изградњом темеља, закон је прописао да је грађевински инспектор овлашћен да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, ако изграђени темељи нису усклађени са, грађевинском дозволом и пројектом за извођење а ако инвеститор у остављеном року не прибави грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање изграђених темеља и враћање терена у првобитно стање (члан 176. став 1. тачка 5.).
Да ли је потребно расписати јавни конкурс за избор општинског правобраниоца пре његовог постављења?
Сходно одредбама члана 53. Закона о правобранилаштву („Сл. гласник РС“, бр. 55/2014) правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно и или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва. Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе, па тако и одредбе члана 37. истог закона које одређују статус постављеног лица за правобраниоца.
Даље, чланом 81. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да се извршилачко радно место попуњава трајним премештањем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Положај се попуњава постављењем. Чланом 94. истог закона прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
С обзиром да је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису, и како по истом закону није предвиђено спровођење јавног конкурса за попуњавање функција, а није предвиђено ни Законом о правобранилаштву (у случају постављења правобраниоца), сматрамо да нема законске обавезе спровођења јавног конкурса код постављења општинског правобраниоца. Међутим, како је Законом о правобранилаштву предвиђено да се општински правобранилац бира у складу са одлуком о образовању правобранилаштва (члан 53.), није искључено да се одлуком о правобранилаштву конкретне јединице локалне самоуправе може предвидети спровођење јавног конкурса приликом постављења правобраниоца.
Ових дана су разрешени са функција председник општине, заменици председника општине и чланови општинског већа, а један члан општинског већа је пре разрешења поднео оставку. Имајући у виду одредбе члана 74. Закона о локалним изборима питање је коме поново доделити одборнички мандат након њихових захтева? Шта је мерило одабира: време подношења захтева, претходна функција, начин разрешења, на коју је функцију изабран одборник након чијег избора је упражњено место одборника и слично? Како поступити са захтевима лица којима се не врати мандат тј. да ли их обавестити о разлозима те им доделити мандат кад се стекну услови ако касније буде упражњено неко одборничко место или донети одлуку?
Институт поновног додељивања мандата одборнику у истом сазиву скупштине општине/града регулисан је чланом 74. Закона о локалним изборима, који гласи:
„Одборник којем је мандат престао пошто је изабран на функцију градоначелника, заменика градоначелника или члана градског већа, односно председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа може по престанку те функције поднети захтев да му се поново додели мандат у истом сазиву скупштине ако постоји упражњено одборничко место које припада његовој изборној листи.“.
Из цитиране законске одредбе, може се закључити да закон, у случају више поднетих захтева за поновно додељивање одборничког мандата, предност у поступању односно одлучивању не даје у односу на то коју је функцију вршио подносилац захтева, нити основ престанка те функције (оставка или разрешење.
То би значило да су сви подносиоци захтева равноправни, те да, стога, „јачи“ у праву треба да буде онај који је први поднео захтев за поновно додељивање мандата. Ово стога што се примењује опште начело „приор темпоре, потиор иуре“, односно „први у времену, јачи у праву“. У складу са наведеним, Изборна комисија треба да упражњено одборничко место попуни додељивањем мандата оном лицу које је прво поднело захтев за поновну доделу мандата.
Подносиоце осталих захтева треба писмено обавестити о томе да нису испуњени законски услови за поступање по захтевима, с обзиром на то да више не постоји упражњено одборничко место које припада изборној листи са које су били изабрани ти подносиоци захтева, те да ће се по сваком појединачном захтеву поступати редом којим су поднети и то када буде постојао упражњени одборнички мандат. Незадовољним подносиоцима тих захтева остаје могућност подношења жалбе, у складу са чланом 72. став 5. Закона о локалним изборима, против одлуке скупштине општине о потврђивању мандата одборнику по чијем је захтеву Изборна комисија поступила и доделила му одборнички мандат.
Молимо за мишљење везано за чл. 54 Посебног колективног уговора који у ставу 1. предвиђа да запослени има право на годишњу награду. У случају да критеријум и висина исплате годишње награде нису прописани општим актом послодавца, да ли запослени може и у ком случају да оствари то првао?
Чланом 54. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. Гласник РС”, бр. 38/19, 55/20 и 51/22) предвиђено је да запослени има право на годишњу награду. Годишња награда исплаћује се запосленом по правилу једном годишње, а учесници се могу споразумети и о томе да се годишња награда запосленом исплати изузетно у више делова. О висини и начину исплате годишње награде учесници преговарају у поступку израде Закона о буџету за наредну годину.
Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину ("Сл. гласник РС", бр. 138/2022) предвиђено је да се, у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 - др. закон) у буџетској 2023. години, неће вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У 2023. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса. Изузетно, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2023. години може се вршити на основу одлуке Владе.
Дакле, током 2023. године се не може исплаћивати годишња награда предвиђена Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе, изузев у случају да Влада Републике Србије одлучи другачије.
Да ли службеник који је завршио правни факултет Мегатренд универзитета у Београду треба да полаже испит за стицање сертификата за службеника за јавне набавке?
Чланом 185. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019) предвиђено је да је наручилац дужан да лицима која обављају послове јавних набавки омогући оспособљавање за обављање послова јавних набавки и полагање испита за службеника за јавне набавке, као и континуирано усавршавање. Канцеларија за јавне набавке прописује поступак и услове за стицање сертификата за службеника за јавне набавке и води регистар службеника за јавне набавке.
Чланом 3. Правилника о поступку и условима за стицање сертификата за службеника за јавне набавке и вођењу Регистра службеника за јавне набавке („Службени гласник РС“, бр. 93/2020 и 21/2021) предвиђено је да статус кандидата за полагање испита за стицање сертификата, има лице са стеченим високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно које има високо образовање са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године, које је поднело пријаву за полагање испита или за које је пријаву поднео наручилац или друго правно лице. Пријава за полагање испита (у даљем тексту: пријава), подноси се Канцеларији за јавне набавке (у даљем тексту: Канцеларија). Уз пријаву се подноси доказ о плаћеним трошковима полагања испита.
Наведеним прописима није предвиђено да се лице које обавља послове јавних набавки може ослободити обавезе полагања испита за стицање сертификата за службеника за јавне набавке по било ком основу, па тако ни по основу стеченог високог образовања из одређене области.
Да ли функционер који је засновао радни однос на одређено време за време вршења функције члана Општинског већа има право на обрачун минулог рада за време проведено на раду у Полицијској станици, по основу вршења привремено повремених послова?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
С обзиром да се за минули рад рачунају године рада проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, време на које је лице било ангажовано по основу овог уговора се не могу рачунати у минули рад.