Питања и одговори

Чланом 79. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, и 114/2021) предвиђено је да се радно место може попунити кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом за текућу годину. Кад се оба услова испуне, начелник управе, односно руководилац органа, службе или организације одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.

Чланом 125. истог закона предвиђено је да је приправник лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла. Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту. 

У члану 94. истог закона се каже да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.

Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 95/2016 и 12/2022) у уводним одредбама каже да се овом уредбом уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места службеника, јавног конкурса за попуњавање радних места службеника на положају, намештеника, као и за пријем приправника у органима аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и градских општина, као и за попуњавање наведених радних места у службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине у смислу члана 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Напослетку, члан 3. став 1. исте уредбе кажу да руководилац органа, службе и организације у којој се радно место попуњава, доноси решење о попуњавању радног места спровођењем интерног, односно јавног конкурса, водећи рачуна о томе да су испуњени сви законски услови у погледу допуштености попуњавања радног места, док у ставу 2. каже да решење о попуњавању положаја доноси орган надлежан за постављење лица на положај, односно лице које је надлежно да у складу са посебним прописом предложи кандидата за постављење на положај. 

Дакле, имајући све наведено у виду, сматрамо да се и у случају јавног конкурса за пријем приправника доноси решење о попуњавању радног места.

У овом случају нема места примени чл. 12. став 1. тачка 7) ЗЈН, јер лизинг није саставни део овог изузетка, и, као што сте и навели, уговор о куповини возила путем лизинга је тројни, између продавца, банке односно даваоца лизинга и купца и у питању је стандардна процедура и поступак јавне набавке. 

Због природе предмета и финансирања уговора, углавном је пракса да се спроводи један поступак јавне набавке.

У оквиру конкурсне документације се сачињава Образац структуре цене који у себи садржи податке структуре цене испоручиоца возила и податке структуре цене даваоца лизинга (нпр. номинална и ефективна каматна стопа, укупан износ камате за време трајања лизинга, трошкови кредитног бироа, упис уговора у регистар финансијских лизинга, ПДВ на те трошкове, ПДВ на камату, број рата, износ месечне лизинг рате, вредност возила путем лизинга итд.).

Дакле, када је оваква јавна набавка у питању, спроводи се јединствен поступак, подноси се заједничка понуда испоручиоца возила и даваоца лизинга, где испоручилац возила преноси на даваоца лизинга право својине над возилом, ради његове предаје примаоцу лизинга (наручиоцу) на држање и коришћење.

Чланом 69. став 3. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) прописано је да се текућа буџетска резерва опредељује највише до 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину.

Чланом 14. Закона о буџетском систему, прописане су врсте јавних прихода и примања:

Јавни приходи су:

1) порези;

2) доприноси за обавезно социјално осигурање;

2а) непорески приходи, и то:

(1) таксе,

(2) накнаде,

(3) казне,

(4) приходи настали употребом јавних средстава;

5) самодопринос;

6) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније.

Примања државе су:

1) примања од продаје нефинансијске имовине;

2) примања од задуживања;

3) примања од продаје финансијске имовине.

Чланом 20. Закона о буџетском систему, примањима од продаје нефинансијске имовине сматрају се: 

1) примања од продаје непокретности и покретних ствари у државној својини;

2) примања од продаје непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3) примања од продаје осталих основних средстава;

4) примања од продаје робних резерви;

5) примања од продаје драгоцености;

6) примања од продаје природне имовине;

7) друга примања утврђена законом.

На основу наведених одредби, може се рећи да се приликом обрачуна максимално могућег износа средстава који се могу определити као текућа буџетска резерва, узимају укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине. Дакле у наведени обрачун не улазепримања од задуживања и примања од продаје финансијске имовине.

У складу са чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021), класификација расхода и издатака према изворима финансирања исказује приходе и примања, расходе и издатке према основу остварења тих средстава.

Класификација извора финансирања обухвата:

1) Опште приходе и примања буџета - извор 01;

2) Трансфере између корисника на истом нивоу - извор 02;

3) Социјалне доприносе - извор 03;

4) Сопствене приходе буџетских корисника - извор 04;

5) Донације од иностраних земаља - извор 05;

6) Донације од међународних организација - извор 06;

7) Трансфере од других нивоа власти - извор 07;

8) Добровољне трансфере од физичких и правних лица - извор 08;

9) Примања од продаје нефинансијске имовине - извор 09;

10) Примања од домаћих задуживања - извор 10;

11) Примања од иностраних задуживања - извор 11;

12) Примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине - извор 12;

13) Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година - извор 13;

14) Неутрошена средства од приватизације из ранијих година - извор 14;

15) Неутрошена средства донација, помоћи и трансфера из ранијих година - извор 15;

16) Родитељски динар за vannastavne активности - извор 16;

17) Неутрошена средства трансфера од других нивоа власти - извор 17;

18) Финансијску помоћ ЕУ - извор 56.

Дакле, исказано по изворима финансирања, а у складу са наведеним чланом Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем, приликом рачунања укупно могућег износа текуће буџетске резерве узима се 4% од укупно планираних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине, који се исказују на изворима финансирања од 01 до 09, као и на извору 16 и извору 56. 

Питања у вези са месним заједницама, као обликом месне самоуправе, уређена су чл. 72. до 77. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“,  129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон).

Чланом 74. Закона о локалној самоуправи прописано је, између осталог, следеће:

- актом о оснивању месне заједнице, у складу са статутом општине, односно града, утврђују се послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне самоуправе, заштита права у току избора и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе (став 1);

- савет месне заједнице је основни представнички орган грађана на подручју месне самоуправе (став 3);

- избори за савет месне заједнице спроводе се по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права, у складу са актом о оснивању (став 4);

- изборе за савет месне заједнице расписује председник скупштине општине, односно града (став 5).

Чланом 76б истог закона прописано је следеће:

- савет месне заједнице може се распустити ако: 1) савет не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника савета у року од месец дана од дана одржавања избора за чланове савета месне заједнице или од дана његовог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе финансијски план у року одређеном одлуком скупштине општине, односно скупштине града (став 1);

- одлуку о распуштању савета месне заједнице доноси скупштина општине, односно скупштина града на предлог надлежног органа општине, односно града који врши надзор над законитошћу рада и аката месне заједнице (став 2);

- председник скупштине општине, односно председник скупштине града, расписује изборе за савет месне заједнице, у року од 15 дана од ступања на снагу одлуке о распуштању савета месне заједнице, с тим да од датума расписивања избора до датума одржавања избора не може протећи више од 45 дана (став 3);

- до конституисања савета месне заједнице, текуће и неодложне послове месне заједнице обављаће повереник општине кога именује скупштина општине, односно скупштина града, истовремено са доношењем одлуке о распуштању савета месне заједнице.

На основу цитираних законских одредби, а поводом Ваших питања, може се закључити следеће:

- Законом о локалној самоуправи није дефинисано трајање мандата савета месне заједнице, нити у ком року председник скупштине општине расписује изборе за савет месне заједнице (видети члан 74. став 5. Закона о локалној самоуправи) што би, дакле, требало да буде уређено актом скупштине општине о оснивању месне заједнице, у складу са чланом 74. став 1. Закона о локалној самоуправи, тако да се не може говорити о томе да у неком конкреном случају нису испоштовани законски рокови око истека мандата савета месне заједнице;

- Закон о локалној самоуправи не познаје институт вршиоца дужности председника савета месне заједнице, већ институт повереника општине из члана 76б став 4. Закона, који се поставља у случају распуштања савета месне заједнице;

- Закон о локалној самоуправи не препознаје могућност нерасписивања избора за савете месних заједница, самим тим ни последице пропуштања председника скупштине општине да изврши своју надлежност да распише те изборе, па и по том питању треба консултовати акт о оснивању месне заједнице или статут општине.

Члан 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) каже да је службеник дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Даље се у члану 41. истог закона каже да сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима. Послодавац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.

У погледу могућности за додатним радом службеника, треба споменути и одредбе члана 202. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), као општег прописа о раду, које кажу да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.

Што се уговора о делу тиче, члан 199. став 1 Закона о раду каже да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Из наведеног проистиче да се уговор о делу не може закључити за послове који су систематизовани код послодавца.

Сви наведени облици ангажовања су облици ангажовања службеника као физичког лица. У складу са одредбама члана 42. став 1 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе службеник не сме да буде оснивач привредног друштва, предузећа, јавне службе, нити да се бави предузетништвом.

Међутим, по питању могућности стварања сукоба интереса конкретног додатног рада, послодавац ће у поступку давања сагласности ценити све околности и чињенице тог случаја које су од утицаја на могућност стварања сукоба интереса. Само по себи, ангажовање службеника у јавном предузећу не ствара сукоб интереса.

Према члану 14. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, пуномоћник пореског обвезника (у даљем тексту: порески пуномоћник) је физичко, односно правно лице - резидент Републике које у границама добијеног пуномоћја, у име и за рачун пореског обвезника извршава послове у вези са пореским обавезама обвезника (прима пореске акте, подноси пореске пријаве, плаћа порез и др.). Порески обвезник физичко, односно правно лице - нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан је да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Члан 16.  Закона о пореском поступку и пореској администрацији даље прописује да Пореска управа, по службеној дужности, из реда пореских саветника или адвоката поставља заступника нерезиденту који није у року из члана 14. став 2. овог закона обавестио Пореску управу о свом пореском пуномоћнику. Закључак о постављењу заступника по службеној дужности доставља се заступнику и објављује на интернет страни Пореске управе и огласној табли Пореске управе, а против закључка жалба није дозвољена. Награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности исплаћује Пореска управа, према тарифи коју прописује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар), при чему Пореска управа има право на повраћај ових средстава од пореског обвезника.

Тарифом о награди и надокнади трошкова заступника по службеној дужности - адвоката у пореском поступку (''Službeni гласник РС'', бр. 55/04, 59/13) прописује се висина награде и надокнаде трошкова заступника по службеној дужности - адвоката у пореском поступку које исплаћује Пореска управа. Адвокату који је постављен за заступника по службеној дужности у пореском поступку припада новчана награда у износу од 50% од награде прописане тарифом којом се одређују награде и накнаде трошкова за рад адвоката, у делу који се примењује на остале поступке. Адвокату који је постављен за заступника по службеној дужности у пореском поступку припада надокнада свих трошкова у вези са радом, у складу са тарифом.

Правилником о пореском идентификационом броју, у члану 5. прописано је да пријаву за регистрацију на Обрасцу ПР-3 подноси нерезидентно физичко лице. Централа Пореске управе одређује и додељује ПИБ, по службеној дужности, на основу пријаве за регистрацију коју подноси надлежна организациона јединица Пореске управе на основу расположивих података, односно фактичких околности.

Према наведеним прописима, Пореска управа може по службеној дужности доделити ПИБ, при чему се мора одредити заступник из реда пореских саветника или адвоката. Уколико би локална пореска администрација доставила захтев Пореској управи за отварање ПИБ-а по службеној дужности, уз који би приложила правни основ за настанак те обавезе (стицање имовине), према нашим сазнањима Пореска управа по истом не би поступила, уколико се не достави податак о заступнику. Значи, локална пореска администрација би морала да одреди и ангажује заступника у складу са чланом 16. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а који подразумевају плаћање свих трошкова заступања, који би пали на терет јединице локалне самоуправе, у складу са чланом 16. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (имали би право на повраћај тих средстава од пореског обвезника, што би се спроводило у посебном поступку).

Имајући у виду износе пореске обавезе и висину трошкова адвоката који би као заступник учествовао у свим пореским поступцима за одређеног пореског обвезника током одређеног периода, поставља се питање економске оправданости његовог ангажовања, која се мора посматрати кроз могућност наплате утврђених пореских обавеза и насталих трошкова.

Интерни конкурс за ангажовање акредитованих реализатора за тематске целине у областима стручног усавршавања, као начин ангажовања реализатора, уређен је чланом 17. Уредбе о акредитацији, начину ангажовања и накнадама реализатора и спроводилаца програма стручног усавршавања у јавној управи. У њему се каже следеће:

„Ангажовање реализатора програма обуке за тематске целине области стручног усавршавања за коју су акредитовани врши се путем интерног конкурса и то Национална академија за програме обуке које она спроводи, а други корисници за програме обуке које самостално спроводе. 

На интерном конкурсу испитује се и оцењује модел плана обуке за тематску целину области стручног усавршавања за коју се врши ангажовање, који подноси акредитовани реализатор.

Интерни конкурс за ангажовање реализатора за појединачне тематске целине области стручног усавршавања спроводи се најмање једном годишње. 

Интерни конкурс покреће се позивом који се доставља електронским путем реализаторима који су акредитовани у Националној академији и уписани у Сталну листу предавача и других реализатора програма обука према области стручног усавршавања за коју се врши ангажовање. 

Интерни конкурс нарочито садржи податке о области стручног усавршавања и тематској јединици, броју потребних реализатора и броју планираних обука по тематској јединици.

Рок за подношење пријава акредитованих реализатора је 15 дана, од дана покретања интерног конкурса. 

За програме обуке који се не финансирају из буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине, буџета јединице локалне самоуправе или финансијског плана других органа и организација из члана 2. став 1. Закона о Националној академији за јавну управу, о начину и условима ангажовања акредитованих реализатора самостално одлучује корисник програма стручног усавршавања.“

Након бодовања модела обуке, који врши комисија коју је формирао руководилац органа у јединици локалне самоуправе, редослед ангажовања акредтиованих реализатора је следећи (чл. 20 Уредбе):

„Акредитовани реализатор који је остварио највећи број бодова у тематској целини стиче право првенства приликом ангажовања за реализатора обуке.

Ако више акредитованих реализатора има исти број бодова, предност приликом ангажовања имају реализатори из реда државних службеника, односно запослених у органима аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе. 

У случају спречености реализатора да се одазове позиву за ангажовање, позива се наредни акредитован реализатор са утврђене ранг листе. 

Ако акредитовани реализатор први пут учествује у интерном конкурсу његово ангажовање се врши на основу вредновања модела плана обуке, модела плана коучинга, односно модела менторског програма и/или симулације предавања, а на сваком следећем интерном конкурсу и на основу вредновања претходно спроведених обука, водећи рачуна о равномерном ангажовању свих акредитованих реализатора за област стручног усавршавања за коју се врши ангажовање.“

Дакле, уколико је лице запослено у општинској управи акредитовано као реализатор у области стручног усавршавања и као такав добије позив за учествовање у интерном конкурсу, он се може пријавити без обзира што је запослен у тој општинској управи, јер су сви акредитовани реализатори равноправни у поступку интерног конкурса у складу са чланом 17. Уредбе, а такође може бити и изабрана за реализацију програма обуке ако оствари највећи број бодова. Једино ограничење у овом погледу је што то лице не може уједно бити и члан комисије која оцењује модел обуке у поступку интерног конкурса.

Чланом 102. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 25/2019) прописано је да послодавац исплаћује и накнаду зараде запосленима која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са овим законом, врши обрачун накнаде зараде у складу са овим законом и доставља га матичној филијали, уз захтев за исплату накнаде зараде. Ставом 3. овог члана прописано је да филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема наведеног обрачуна преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца. Наведена средства не могу бити предмет извршења, осим за исплату накнаде зараде запосленима. Даље, ставом 7. овог члана прописано је да послодавац може из својих средстава да исплати накнаду зараде и када се та накнада обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, с тим да је филијала дужна да исплаћене износе накнади послодавцу у року од 15 дана од дана предаје захтева филијали, уплатом на посебан рачун послодавца.

Чланом 14. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021) прописно је да синтетички конто 414100 - Исплата накнада за време одсуствовања с посла на терет фондова садржи аналитичка конта на којима се књиже породиљско боловање, боловање преко 30 дана и инвалидност рада другог степена. Ове накнаде књиже се на терет одговарајућих субаналитичких конта у оквиру овог синтетичког конта уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта у категорији 230000 - Обавезе по основу расхода за запослене. Поред наведеног књижења ових расхода, који се по правилу рефундирају, потребно је за укупан износ накнаде задужити субаналитички конто 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима, уз одобрење конта 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима. Када Републички фонд за здравствено осигурање у току године рефундира износ исплаћене накнаде за боловање уплатом на текући рачун корисника буџета, задужује се текући рачун уз одобрење конта 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима и истовремено се за тај износ коригује одговарајући субаналитички конто у оквиру синтетичког конта 414100 - Исплата накнада за време одсуствовања с посла на терет фондова, а задужује конто 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима. Износ који на крају године није рефундиран остаје на субаналитичком конту 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима и субаналитичком конту 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима.

Дакле, у складу са чланом 102. Закона о здравственом осигурању, послодавац може да исплати из својих средстава накнаду боловања преко 30 дана, а матична филијала РФЗО рефундира ова средства послодавцу на посебан рачун.  

Такође, према одредбама члана 14. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем, средства за рефундацију исплаћене накнаде боловања из средстава корисника буџетских средстава у току године РФЗО треба да уплати на текући рачун корисника буџета.

Обзиром да ЈЛС може да има само Рачун извршења буџета, она не мора да има посебан подрачун за боловања, што значи да ЈЛС може да врши исплату накнаде за боловање преко 30 дана са Рачуна извршења буџета пре рефундације, као и да се рефундација врши на Рачун извршења буџета.  

Уколико ЈЛС има отворен наменски подрачун, рефундација боловања ће бити извршена преко њега. Такође, ЈЛС може извршити уплату пре добијања средстава од РФЗО, али тако што ће потребна средства пренети на подрачун боловања и одатле извршити исплату, а када РФЗО изврши рефундацију иста може вратити на Рачун извршења буџета. Такође може их користити за наредну исплату боловања, па тек кад се заврши боловање, наведена средства може вратити на Рачун извршења буџета. 

Члановима 14-18. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код управе за трезор („Сл. гласник РС“, бр. 99/2018 и 40/2019) прописани су услови и начин за отварање и укидање динарских и девизних подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор, који се воде у Евиденцији подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор.

Законом о становању и одржавању стамбених зграда („Сл. гласник РС“, бр. 104/2016 и 9/2020 - др. закон), чланом 42. таксативно су побројане надлежности Скупштине стамбене заједнице. 

Према одредбама Закона, Скупштина стамбене заједнице се стара о свим питањима која се односе на одржавање, уређење и коришћење зграде и заједничких делова зграде, стим да према одредбама Закона нема овлашћење да одлучује о питањима изван овог опсега. 

Питање озакоњења бесправно изграђеног објекта на парцели која је у сувласништву више лица, није у домену рада и одлучивања органа какав је Скупштина стамбене заједнице, нити се о истом може одлучивати било каквом већином чланова Скупштине из разлога јер се не ради о одлучивању на нивоу стамбене зграде где свако има право на један глас по моделу (стан/глас). 

Законом о планирању и изградњу је регулисано да сваки власник посебног дела (посебне стамбене јединице) има право на земљишту и да је удео тих лица у сразмери са површином коју поседују у односу на укупну површину објекта. 

У конкретном случају инвеститор који намерава да озакони нелегално саграђени објекат на земљишту које је у власништву више лица мора исто да прибави, односно да исто откупи од власника посебних делова јер ће само на такав начин стећи својину на земљишту подобну за озакоњење бесправно саграђеног објекта.

Према одредбама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“, бр. 64/15 и 9/20) одредбе овог закона се примењују на изграђено и неизграђено грађевинско земљиште. 

Дакле, предмет конверзије је земљиште које може бити у једном или другом режиму. 

Уколико је у вашем случају предмет конверзије изграђено грађевинско земљиште у том случају се мора применити одредба члана 5. став 3. која гласи: Када је на једној катастарској парцели изграђено више објеката различитих власника, пре подношења захтева за конверзију, спроводи се поступак за развргнуће сукорисничке заједнице прописан чланом 106. Закона о планирању и изградњи. 

Дакле, у овом случају неопходно је да се судским путем, или уговором установи коме припада који део и у којој површини истог објекта, односно да се у складу са чланом 106. Закона о планирању и изградњи изврши тзв. развргнуће сукорисничке заједнице. 

У случају да је предмет конверзије неизграђено грађевинско земљиште не захтева се посебна сагласност свих сукорисника на парцели јер ће и након конверзији сви задржати исте уделе које су имали и раније стим да ће режим својине са државна својина РС-право коришћења прећи у приватну својину. 

Довољно је да се други сукорсиници придруже захтеву за конверзију. 

Оно што се претпоставља јесте да удели буду опредељени.

На крају, питање укњижбе коју на крају помињете се односи на уобичајену формулацију купопродајног уговора (цлаусула интабуланди) која стоји у сваком купопродајном уговору који за предмет има непокретност, да се купац може укњижити у катастру као власник без присуства продавца. 

Дакле, сагласност претходног власника свакако није потребна, али је за поступање органа потребно да се сукорисник придружи захтеву за конверзију. 

Избор и престанак функције одборника и избор на функцију заменика председника скупштине јединице локалне самоуправе су два одвојена правна института регулисана засебним законима.

Наиме, избор одборника регулисан је Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22). Истим законом су уређена и питања у вези са престанком те функције.

С друге стране, избор заменика председника локалне скупштине регулисан је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон).

Из чињенице да ове две функције уређују различити закони проистиче и чињеница да је престанак ових функција различито регулисан наведеним законима.

Тако је чланом 67. став 1. тачка 2) Закона о локалним изборима прописано да одборнику престаје мандат ако умре, чланом 69. став 1. истог закона прописано да скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници, док су одредбама члана 70. став 1. и члана 71. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописана правна средства против одлука скупштине којом се констатује престанак мандата, односно због пропуштања да се донесе та одлука.

С друге стране, на избор и престанак функције заменика председника скупштине јединице локалне самоуправе сходно се примењују одредбе члана 38. ст. 3. и 4. Закона о локалној самоуправи о избору и разрешењу председника скупштине, како је то прописано чланом 39. став 2. истог закона, при чему тим законом није уређена правна заштита против одлука донетих поводом избора или престанка функција како председника скупштине, тако и заменика председника скупштине. 

Осим тога, треба указати на то да из одредаба члана 38. ст. 3. и 4. Закона о локалној самоуправи проистиче да функције председника скупштине и заменика председника скупштине престају искључиво разрешењем, на предлог једне трећине одборника, чиме питање престанка функције председника скупштине, односно заменика председника скупштине услед смрти па и у случају подношења оставке, остаје потпуно правно неуређено.

Имајући наведено у виду, мишљења смо да би Скупштина општине Лебане требало да, прво, донесе одлуку којом ће, у складу са чланом 67. став 1. тачка 2) и чланом 69. став 1. Закона о локалним изборима донети одлуку којом ће констатовати да је одборнику (који је био на функцији заменика председника Скупштине општине) престао одборнички мандат наступањем смрти. Потом би, иако то законом није дефинисано, Скупштина општине требало да, у складу са Законом о локалној самоуправи, донесе и одлуку којом констатује да је заменику председника Скупштине општине престала та функција такође наступањем смрти.

Чланом 187. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом се у том случају рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

У складу са чланом 68. истог закона запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.

Чланом 73. истог закона је даље прописано да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Влада Републике Србије донела је Закључак 05 број 131-2240/2022 који је препоручила послодавцима на територији Републике Србије да запосленима који, због природе посла у ванредним околностима услед епидемије заразне болести COVID-19 или због привремене спречености за рад услед обољења од заразне болести COVID-19 или због одређивања изолације/кућне изолације у складу са законом, нису искористили припадајући годишњи одмор за 2021. годину омогуће да тај одмор започну и искористе у 2022. години или да први део, у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, искористе закључно са 31. децембром 2022. године, а преостали део закључно са 30. јуном 2023. године.

Породиљско одсуство и одсуство ради неге детета нису случајеви одсуства обухваћени наведеним Закључком Владе РС да би се могло омогућити запосленој (која се враћа са породиљског одсуства или одсуства ради неге детета након 30. јуна) да користи одмор за 2021. годину закључно са 31. децембром 2022. године, те сматрамо да у овом конкретном случају запосленој припада само одмор за 2022. годину, у складу са чланом 73. став 4. Закона о раду.