Питања и одговори

Вид подршке који се односи на ангажовање наставника у настави као додатна подршка детету током почетка школовања није предвиђен Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом. Прописи у образовању, па тако ни пракса у образовним установама не препознаје овакав начин ангажовања наставника. О овоме је потребно информисати родитеље.

Постоје различите врсте додатне подршке које Интерресорна комисија у складу са својим надлежностима може да предложи, али је најважније да предложене мере одговарају актуелним потребама за подршком самог детета. О овим потребама најбоље ће известити школа, након периода примене мера индивидуализације.

Уз претпоставку да је дете укључено у обавезни припремни предшколски програм, може се предложити предшколској установи израда и спровођење плана транзиције из предшколске установе у основну школу, у складу са Правилником о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање.

Из прве групе мера додатне подршке које се у складу са прописима реализују на основу мишљења Комисије може се предложити ангажовање васпитача, наставника или стручног сарадника, који је запослен у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом као подршку школи у систему редовног образовања и васпитања, уколико сте сигурни да је таква подршка неопходна, или уколико је дете овакву подршку имало у предшколској установи.

 Из друге групе мера - препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије може се предложити нпр. обезбеђивање подршке стручњака из одређене области, у складу са потребама детета. (логопед, психолог, дефектолог…). Уколико запослени у школи немају искуства у организовању додатне подршке, може се предложити обезбеђивање обуке за запослене, затим, ако се процени да је потребно, набавка прилагођених уџбеника, обезбеђивање одговарајуће асистивне технологије и/или прилагођвање окружења и сл.

Трећој групи мера - остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и упућује их на надлежне институције  припада и обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику, у складу са прописаним стандардима услуга социјалне заштите (Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Службени гласник РС", бр. 42 од 14. маја 2013, 89 од 16. новембра 2018, 73 од 11. октобра 2019.), под условом да су укључени у васпитно образовну установу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Лични пратилац је мера подршке предвиђена као индивидуална подршка детету/ученику, ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, vannastavnih активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично. Услуга спада у дневне услуге из домена социјалне заштите којима се задовољавају права корисника на живот у природном окружењу, оптимални развој потенцијала и укључивање у социјално окружење. Комисија информише родитеље о овој услузи и указује им на потребу за обраћањем надлежном Центру за социјални рад. Центар за социјални рад у том смислу сагледава мишљење Комисије и, уважавајући и друге изворе података, сачињава мишљење и доноси Решење о упућивању на коришћење услуге лични пратилац детета или Решење да се не признаје право на поменуту услугу.

Ако је наручилац пре доношења одлуке о додели уговора, у складу са чланом 119. Закона о јавним набавкама, тражио од понуђача да достави доказе у року од 5 радних дана, а исти то учинио већ истог дана и у потпуности потврдио испуњеност критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, наручилац може одмах да донесе Одлуку о додели уговора не чекајући да прође рок од 5 радних дана.

Закон о јавни набавкама прописује у члану 125. ово питање, на начин да наручилац користи систем е-Цертис ради добијања података о врсти и форми доказа из чл. 120 - 124. овог закона и о надлежним органима који те податке и доказе издају у државама чланицама Европске уније. Наручилац је дужан да захтева првенствено врсту и форму доказа из чл. 120 - 124. овог закона који су обухваћени системом е-Цертис.

Дакле, е-Цертис није регистар понуђача у којем се региструју привредни субјекти у погледу тога да ли испуњавају критеријуме прописане прописима о јавним набавкама, већ „извор података“ о томе који се докази у погледу испуњености критеријума за квалитативни избор издају појединим државама чланицама ЕУ.

У конкретној ситуацији би требало поступати онако како је то предвиђено посебним актом који је донет у складу са чланом 49. ЗЈН, где је између осталог, дужност да се ближе уреди начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује. Дакле, на наручиоцу је да одлучи да ли ће понуђачима омогућити увид у документацију о набавци за набавку која је спроведена као набавка која је испод прагова до којих се не примењује ЗЈН.

Понуђач може опозвати своју понуду до истека рока за подношење понуда, док након истека рока за подношење понуде исту не може опозвати нити мењати, али може одустати од поднете понуде, обавештавањем наручиоца о тој околности.

При томе, треба имати у виду казнене одредбе које ЗЈН предвиђа у таквој ситуацији за понуђача (евентуална наплата средства финансијског обезбеђења, прекршај).  

Закон о јавним набавкама не уређује ово питање, те се не може сматрати неправилним поступањем уколико се поступак набавке на коју се не примењују одредбе ЗЈН покрене у суботу. Ипак, у том смислу могу бити од значаја одредбе посебног акта о набавкама на које се ЗЈН не примењује, а који акт доноси сам наручилац и општи акт који уређује радне дане код наручиоца (да ли субота може бити радни дан и сл.).  

Наручилац у конкурсној документацији одређује начин доказивања критеријума за квалитативни избор привредних субјеката, па и основа за искључење, те је потребно да захтева и доказе у том делу.

Ипак, највећи број привредних субјеката је уписан у Регистар понуђача, па наручилац није дужан да захтева доказе за основе за искључење из члана 111. став 1. тач. 1) и 2) ЗЈН, уколико увидом у јавно доступан регистар може да утврди да је привредни субјект уписан у Регистар понуђача.

Такође, основе за искључење из члана 111. став 1. тач. 3-5) ЗЈН по правилу наручилац утврђује сам, уколико о томе има сазнања, те се ни у овом делу не захтевају докази од привредних субјеката, осим уколико је наручилац другачије одредио у конкурсној документацији.

Наручилац захтева доказе за основе за искључење из члана 112. ЗЈН уколико је тако одредио конкурсном документацијом (захтевање доказа је по правилу потребно за основ прописан чланом 112. став 1. тачка 1) ЗЈН).    

Наручилац конкурсном документацијом одређује доказе које је потребно да доставе понуђачи. Наручилац нема обавезу да утврђује да ли су ови докази евентуално исправљани, фалсификовани и сл, те наведено чини у случају да сумња у њихову веродостојност (у складу са чланом 142. ЗЈН).

Овакво евентуално поступање привредних субјеката представља кривично дело у смислу Кривичног законика и ове околности се доказују у посебном поступку, а не у поступку јавне набавке.  

На Порталу јавних набавки се на кораку број 5 у делу сачињавања конкурсне документације уносе описно и у слободној форми објективни разлози услед којих набавка није подељена по партијама. Ова обавеза постоји само уколико је процењена вредност јавних набавки једнака или већа од вредности европских прагова.  

Чланом 92. став 3. Закона о јавним набавкама је прописано да комисија мора да има непаран број чланова, а најмање три члана. ЗЈН даље не уређује, али ни не забрањује одређивање заменика чланова комисије за јавну набавку, те смо мишљења да наручиоци могу најпре својим посебним актом о јавним набавкама, а затим и одлукама о спровођењу поступака јавних набавки одређивати заменике чланова комисије за јавну набавку, што је често веома корисно у поступцима јавних набавки.

Даље указујемо да није препоручљиво уносити податке о заменицима чланова комисије за јавну приликом сачињавања конкурсне документације на Порталу јавних набавки, јер ће се у делу образложења одлуке о додели уговора (или друге одговарајуће одлуке која се доноси у поступку јавне набавке) формирати називи практично шест чланова комисије за јавну набавку. Ипак, и у таквој ситуацији се у креираном документу могу означити заменици чланова комисије.  

Републичка комисија је на својој интернет страници објавила упутство, у којем је наведено да је имајући у виду начела поступка заштите права и обавезе које су њима успостављене за све учеснике у поступку заштите права, као и одредбе члана 220. став 1. тачка 2) и став 5. Закона о јавним набавкама, наручилац дужан да Републичкој комисији, ради утврђивања релевантног чињеничног стања у поступању по поднетом захтеву заштиту права, достави комплетну документацију из поступка јавне набавке, укључујући и документацију која се односи на покренути поступак заштите права (по правилу у фотокопији или у одштампаној форми).

 Из наведеног произилази да се Републичкој комисији треба штампати и достављати документација доступна на Порталу јавних набавки.

Уколико садржина дозволе са ношењем оружја обухвата садржину дозволе без ношења оружја у складу са посебним прописима, такав доказ се треба прихватити.