Questions and answers

Vid podrške koji se odnosi na angažovanje nastavnika u nastavi kao dodatna podrška detetu tokom početka školovanja nije predviđen Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom. Propisi u obrazovanju, pa tako ni praksa u obrazovnim ustanovama ne prepoznaje ovakav način angažovanja nastavnika. O ovome je potrebno informisati roditelje.

Postoje različite vrste dodatne podrške koje Interresorna komisija u skladu sa svojim nadležnostima može da predloži, ali je najvažnije da predložene mere odgovaraju aktuelnim potrebama za podrškom samog deteta. O ovim potrebama najbolje će izvestiti škola, nakon perioda primene mera individualizacije.

Uz pretpostavku da je dete uključeno u obavezni pripremni predškolski program, može se predložiti predškolskoj ustanovi izrada i sprovođenje plana tranzicije iz predškolske ustanove u osnovnu školu, u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.

Iz prve grupe mera dodatne podrške koje se u skladu sa propisima realizuju na osnovu mišljenja Komisije može se predložiti angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja, ukoliko ste sigurni da je takva podrška neophodna, ili ukoliko je dete ovakvu podršku imalo u predškolskoj ustanovi.

 Iz druge grupe mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije može se predložiti npr. obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta. (logoped, psiholog, defektolog…). Ukoliko zaposleni u školi nemaju iskustva u organizovanju dodatne podrške, može se predložiti obezbeđivanje obuke za zaposlene, zatim, ako se proceni da je potrebno, nabavka prilagođenih udžbenika, obezbeđivanje odgovarajuće asistivne tehnologije i/ili prilagođvanje okruženja i sl.

Trećoj grupi mera - ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i upućuje ih na nadležne institucije  pripada i obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, u skladu sa propisanim standardima usluga socijalne zaštite (Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 42 od 14. maja 2013, 89 od 16. novembra 2018, 73 od 11. oktobra 2019.), pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Lični pratilac je mera podrške predviđena kao individualna podrška detetu/učeniku, radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Usluga spada u dnevne usluge iz domena socijalne zaštite kojima se zadovoljavaju prava korisnika na život u prirodnom okruženju, optimalni razvoj potencijala i uključivanje u socijalno okruženje. Komisija informiše roditelje o ovoj usluzi i ukazuje im na potrebu za obraćanjem nadležnom Centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad u tom smislu sagledava mišljenje Komisije i, uvažavajući i druge izvore podataka, sačinjava mišljenje i donosi Rešenje o upućivanju na korišćenje usluge lični pratilac deteta ili Rešenje da se ne priznaje pravo na pomenutu uslugu.

Ako je naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora, u skladu sa članom 119. Zakona o javnim nabavkama, tražio od ponuđača da dostavi dokaze u roku od 5 radnih dana, a isti to učinio već istog dana i u potpunosti potvrdio ispunjenost kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, naručilac može odmah da donese Odluku o dodeli ugovora ne čekajući da prođe rok od 5 radnih dana.

Zakon o javni nabavkama propisuje u članu 125. ovo pitanje, na način da naručilac koristi sistem e-Certis radi dobijanja podataka o vrsti i formi dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona i o nadležnim organima koji te podatke i dokaze izdaju u državama članicama Evropske unije. Naručilac je dužan da zahteva prvenstveno vrstu i formu dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona koji su obuhvaćeni sistemom e-Certis.

Dakle, e-Certis nije registar ponuđača u kojem se registruju privredni subjekti u pogledu toga da li ispunjavaju kriterijume propisane propisima o javnim nabavkama, već „izvor podataka“ o tome koji se dokazi u pogledu ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor izdaju pojedinim državama članicama EU.

U konkretnoj situaciji bi trebalo postupati onako kako je to predviđeno posebnim aktom koji je donet u skladu sa članom 49. ZJN, gde je između ostalog, dužnost da se bliže uredi način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje. Dakle, na naručiocu je da odluči da li će ponuđačima omogućiti uvid u dokumentaciju o nabavci za nabavku koja je sprovedena kao nabavka koja je ispod pragova do kojih se ne primenjuje ZJN.

Ponuđač može opozvati svoju ponudu do isteka roka za podnošenje ponuda, dok nakon isteka roka za podnošenje ponude istu ne može opozvati niti menjati, ali može odustati od podnete ponude, obaveštavanjem naručioca o toj okolnosti.

Pri tome, treba imati u vidu kaznene odredbe koje ZJN predviđa u takvoj situaciji za ponuđača (eventualna naplata sredstva finansijskog obezbeđenja, prekršaj).  

Zakon o javnim nabavkama ne uređuje ovo pitanje, te se ne može smatrati nepravilnim postupanjem ukoliko se postupak nabavke na koju se ne primenjuju odredbe ZJN pokrene u subotu. Ipak, u tom smislu mogu biti od značaja odredbe posebnog akta o nabavkama na koje se ZJN ne primenjuje, a koji akt donosi sam naručilac i opšti akt koji uređuje radne dane kod naručioca (da li subota može biti radni dan i sl.).  

Naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje način dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednih subjekata, pa i osnova za isključenje, te je potrebno da zahteva i dokaze u tom delu.

Ipak, najveći broj privrednih subjekata je upisan u Registar ponuđača, pa naručilac nije dužan da zahteva dokaze za osnove za isključenje iz člana 111. stav 1. tač. 1) i 2) ZJN, ukoliko uvidom u javno dostupan registar može da utvrdi da je privredni subjekt upisan u Registar ponuđača.

Takođe, osnove za isključenje iz člana 111. stav 1. tač. 3-5) ZJN po pravilu naručilac utvrđuje sam, ukoliko o tome ima saznanja, te se ni u ovom delu ne zahtevaju dokazi od privrednih subjekata, osim ukoliko je naručilac drugačije odredio u konkursnoj dokumentaciji.

Naručilac zahteva dokaze za osnove za isključenje iz člana 112. ZJN ukoliko je tako odredio konkursnom dokumentacijom (zahtevanje dokaza je po pravilu potrebno za osnov propisan članom 112. stav 1. tačka 1) ZJN).    

Naručilac konkursnom dokumentacijom određuje dokaze koje je potrebno da dostave ponuđači. Naručilac nema obavezu da utvrđuje da li su ovi dokazi eventualno ispravljani, falsifikovani i sl, te navedeno čini u slučaju da sumnja u njihovu verodostojnost (u skladu sa članom 142. ZJN).

Ovakvo eventualno postupanje privrednih subjekata predstavlja krivično delo u smislu Krivičnog zakonika i ove okolnosti se dokazuju u posebnom postupku, a ne u postupku javne nabavke.  

Na Portalu javnih nabavki se na koraku broj 5 u delu sačinjavanja konkursne dokumentacije unose opisno i u slobodnoj formi objektivni razlozi usled kojih nabavka nije podeljena po partijama. Ova obaveza postoji samo ukoliko je procenjena vrednost javnih nabavki jednaka ili veća od vrednosti evropskih pragova.  

Članom 92. stav 3. Zakona o javnim nabavkama je propisano da komisija mora da ima neparan broj članova, a najmanje tri člana. ZJN dalje ne uređuje, ali ni ne zabranjuje određivanje zamenika članova komisije za javnu nabavku, te smo mišljenja da naručioci mogu najpre svojim posebnim aktom o javnim nabavkama, a zatim i odlukama o sprovođenju postupaka javnih nabavki određivati zamenike članova komisije za javnu nabavku, što je često veoma korisno u postupcima javnih nabavki.

Dalje ukazujemo da nije preporučljivo unositi podatke o zamenicima članova komisije za javnu prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije na Portalu javnih nabavki, jer će se u delu obrazloženja odluke o dodeli ugovora (ili druge odgovarajuće odluke koja se donosi u postupku javne nabavke) formirati nazivi praktično šest članova komisije za javnu nabavku. Ipak, i u takvoj situaciji se u kreiranom dokumentu mogu označiti zamenici članova komisije.  

Republička komisija je na svojoj internet stranici objavila uputstvo, u kojem je navedeno da je imajući u vidu načela postupka zaštite prava i obaveze koje su njima uspostavljene za sve učesnike u postupku zaštite prava, kao i odredbe člana 220. stav 1. tačka 2) i stav 5. Zakona o javnim nabavkama, naručilac dužan da Republičkoj komisiji, radi utvrđivanja relevantnog činjeničnog stanja u postupanju po podnetom zahtevu zaštitu prava, dostavi kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, uključujući i dokumentaciju koja se odnosi na pokrenuti postupak zaštite prava (po pravilu u fotokopiji ili u odštampanoj formi).

 Iz navedenog proizilazi da se Republičkoj komisiji treba štampati i dostavljati dokumentacija dostupna na Portalu javnih nabavki.

Ukoliko sadržina dozvole sa nošenjem oružja obuhvata sadržinu dozvole bez nošenja oružja u skladu sa posebnim propisima, takav dokaz se treba prihvatiti.