Questions and answers

Dokaz u vidu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji je sporan iz razloga što može proizilaziti da se radi o potrebi za učešćem tog drugog privrednog subjekta u ponudi, u vidu člana grupe ponuđača, podizvođača i sl.

Ipak, ukoliko iz takvog ugovora proizilazi da se radi o zakupu opreme (nije od uticaja naziv ugovora, već njegova sadržina), takav ugovor bi bio odgovarajući dokaz za korišćenje opreme (što jeste čest slučaj u praksi).

Kada na Portalu ne stigne nijedna ponuda, naručilac u skladu sa članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama, donosi Odluku o obustavi postupka i objavljuje je na Portalu javnih nabavki, čime se okončava taj postupak javne nabavke. Nakon toga, naručilac može ponovo pokrenuti isti postupak ponavljajući radnje kao i prilikom predhodnog postupka. Treba napomenuti i da za pokretanje istog postupka javne nabavke, ukoliko se ne menjaju elementi iz Plana javnih nabavki, nije potrebna izmena Plana javnih nabavki.

Članom 111. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama (osnovi za isključenje) je propisano da je naručilac dužan da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako utvrdi da je privredni subjekt u periodu od prethodne dve godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, povredio obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, uključujući kolektivne ugovore, a naročito obavezu isplate ugovorene zarade ili drugih obaveznih isplata, uključujući i obaveze u skladu s odredbama međunarodnih konvencija koje su navedene u Prilogu 8. ovog zakona.

Dakle, Zakon o javnim nabavkama u ovom delu ne predviđa izuzetke u odnosu na okolnost da li je on i jedini na tržištu predmeta nabavke koji može da ispuni predmet javne nabavke.

Zakon o javnim nabavkama samo u poslednjem stavu člana 111. propisuje mogućnost odstupanja od propisane obaveze - naručilac može da odustane od isključenja privrednog subjekta iz postupka javne nabavke iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana zbog preovlađujućih razloga koji se odnose na javni interes, kao što je javno zdravlje ili zaštita životne sredine.

Ipak, treba imati u vidu i da li je saznanje naručioca istinito, odnosno da li postoje dokazi da je privredni subjekt povredio obaveze u oblasti radnog prava.  

Članom 116. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (finansijski kapacitet – minimalni prihod) je propisano da minimalni prihod iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke koje naručilac mora da obrazloži u dokumentaciji o nabavci.

Iako Zakon o javnim nabavkama ne propisuje posebno ograničenje u pogledu prethodnog iskustva (referenci), treba imati u vidu da prihod koji se odnosi na reference predstavlja deo ukupnog prihoda privrednih subjekata, pa samim tim može da se zaključi da zahtevana vrednost referenci (ako se zahteva obim referenci, odnosno novčani iznos), ne može biti veća od navedenog ograničenja.    

Dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude elektronskim putem je dozvoljeno i u skladu sa važećim propisima, pa tako ponuđači mogu dostaviti bankarske garancije i elektronskim putem ukoliko ih poslovna banka izda kao elektronski dokument u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast.  

Ovakav zahtev u pogledu kriterijuma za izbor je moguće postaviti samo u situaciji u kojoj za to postoji objektivno opravdanje, jer se na navedeni način isključuje mogućnost ispunjavanja kriterijuma putem jednog od Zakonom o radu predviđenih načina, pri čemu je praksa Republičke komisije takva da se načelno ne dozvoljava ograničenje u načinu angažovanja lica u skladu sa Zakonom o radu. Pri tome je neizvesno da li će i lica koja su angažovana u trenutku podnošenja ponuda biti angažovana kod ponuđača i u realizaciji ugovora, kao što i angažovana lica sa nepunim radnim vremenom mogu u slučaja dodele ugovora biti angažovana tokom realizacije ugovora sa punim radnim vremenom.

Preporuka je da se ovakav zahtev odredi u delu obaveza u realizaciji ugovora o javnoj nabavci, na način da dobavljač u svakom trenutku ima određeni broj angažovanih lica sa punim radnim vremenom koji su angažovani u realizaciji predmetnog ugovora.  

Broj i struktura projektnih aktivnosti zavisi od složenosti i kompleksnosti predloga projekta. Donatori najčešće ne ograničavaju broj aktivnosti, a mogu predvideti njihovu podelu po radnim paketima. Projektne aktivnosti se mogu realizovati jedna nakon druge ukoliko je završetak jedne uslov za početak sledeće projektne aktivnosti. Ukoliko to nije slučaj, onda se projektne aktivnosti u gantogramu mogu preklapati.

Kursne razlike ne predstavljaju opravdane troškove u implemntaciji projekta iako su one realne i moguće. Kretanje deviznog kursa može imati uticaj na projekat, ali ga nije neophodno posebno istaći u predlogu projekta. Uticaj izbornog procesa može imati mnogo značajniji efekat na pripremu/sprovođenje projekta i on može biti istaknut kao rizik od visokog uticaja na projekat.

Sve ono što u procesu realizacije projekta zahteva ili vreme ili sredstva potrebno uključiti kao aktivnost. U pogledu nivoa detalja, poželjno je da ideja vodilja bude ono što je, u svakom konkretnom slučaju, potreban nivo detalja, kada budete upravljali projektom, kada se odobri.

Što više. Naime, identifikacija uzroka u okviru analize problema treba da ide toliko duboko, da bi se njome: 

a) identifikovali svi uzroci problema, kojim se projekat bavi i 

b) došlo do onog nivou uzroka, koje je veoma lako transformisati u konkretnu aktivnost, koja će se uključiti u projekat.

Bitno je izgraditi partnerstvo zato što postoji jasna komplementarnost i podela projektnih zadataka i odgovornosti među vama, a ne samo da bi se zadovoljio formalni zahtev.

Ne. U okviru EU projekata, uglavnom se zahteva da opšti cilj projekta bude vezan za neku konkretnu društvenu promenu vezano za život ljudi.