Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li Savet za zdravlje može da formira Veće kao svoje radno telo ili Savet formira Skupština opštine?
Zbog obima zadataka i poslova, kao i ovlašćenja koja Savet za zdravlje ima prema Zakonu o javnom zdravlju, iako je praksa različita u opštinama, gradovima i gradskim opštinama, mišljenja smo da, je u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Savet za zdravlje posebno radno telo skupštine, te ga shodno formira odnosno obrazuje Skupština gardske opštine.
Kada rukovodilac organa donese odluku o izboru kandidata, a u pitanju je javni konkurs za namešteničko radno mesto, kao pouka o pravnom sredstvu se upućuje na žalbenu komisiju ili na sud?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, uputstvo o pravnom sredstvu bi glasilo da zaposleni može protiv konkretnog rešenja da pokrene radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
U radu gradske IRK praksa je da mišljenje IRK važi sve do donošenja novog mišljenja/izmene mišljenja. Da li komisija pravilno postupa u stavu da jedno mišljenje važi sve do donošenja novog, pa i mere koje su u njemu predložene, ili je potrebno da roditelj za svaku radnu godinu podnosi zahtev IRK radi predlaganja subvencije za narednu radnu godinu u Predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 50. stav 3. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr.zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr.zakon , 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) propisano je da roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ne učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom boravku u slučaju kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili deca iz materijalno ugroženih porodica. Zakonski osnov za ovu odluku predstavlja član 35. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 – odluka US, 51/2021 – odluka US, 53/2021 – odluka US, 66/2021 i 130/2021) koji propisuje da deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi.
S obzirom da interresorna komisija može u svom mišljenju da preporuči ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom smatramo da je dovoljno da na osnovu prvog mišljenja roditelj može da ostvari pravo na subvenciju bez podnošenja ponovnog zahteva.
Subvencija se ne može ostvariti ukoliko je za to dete ostvareno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, i u tom smislu potrebno je da interresorna komisija prati realizaciju i ostalih preporučenih mera.
Da li nakon donošenja negativnog konačnog rešenja od strane Poverenika na sve moguće žalbe tražioca po svim osnovima za jedan predmet - jedan zahtev tj. dobijen odgovor, čime je Poverenik samim tim potvrdio da je ovlašćeno lice i uopšte organ javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, tražilac i dalje može da se obrati Povereniku i predloži pokretanje prekršajnog postupka?
U slučaju kada je tražilac podneo zahtev za informacijama od javnog značaja i organ vlasti je u skladu sa zakonom postupio po tom zahtevu, a nakon toga je tražilac uložio žalbu Povereniku koji je povodom toga doneo negativno konačno rešenje tj, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio da je organ vlasti javne vlasti dobro radio posao i poštovao zakon, nakon toga, tražilac ne može ponovo da podnese zahtev Povereniku za pokretanje prekršajne prijave po ovom pitanju.
Međutim, može se desiti situacija da tražilac, nakon donošenja konačnog rešenja Poverenika kojim je odbio žalbu tražioca kao neosnovanu, da ponovo podnese zahtev za pristup istim informacijama koje je već tražio. U tom slučaju se to vodi kao novi zahtev tj. postupak i organ javne vlasti je dužan da u propisanim rokovima odgovori na traženi zahtev. U slučaju da propusti to da uradi (rukovodeći se da je već odgovorio), tražilac informacije može da uloži žalbu Povereniku.
Dakle, neophodno je da ovlašćeno lice za postupanje po informacijama od javnog značaja, ukoliko dobije ponovo isti zahtev od istog tražioca, postupi u skladu sa zakonom, jer se to smatra novim zahtevom.
Da li vlasnik stana, koji ne živi u stanu, može da ostvari pravo na poreski kredit ukoliko je na stanu konstituisano pravo plodouživanja?
Pravo plodouživanja može se ustanoviti ugovorom. Ukoliko se plodouživanje ustanovljava ugovorom o poklonu, prodavac prenosi pravo svojine na poklonoprimca, a ugovorne strane ugovore pravo doživotnog ili ne plodouživanja za poklonodavca na poklonjenoj stvari. Nepokretnosti se mogu kоristiti i kada ona nije njihova, odnosno na njima može postojati pravo plodouživanja, upotrebe ili stanovanja.
Obaveza po osnovu poreza na imovinu u skladu sa članom 10. Zakona o porezu na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Poreska obaveza je nastala i ako postoje uslovi da se nepokretnost može koristiti, a obveznik je ne koristi. Naime, pravo je (ali ne i obaveza) obveznika poreza da objekat na kome je imalac prava koristi.
U skladu sa članom 13. Zakona o porezima na imovinu utvrđeni porez na kući za stanovanje ili stanu u kojem stanuje obveznik i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana, umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara.
Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj kući za stanovanje ili stanu stanuje čije prebivalište je prijavljeno u toj kući ili stanu, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice. Ako su za istu kuću ili stan ispunjeni uslovi za umanjenje utvrđenog poreza po više osnova umanjenje se vrši po jednom osnovu koji je najpovoljniji za obveznika.
Shodno navedenom, ukoliko vlasnik stana ne stanuje u kući za stanovanje ili stanu koja je predmet poreza na imovinu i nema prijavljeno prebivalište u njoj u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana, nema pravo na poreski kredit.
Da li zaposleni na određeno vreme (radi zamene odsutnog zaposlenog ili povećanja obima posla) ima pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Kako navedena uredba ne pravi razliku u odnosu na trajanje radnog odnosa službenika ili nameštenika, smatramo da u konkretnom slučaju lica u radnom odnosu na određeno vreme imaju pravo na otpremninu.
Da li je jedinica lokalne samouprave dužna da na zahtev zdravstvene ustanove isplati sredstva za naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada koji su sudskom presudom dosuđeni zaposlenima, imajući u vidu da je odredbom člana 262 stav 11 Zakona o zdravstvenoj zaštiti (''Sl. glasnik RS'', br. 25/2019) propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama čiji je bila osnivač do preuzimanja osnivačkih prava iz stava 1 ovog člana, radi izvršavanja obaveza zdravstvenih ustanova po izvršnim sudskim odlukama, za obaveze koje se ne finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način u skladu sa zakonom, a koje su nastale u periodu vršenja osnivačkih prava od strane jedinice lokalne samouprave.
Član 262. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) propisuje postupak prenosa osnivačkih prava, rokove i radnje koje je potrebno sprovesti u ovom postupku. U tom smislu, načela prenosa su regulisana stavovima 1 do 4, dok stavovi 5 do 12 regulišu finansijski aspekt prenosa i obaveze aktera – zdravstvenih ustanova i osnivača JLS, odnosno Republike Srbije kao preuzimaoca osnivačkih prava. Stav 5. glasi:
„Za zdravstvenu ustanovu u javnoj svojini za koju se u postupku kontrole iz stava 4. ovog člana utvrdi da je nastupila trajnija nesposobnost plaćanja, odnosno preteća nesposobnost plaćanja, odnosno prezaduženost pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje stečaj, jedinica lokalne samouprave koja vrši osnivačka prava nad zdravstvenom ustanovom po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužna je da kao solidarni dužnik u svom budžetu obezbedi sredstva za izvršavanje obaveza zdravstvene ustanove prema poveriocima koje su preuzete i koje nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana preuzimanja osnivačkih prava nad zdravstvenom ustanovom od strane Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, i da započne sa plaćanjem obaveza prema poveriocima u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a ukoliko se plaćanje vrši u više mesečnih rata, da plaćanje prema poveriocima u celini izvrši najkasnije do 31. decembra 2021. godine.“
Dakle zakonodavac je predvideo obavezu izmirenja dugovanja za zdravstvene ustanove koje su u skladu sa zakonskim propisima prezadužene i u tom smislu uredio dinamiku i način izmirenja neizmirenih obaveza za ovu kategoriju zdravstvenih ustanova, a na teret JLS kao osnivača. Stavom 6. je predviđena mogućnost da se u slučaju nedostatka sredstava odlukom Vlade odobri obezbeđenje nedostajućeg iznosa. Ovaj izuzetak se odnosi isključivo na ustanove koje su prezadužene.
Zakonodavac je regulisao i pitanje odgovornosti za obaveze u periodu prenosa osnivačkih prava i to tako što u stavu 7. propisuje da za ove obaveze solidarno odgovara jedinica lokalne samouprave koja vrši osnivačka prava na dan stupanja na snagu zakona. Stavom 8. zakonodavac ograničava ustanovama kod kojih je nastupila trajnija nesposobnost plaćanja, odnosno preteća nesposobnost plaćanja, odnosno prezaduženost pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje stečaj, pravo da preuzimaju nove obaveze od dobavljača, do momenta dok se ne obezbedi izvršavanje ranije preuzetih i dospelih obaveza, na način kako je to uređeno članom 262. Zakona.
Zaključak je da se stavovi 5, 6. i 7. odnose na kategoriju zdravstvenih ustanova kod kojih je nastupila trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja ili prezaduženost.
Što se tiče obaveza JLS prema zdravstvenim ustanovama koje ne spadaju u napred navedene kategorije one su regulisane na sledeći način:
Stav 10. člana 262. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuje da je:
„Jedinica lokalne samouprave dužna je da obezbedi sredstva za vršenje osnivačkih prava nad zdravstvenim ustanovama čiji je bila osnivač do preuzimanja osnivačkih prava iz stava 1. ovog člana, radi izvršavanja obaveza zdravstvenih ustanova po izvršnim sudskim odlukama, za obaveze koje se ne finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način u skladu sa zakonom, a koje su nastale u periodu vršenja osnivačkih prava od strane jedinice lokalne samouprave.“
Stav 11. propisuje:
„Jedinica lokalne samouprave dužna je da obezbedi sredstva i za izvršavanje obaveza prema poveriocima zdravstvenih ustanova čiji je bila osnivač do preuzimanja osnivačkih prava iz stava 1. ovog člana, koje su nastale u periodu vršenja osnivačkih prava od strane jedinice lokalne samouprave, a koje zdravstvena ustanova ne može u celini ispuniti iz svojih sredstava, u skladu sa ovim zakonom.“
Formalno pravno postoji obaveza JLS da obezbedi sredstbva za izmirenje obaveza zdravstvenih ustanova po izvršnim sudskim odlukama, za obaveze koje se ne finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način u skladu sa zakonom, a koje su nastale u periodu vršenja osnivačkih prava od strane jedinice lokalne samouprave.
Takođe, formalno pravno stoji i činjenica da je zdravstvena ustanova po osnovu odredbe čl. 144. i 145. Zakona o zdravstvenoj zaštiti bila obavezna da obračuna, fkaturiše i naplati troškove koji se navode kao osnov izvršnog potraživanja na teret RFZO. Ovo pitanje je regulisano odredbama članova 194.-196. Zakona o zdrvstvenom osiguranju i ugovorom Zdravstvene ustanove i RFZO.
Dakle, obaveza JLS da obezbedi sredstva za pokriće troškova zdrvstvene ustanove po osnovu izvršnih sudskih odluka postoji ukoliko su uspunjeni određeni uslovi. Ovakva obaveza je bezuslovna samo i jedino ako je u postupku propisanom stavom 4. člana 262. Zakona o zdravstvenom osiguranju utvrđeno da je u određenoj zdravstvenoj ustanovi nastupla prezaduženost, trajnija nesposobnost plaćanja ili preteća nesposobnost plaćanja. U svakom drugom slučaju obaveza JLS postoji samo ukoliko su ispunjeni propisani uslovi:
- prvi je da je obaveza u postupku propisanom stavom 4. člana 262. Zakona takva obaveza evidentirana u zakonskom roku od 45 dana;
- drugi je da se obaveza koja je predmet izvršne sudske odluke ne finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili drugih zakonom propisanih izvora;
- treći je da je obaveza nastala u peirodu kada je osnivačka prava nad zdravstvenom ustanovom vršila JLS;
- četvrti uslov je da je obaveza evidentirana u izveštajima zdravstvene ustanove, da je JLS kao osnivač bio upoznat sa određenom obavezom i da je bio u mogućnosti da planira sredstva za namirenje iste, odnosno da obavezu reguliše u skladu sa svojim mogućnostima i u rokovima propisanim Zakonom, putem poravnanja ili na drugi zakonom dopušten način.
Važno je razumeti da su u krajnjoj liniji u pitanju oblligacioni odnosi dva pravna entiteta koji su u jednom vremenskom periodu imali status povezanih lica u smislu Zakona. U tom pogledu naravno, kako procesno pravno, tako i materijalno pravno, nije bez značaja i sam sadržaj obaveze, odnosno sudske odluke i činjeničnog stanja koje je u postupku utvrđeno, naročito stoga što je vrsta troškova u vezi sa kojima je izvršna sudska odluka doneta takva da otvara mnoga pitanja u vezi sa postupanjem aktera radno pravnog odnosa koji je do spora doveo.
Da li se lice koje je radilo u Opštinskoj upravi i bilo raspoređeno na poslovima građevinskog inspektora, a koje je steklo uslov za starosnu penziju u januaru 2022. godine i sada je u penziji, može ponovo angažovati? Ukoliko može, po kom osnovu bi moglo da bude angažovano?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da, između ostalih razloga, službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Dakle, u navedenom slučaju odnosno pod navedenim uslovima službenik ne može zasnovati radni odnos. Ali, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđena je mogućnost rada van radnog odnosa.
Konkretno, članom 197. je propisno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
U svakom slučaju trebalo bi što pre pokrenuti postupak popune radnog mesta, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li nadležni organ podnosi prijavu Komisiji za kontrolu državne pomoći, u smislu odredbi člana 7. stav 5. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, kada utvrdi da postoje uslovi za umanjenje tržišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta, a radi se o građevinskom zemljištu izvan građevinskog područja, koje se nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je utvrđeno da se radi o nedovoljno razvijenoj JLS, odnosno o JLS sa izuzetno niskim životnim standardom ili visokom stopom nezaposlenosti (član 7. stav 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu)?
U praksi, zahtev se podnosi Komisiji za kontrolu državne pomoći, s tim da se umanjenje po ovom osnovu ne vrši, imajući u vidu da se pomenuta Uredba iz 2015. godine odnosila samo na zahteve za konverziju koji su podneti do 31.12.2015. godine.
Do donošenja nove Uredbe, mišljenje Stručne službe SKGO je da umanjenje ne treba vršiti po ovom osnovu.
Da li može da se vrši konverzija neizgrađenog građevinskog zemljišta izvan građevinskog područja?
Prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu iz naknadu, predmet konverzije je izgrađeno ili neizgrađeno građevinsko zemljište. Zakon ne govori o zemljištu unutar ili izvan građevinskog područja, već samo i izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu.
S tim u vezi, prema mišljenju Stručne službe SKGO, uz ispunjenje svih drugih zakonskih uslova moguća je konverzija građevinskog zemljišta izvan građevinskog područja.
U otvorenom postupku javne nabavke usluga čišćenja poslovnih prostorija, izabrani ponuđač je odbio da zaključi ugovor (fizički je bio prisutan), sledeći ponuđač ispunjava uslove i njegova ponuda je iznad procenjene vrednosti. Ako se pozove sledeći ponuđač da li treba da se donese odluka o dodeli ugovora, gde se bira sledeći ponuđač i da li ponuđač koji je odbio da potpiše ugovor ima aktivnu legitimaciju u daljem postupku?
Članom 152. stav 2. Zakona o javnim nabavkama je predviđeno da ako ponuđač odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac može da zaključi ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.
Stavom 3. istog člana je propisano da će naručilac ponovo izvršiti stručnu ocenu ponuda i doneti odluku o dodeli ugovora ako je zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač.
Iz navedenog proizilazi da u situaciji kada ponderisanje nije predviđeno konkursnom dokumentacijom, dakle kada je najniža cena jedini kriterijum za dodelu ugovora, tada naručilac nema obavezu da donosi novu odluku o dodeli ugovora, već poziva sledećeg najpovoljnijeg ponuđača da zaključi ugovor, odnosno obaveštava ga o razvoju događaja, proverava rok važenja njegove ponude, sve dokaze i sredstva obezbeđenja (ukoliko su tražena) i šalje mu potpisan ugovor.
Ponuđač koji je odbio da zaključi ugovor iz neopravdanih razloga mora da trpi posledice, tj. ako je zahtevano sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude ono mora da bude aktivirano prema tom ponuđaču.
Taj ponuđač ne može ništa da preduzme po novom ugovoru, jer se ne donosi nova odluka o dodeli ugovora, već naručilac postupa po postojećoj odluci iz koje se jasno vidi rangiranje ponuđača.
Uvek je potrebno sačiniti dopis kojim se objašnjava takvo postupanje naručioca, koji postaje sastavni deo predmeta i dokumentacije ovog postupka, za slučaj kontrole.
Ko je zastupnik javnih preduzeća čiji je osnivač JLS i osnovnih škola, u postupcima pred sudom?
U skladu sa članom 26. stav. 1 tačka 1) Zakona o javnim preduzećima direktor javnog preduzeća predstavlja i zastupa javno preduzeće.
U skladu sa članom 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021) zakonski zastupnik ustanove je direktor te ustanove.
U skladu sa članom 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Takođe, mišljenje Stručne službe SKGO je da se odredbe čl. 11. st. 2. Zakona o pravobranilaštvu (zastupnik i punomoćnik), mogu shodno primeniti i na javna preduzeća, te u skladu sa navedenim je moguće zastupanje pravobranilaštva lokalne samouprave koja je osnovala javno preduzeće, ali isključivo na osnovu punomoćja koje bi bilo dato od strane zastupanog javnog preduzeća.