Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li može da se ovlasti lice van Opštinske uprave za pripremu predloga Godišnjeg plana javnih nabavki koji usvaja Opštinsko veće, kao i za sprovođenje postupaka javnih nabavkim, iako LS ima služebunika za javne nabavke?
Član 92. Zakona o javnim nabavkama propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.
Ako procenjena vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara, naručilac nije dužan da imenuje komisiju za javnu nabavku, u kom slučaju postupak javne nabavke sprovodi lice koje naručilac imenuje.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Članovi komisije za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana mogu da budu lica koja nisu zaposlena kod naručioca, ako naručilac nema zaposlena lica koja imaju odgovarajuća stručna znanja.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. ovog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
Dakle, jasno je da sa stanovišta svih nadležnosti i poslova komisije za javnu nabavku može se angažovati bilo koje lice, i koje nije zaposleno u Opštinskoj upravi, a koje ispunjava uslove za člana komisije. Sprovođenje postupaka javnih nabavki je svakako osnovni posao komisije, pa za te poslove svakako možete angažovati službenika za javne nabavke u javnoj ustanovi.
Što se tiče poslova sačinjavanja Plana javnih nabavki, ne postoji smetnja da se angažuje po osnovu nekog od osnova iz Zakona o radu određeno lice da radi na tim poslovima – dakle, pošto je u konkretnom slučaju reč o sistematizaciji i mogućnosti da se neko angažuje za taj posao, ako ne postoji dovoljno kadrova koji se bave ovim delom procedura javnih nabavki, to se postiže planiranjem.
Generalno, poslovi planiranja takođe spadaju u delokrug odeljenja za javne nabavke, ali pre svega su u nadležnosti finansijske i pravne službe, jer je prethodno potrebno da naručilac opredeli svoja finansijska sredstva (ne mora i da ima raspoloživa sredstva za sačinjavanje Plana i pokretanje postupaka na osnovu Plana), istraži tržište i sačini Plan javnih nabavki, pa nije ista situacija kao kod angažovanja člana komisije za javnu nabavku za sprovođenje postupaka javnih nabavki, za šta ne mora da postoji neki konkretan ugovor, već prosto imenovanje člana komisije ili lica koje sprovodi postupak Odlukom o sprovođenju postupka.
Poreski obveznik je preminuo 2015. godine, a porezom je zaduživan do 2022. godine. Ostavinsko rešenje doneto je 2022. godine. Postoje velika dugovanja na preminulo lice. Naslednik smatra da treba da plati dugovanja samo za poslednjih 5 godina jer opomene nisu uručivane njemu. Kako najispravnije postupiti u konkretnom slučaju?
Prema članu 10. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra se i kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan smrti ostavioca.
Odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena je zastarelost prava poreskog organa na utvrđivanje poreza i propisano je da pravo poreskog organa na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
U konkretnom slučaju, poreskom obvezniku koji je preminuo, danom smrti prestale su sve obaveze, što znači da je tom licu porez mogao biti utvrđen samo do tog datuma, a da su sve obaveze utvrđene nakon dana smrti neosnovano utvrđene. S obzirom da je zakonski naslednik poreskog obveznika njegov sin, pretpostavka je da u konkretnom slučaju nije sprovedena ostavina sa oca na sina.
Prema Zakonu o nasleđivanju, u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaviočevo dete dobilo da je nasledilo. Navedeno bi značilo da je unuk naslednik i da je njemu obaveza prema članu 10. Zakona o porezima na imovinu nastala danom smrti ostavioca.
Međutim, imajući u vidu odredbe ZPPPA o zastarelosti prava poreskog organa na utvrđivanje poreza, isti se može utvrditi pet godina unazad. Ako su u 2022. godini preduzete neke radnje poreskog organa u vezi utvrđivanja (poslat poziv i sl.), tada se može utvrditi obaveza od 1.1.2017. godine (jer je 2022. godine prekinuta zastarelost u skladu sa članom 114d ZPPPA), a ako nisu preduzete nikakve radnje poreskog organa u cilju utvrđivanja poreza, onda se u 2023. godini može utvrditi obaveza počev od 1.1.2018. godine.
Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ukoliko je nakon otpisa neosnovanih zaduženja i kamate na ime preminulog lica ostao dug (koji se odnosi na period do dana smrti), taj dug se prenosi na ime naslednika koji prema navedenim odredbama ispunjava poresku obavezu preminulog lica.
Da li je rad opštinskog prosvetnog inspektora, terenski rad ili nije (u odnosu na druge inspekcije)?
Članom 3. stav. 1. tačka 2) Zakona o inspekcijskom nadzoru određeno je da je inspektor je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom.
Članom 7. istog zakona propisano je da prema obliku, inspekcijski nadzor može biti terenski ili kancelarijski. Terenski inspekcijski nadzor vrši se izvan službenih prostorija inspekcije, na licu mesta i sastoji se od neposrednog uvida u zemljište, objekte, postrojenja, uređaje, prostorije, vozila i druga namenska prevozna sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju nadziranog subjekta. Kancelarijski inspekcijski nadzor vrši se u službenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i dokumentaciju nadziranog subjekta.
Poslovi prosvetne inspekcije, propisani čl. 7-9. i čl. 13. i 14. Zakona o prosvetnoj inspekciji, kao poverene, obavlja opštinska odnosno gradska uprava. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama Zakona o prosvetnoj inspekciji, prosvetni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad radom ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja; vrši inspekcijski nadzor nad radom ustanova za obrazovanje odraslih i javno priznatih organizatora aktivnosti; vrši inspekcijski nadzor nad radom centara za stručno usavršavanje; vrši inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima.
Imajući u vidu, da se na vršenje inspekcijskog nadzora od strane prosvetnog inspektora primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje inspekcijski nadzor, a posebno imajuću u vidu ovlašćenja i poslove koje ima i obavlja prosvetni inspektor na lokalnom nivou, mišljenja smo da je rad prosvetnih inspektora terenski.
Da li u sistematizaciji radnih mesta u JLS u odeljenjima za finansije, budžet i trezor na radnim mestima: glavni kontista glavne knjige trezora, poslovi budžetskog računovodstva, poslovi pripreme i praćenja izvršenja budžeta, poslovi finansijskog knjigovođe, kao uslov može da se stavi: ''stečeno visoko obrazovanje iz naučne odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka-ekonomske nauke ili tehničko-tehnoloških nauka (organizacione nauke smer menadžment) na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno specijalističkim strukovnim studijama, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10. septembra 2005. godine; na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine''? Takođe, da li postoji zakon koji navodi da na radnim mestima u finansijama mogu da rade osobe isključivo iz oblasti ekonomskih nauka ili da je suprotno zakonu ukoliko se stave i organizacione nauke?
U članu 47. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) kaže se sledeće:
“Radna mesta službenika se dele na položaje i izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti.
Vlada će uredbom bliže urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obavljanje poslova na onim radnim mestima koja su od značaja za ostvarivanje prava građana na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Prilikom uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, Vlada će posebno voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.
Tom uredbom propisuje se i ograničenje broja izvršilaca u zvanju višeg savetnika u organima autonomne pokrajine i grada Beograda i samostalnog savetnika u organima, službama i organizacijama iz člana 1. ovog zakona.
Radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Kao službenik na izvršilačkom radnom mestu može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužan da ga položi u roku utvrđenom ovim zakonom.
Da bi se popunilo slobodno radno mesto službenika potrebno je da je ono predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom.”
U skladu sa navedenim članom zakona Vlada RS donela je Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 12/2022, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon). U članu 5. navedene uredbe kaže se:
“Položaji i izvršilačka radna mesta uređuju se u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini.
Pravilnikom se utvrđuju radna mesta i njihovi opisi, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta.
Potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta utvrđuju se u obrascu kompetencija koji je sastavni deo Pravilnika.
Na osnovu opisa poslova radnog mesta, utvrđuje se zvanje koje odgovara pretežnim poslovima koji se obavljaju na tom radnom mestu.”
Dalje se u članu 25. iste uredbe kaže:
“Osnovni podaci o radnom mestu sadrže: naziv unutrašnje organizacione jedinice u kojoj se nalazi radno mesto, naziv radnog mesta, potreban broj službenika, naziv radnog mesta koje je neposredno nadređeno radnom mestu, nazive radnih mesta koja su neposredno podređena radnom mestu, zvanja u koja su ona razvrstana i broj službenika koji rade na tim radnim mestima.
Svrha radnog mesta sadrži objašnjenje zbog čega je, sa stanovišta izvršenja poslova unutrašnje organizacione jedinice ili organa, radno mesto potrebno.
Opis svih poslova radnog mesta sadrži opis svih poslova koji se obavljaju na radnom mestu i procenat vremena koji se provede u vršenju svakog posla pojedinačno.
Kvalifikacije neophodne za rad na radnom mestu sadrže: vrstu i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit i potrebno radno iskustvo u struci koji su neophodni za delotvoran rad na radnom mestu.
Predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo određuje se pošto se sačine svi ostali elementi prethodnog opisa radnog mesta i predstavlja polaznu osnovu za razvrstavanje.”
Što se ovog konkretnog slučaja tiče, s obzirom da nijedan sektorski propis iz oblasti budžetskog sistema, javnih finansija i računovodstva ne predviđa da je za obavljanje poslove trezora, budžetskog računovodstva, finansijskog knjigovodstva i slično potrebna školska sprema u oblasti ekonomskih nauka, smatramo da je jedinica lokalne samouprave slobodna da za navedena radna mesta propiše uslove po pitanju obrazovanje u skladu sa svojim potrebama.
Da li je sekretar Skupštine opštine u obavezi da, na pisani zahtev odbornika Skupštine, "izda u štampanom obliku" akt donet na nekoj od sednica Skupštine?
Članom 31. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je da Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi opštine dobije podatke koji su mu potrebni za rad, dok je stavom 4. istog člana propisano da je sekretar skupštine odgovoran za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, a kada se obavešenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad opštinske uprave – tada je odgovoran načelnik uprave.
Shodno navedenoj propisanoj odgovornosti sekretara skupštine, mišljenja smo da sekretar skupštine ima obavezu da odborniku dostavi akt u pisanom obliku. Svakako, sekretar skupštine može da uputi odbornika da navedeni akt može da pogleda i elektronski, ukoliko opština ima elektronski registar odluka koje je donela skupština, ali ako odbornik zahteva da mu se akt dostavi u štampanom obliku, sekretar skupštine je u obavezi da udovolji zahtevu odbornika.
Funkcioner traži priznanje prava na jubilarnu nagradu, jer je navršio 10 godina rada i to tri godine u JLS kao funkcioner i sedam u javno-komunalnom preduzeću u kome mu trenutno miruje radni odnos. Da li ima pravo na jubilarnu nagradu u JLS, s obzirom da je funkcioner i da je prethodno staž od 7 godina ostvario u JKP, a ne organu uprave, niti drugom državnom organu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
Dakle, za obračun jubilarnih godina rada merodavne su godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i godine rada kod poslodavca od koga je neki od ovih organa preuzeo poslove i zaposlene. Kako javno preduzeće ne pripada nijednoj od navedenih kategorija, radni staž ostvaren u javnom preduzeću ne može se računati u godine rada za koje zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu.
S obzirom da je članom 3. Zakona o javnim nabavkama propisano da su javni naručioci organi jedinice lokalne samouprave, a da su prema članu 65. Zakona o lokalnoj samoupravi, organi grada/opštine: skupština, gradonačelnik/predsednik opštine, veće i uprava, kako tretirati pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave? Da li je to poseban organ jedinice lokalne samouprave tj. poseban javni naručilac, koji će biti prijavljen na Portalu JN i za kojeg se vodi posebni plan javnih nabavki?
Pravobranilaštvo bi trebalo da bude poseban naručilac, sa svojim nabavkama, sredstvima kao i prijavom na Portalu javnih nabavki radi sprovođenja svih koraka u postupcima javnih nabavki.
Međutim, činjenica je da različite lokalne samouprave na različit način uređuju položaj Pravobranilaštva, te da za sada ne postoji neki univerzalni način na koji postupaju sve JLS.
Takođe, na Portalu javnih nabavki, postoji mnogo javnih nabavki koje sprovode kako Državno pravobranilaštvo, tako i Opštinska pravobranilaštva.
Potrebno je proveriti Statut grada/opštine, kao i konsultovati finansijsku službu radi utvrđivanja da li su pravobranilaštvu data sredstva koja bi trebala da budu utrošena na nabavke.
Postupak za ozakonjnje stambenog objekta koji delom izlazi na ulicu, a misli se na određivenje zemljišta ispod objekta i utvrđivanje, tj. da li se prvo u urbanizmu određuje deo koji izlazi na put?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (čl. 5.) predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen na postojećoj ili planiranoj površini javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. U tom smislu, ukoliko je predmetni objekat delom izgrađen na postojećoj ili planiranoj ulici, takav objekat ne može biti predmet ozakonjenja.
Moguće je pristupiti izmenama i dopunama planskog akta tako što bi se izmenila regulaciona linija ulice (ukoliko je to moguće) i tek nakon toga preispitati ovaj zahtev za ozakonjenje objekta.
Izabranom upravniku stambene zajednice iz reda stanara istekao je četvorogodišnji mandat. Na sednici koju je održala Skupština Stambene zajednice ponovo je izabrano isto lice. Da li je u konkretnom slučaju potrebno da stari/novi upravnik podnese registratoru osim zapisnika o svom reizboru i zahtev za registraciju promene i donošenje rešenja o promeni?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.
Poreski obveznik je putem punomoćnika izjavio žalbu na rešenje o porezu na imovinu, u kom se žalio na iznos utvrđene obaveze i tražio da mu se za sastav žalbe nadoknade troškovi u određenom znosu i za taksu na žalbu. Poreski organ je usvojio žalbu i zamenio ožalbeno rešenje, te smanjio iznos poreske obaveze i odbio troškove postupka kao neosnovane, imajući u vidu da isti nisu bili ni nužni ni opravdani, te da je poreski obveznik i sam mogao da učestvuje u postupku, što se redovno i dešava u praksi pred ovim organom. Punomoćnik je ponovo uložio žalbu, pobijajući rešenje u delu kojim se odbija zahtev za naknadu troškova i tražio da se nadoknade troškovi i za sastav te druge žalbe u određenom iznosu i za taksu na žalbu. Drugostepeni organ je odlučujući po žalbi, poništio treći stav dispozitiva rešenja kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova i vratio predmet u tom delu prvostepenom organ na ponovno odlučivanje. Koje troškove sad priznati, u kom iznosu, da li samo za sastav jedne žalbe? Imajući u vidu da je prvo rešenje zamenjeno i utvrđen umanjeni iznos poreza te da je drugostepeni organ rešenje poništio u delu koji se odnosi na naknadu troškova i vratio na ponovno odlučivanje, te su samim tim poništene i pravne posledice koje je proizvelo od trenutka stupanja na snagu.
U konkretnom slučaju za prvi zahtev za troškove (po prvobitnom rešenju), koji je odbijen u izmenjenom rešenju, a koje je drugostepeni organ poništio (u tom delu rešenja), potrebno je utvrditi šta je drugostepeni organ naložio da se uradi u ponovnom postupku, i u skladu sa tim doneti odgovarajuću odluku. Pored toga, po novom zahtevu za nadoknadu troškova, koji je podnet u postupku po žalbi na izmenjeno rešenje u delu kojim je odlučeno o troškovima, takođe morate da odlučite. To znači, da obvezniku potencijalno (ako utvrdite da su troškovi nužni i opravdani) mogu biti priznata oba troška, ali u odgovarajućim, propisanim iznosima (a ne u iznosima koje je on zahtevao).
Pri oceni neophodnosti i opravdanosti troškova, moraju se uzeti u obzir činjenice koje se odnose na izdatke koje je stranka morala imati u svrhu stavljanja van pravnog prometa pojedinačnog pravnog akta. To znači da stranka kojoj se troškovi nadoknađuju (uvek je to poreski obveznik, a ne advokat), mora da dostavi dokaz o tome da je imala troškove čiju naknadu zahteva.
Takođe, treba imati u vidu i odredbe člana 85. stav 7. Zakona o upravnom postupku, koje propisuju da lice koje učestvuje u postupku snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom. To znači da je potrebno utvrditi okolnosti koje ukazuju na to da li su troškovi zastupanja prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa ili obveznika (ako su u pitanju činjenice i podaci koje je po zakonu obveznik morao sam da dostavi nadležnom organu, a to nije učinio, u tom smislu troškovi angažovanja advokata nisu prouzrokovani nepravilnim radom poreskog organa već samo obveznika, odnosno kada su u pitanju činjenice od značaja za oporezivanje, sa kojima organ nije, niti je mogao biti upoznat u postupku pre donošenja rešenja).
Shodno navedenom, kod utvrđivanja prava na nadoknadu troškova za sastav žalbe, potrebno je:
- U ponovnom postupku za sastav žalbe po prvobitnom rešenju (vraćeno na ponovni postupak) postupiti po nalozima i smernicama datim u drugostepenom rešenju;
- Utvrditi da li su troškovi zastupanja bili neophodni i opravdani;
- Poreskom obvezniku, kome se vrši naknada troškova, uputiti pisani zahtev po članu 44. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za dostavljanje dokaza o tome da je imao troškove čiju nadoknadu zahteva (obračun troškova sačinjen između advokata i stranke, sa dokazom da je obračun dostavljen obvezniku; izjašnjenje o tome da li su troškovi zastupanja isplaćeni punomoćniku, a ako jesu takođe, dokaz o tome).
Troškovi koji se odnose na administrativnu taksu za podnošenje žalbe, u oba postupka su evidentno nastali iz razloga što su plaćeni o čemu postoji dokaz. Za njih takođe treba utvrditi da li su bili nužni i opravdani, u skladu sa tim postupiti.
Troškovi zastupanja od strane advokata se odmeravaju u skladu sa TARIFOM O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA (Sl. glasnik RS", br. 121/2012, 99/2020 i 37/2021).
Upravni postupak je obrađen Tarifnim brojevima 37 - 41, a u vezi sa njima je Tarifni broj 13, na čiju primenu se upućuje kada se radi o procenljivim stvarima. Vrednost spora i iznos nagrade u Tarifi prikazan je u poenima, a u članu 15. Tarife je navedeno da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara.
U članu 12. Tarife navedeno je da: „na zahtev stranke advokat je dužan sastaviti pismeni obračun nagrade i troškova za izvršeni rad uz prikaz Tarife".
U nastavku prikaz primera:
U vezi žalbe na rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu za 2022. godinu u iznosu od 19.000 dinara, stranka je podnela zahtev za nadoknadu troškova zastupanja na ime sastavljanja žalbe od strane advokata u iznosu od 33.000 dinara, a u vezi sa TB 38. Tarife, koji se odnosi na neprocenljive predmete i u vezi sa TB 40. Tarife, koji se odnosi na pravne lekove. Ukoliko se usvaja zahtev za nadoknadu troškova zastupanja, polazi se od toga da je u pitanju zastupanje u procenljivim stvarima u skladu sa TB 37 Tarife (a ne u neprocenljivim po TB 38). Znači, visina troškova postupka određena je advokatskom tarifom u zavisnosti od vrednosti spora, a ne od volje podnosioca zahteva, koja pravila se primenjuju i u upravnom postupku, pa je u svrhu zaštite javnog interesa, troškove postupka neophodno ceniti prema visini utvrđenih poreskih obaveza koje su predmet ožalbenog postupka.
Prema stavu 1 Tarifnog broja 37: „za sastavljanje predloga, zahteva, prijava, molbi i drugih podnesaka kojima se pokreće upravni postupak i to u procenljivim stvarima kada se upravni postupak vodi oko nekog prava u vezi sa imovinom koja ima određenu novčanu vrednost, kao i za sastavljanje ostalih obrazloženih podnesaka ili podnesaka koji sadrže činjenične navode, advokatu pripada jednak iznos nagrade, u zavisnosti od vrednosti te imovine, kao i za podneske kojima se pokreće parnični postupak (tužbe, predlozi, molbe) iz Tarifnog broja 13."
Prema stavu 1 Tarifnog broja 40: „za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak (predlozi) iz Tarifnog broja 37. i 38."
Znači, prema stavu 1 Tarifnog broja 13, za vrednost spora do 25.000 poena, advokatu pripada nagrada od 300 poena, a imajući u vidu da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara, za vrednost spora do 750.000 dinara, advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara.
Shodno tome, obzirom na to da je u konkretnom primeru vrednost predmeta spora 19.000 dinara (kao vrednost utvrđenog poreza), advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara uvećana za 100% (u skladu sa TB 40.), što znači da naknada troškova za sastavljanje žalbe u ovom slučaju ukupno iznosi 18.000 dinara.
Kako da postupi osnovna škola u slučaju da se roditelj nije odazvao pozivu škole da potpiše saglasnost za IOP2? Kako da postupi ukoliko roditelj potiše da se ne slaže sa sprovođenjem IOPa?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 76. stav 1. propisuje: „Detetu i učeniku i odraslom kome je suled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i kumunikacijskih prepreka, prilagođavanje načna ostavrivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individulanog obrazovnog plana.“
Procedura donošenja IOP-a je bliže uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. U toj proceduri značajnu ulogu ima roditelj/zakoniti zastupnik deteta. Procedura podrazumeva da je uspostavljena saradnja i izgrađeno poverenje između roditelja i škole, kao i da je roditelj član tima za dodatnu podršku učeniku i ima bitnu ulogu u planiranju i praćenju realizacije IOP-a.
Za precizniji odgovor na pitanje nedostaju informacije koje su vezane za proceduru donošenja IOP-a koja je uređena čl. 5. Pravilnika, a nisu navedeni ni razlozi zbog kojih roditelj odbija da potpiše saglasnost za IOP2. Takođe, iz pitanja nije jasno da li je škola uputila zahtev IRK-u po službenoj dužnosti, da li se IRK u okviru svog Mišljenja saglasila da je IOP2 za ovog učenika adekvatna podrška, kao ni da li je roditelj potpisao Mišljenje IRK.
U pitanju je navedeno da je škola postupila u skladu sa članom 8. stav 7. Pravilnika, koji treba aktivirati kao krajnju meru u sitaucijama kada su iscrpljeni svi raspoloživi mehanizmi i kada se nesaglašavanje roditelja sa predloženim IOP2 može tumačiti kao zanemarivanje deteta.
Napominjemo da škola ne može da sprovodi IOP2 bez pribavljenog mišljenja IRK, kao ni bez saglasnosti roditelja. Istovremeno, prema čl. 76. ZOSOV-a, škola je u obavezi da učeniku pruža adekvatnu dodatnu podršku u nastavi i učenju, kao i da kontinuirano radi sa roditeljima na izgradnji zajedničkog razumevanja obrazovne situacije učenika, razvijnju poverenja i saradnje.
Prosvetni inspektor bi, u okviru svog postupanja, mogao da utvrdi da li je škola poštovala proceduru donošenja IOP-a propisanu Pravilnikom i da u skladu sa tim naloži mere, a škola može da se obrati nadležnoj školskoj upravi i zatraži stručnu pomoć prosvetnih savetnika i/ili savetnika spoljnih saradnika za IO.
Molimo za mišljenje u vezi postavljenja Opštinskog pravobranioca, tj. na koji način se postavlja da li se raspisuje na osnovu člana 95. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i ako se Javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika?
Shodno odredbama člana 53. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) pravobranilačku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno i ili više lica koja se biraju u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave, pa tako i odredbe člana 37. istog zakona koje određuju status postavljenog lica za pravobranioca.
Dalje, članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštanjem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivajem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa. Položaj se popunjava postavljenjem. Članom 94. istog zakona propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
S obzirom da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu, i kako po istom zakonu nije predviđeno sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje funkcija, a nije predviđeno ni Zakonom o pravobranilaštvu (u slučaju postavljenja pravobranioca), smatarmo da nema zakonske obaveze sprovođenja javnog konkursa kod postavljenja opštinskog pravobranioca. Međutim, kako je Zakonom o pravobranilaštvu predviđeno da se opštinski pravobranilac bira u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva (član 53.), nije isključeno da se odlukom o pravobranilaštvu konkretne jedinice lokalne samouprave može predvideti sprovođenje javnog konkursa prilikom postavljenja pravobranioca.